Kompanije koje predvode razvoj veštačke inteligencije, poput OpenAI-a i Antropika, prikupile su praktično celokupno ljudsko znanje dostupno na internetu, a američka vlada im pomaže da to znanje kasnije prodaju javnosti, izjavio je za bivši radnik Gugla, Zak Vorhis.
Izvršni direktor OpenAI-a Sem Altman izazvao je polemike prošlog meseca tokom nastupa u Vašingtonu na događaju kompanije BlekRok, kada je predstavio viziju budućnosti u kojoj će „inteligencija biti usluga poput struje ili vode, a ljudi će je od nas kupovati po utrošku“.
Altmanova vizija budućnosti
U Altmanovoj viziji budućnosti, kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju naplaćivaće korisnicima pristup podacima koje su besplatno prikupile pretražujući biblioteke, arhive, forume i sva druga mesta na kojima je znanje pohranjeno.
„Ovi karteli su prošli kroz sve te izvore i preuzeli podatke za sebe, pre nego što je većina ljudi uopšte shvatila šta se dešava. A kada su to učinili, zatvorili su vrata za sobom, čime su onemogućili istraživače i startap kompanije da im konkurišu“, rekao je Vorhis u petak za RT.
Optužbe na račun američke vlade
Prema njegovim rečima, američka vlada pomogla je kompanijama iz oblasti veštačke inteligencije da deluju kao karteli, koristeći pravne mehanizme protiv besplatnih alternativa.
Među takvim alternativama nalazi se „Anina arhiva“ (Anna’s Archive), koja sebe opisuje kao „najveću istinski otvorenu biblioteku u istoriji čovečanstva“. Prošlog meseca naloženo joj je da plati Spotifaju 300 miliona dolara odštete zbog preuzimanja celokupnog sadržaja te platforme. Takođe, Z-Lajbrari (Z-Library) je zatvoren nakon akcije Federalnog istražnog biroa (FBI) 2022. godine.
„Te platforme su u suštini velike Aleksandrijske biblioteke našeg doba, a Sjedinjene Države ih sada spaljuju do temelja“, rekao je Vorhis, dodajući da je OpenAI od strane vlade dobio „praktično monopol“ nad informacijama.
Izazov koji dolazi iz Kine
Međutim, taj monopol suočava se sa sve većim izazovom kineskih kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju, poput DipSika (DeepSeek) i Kvena (Qwen). I one su, kako navodi Vorhis, prikupile i obradile iste informacije kao i njihovi američki konkurenti.
„Ono što će se dogoditi jeste da će ti karteli iz drugih zemalja moći da obore cenu usluga, a nadam se da ćemo upravo tome svedočiti“, ocenio je on.
Guglov uzbunjivač i ranija otkrića
Vorhis je nekadašnji inženjer Gugla koji je 2019. godine objavio više od 950 stranica internih dokumenata kompanije. Ti dokumenti su, prema njegovim tvrdnjama, pokazali da je Gugl stavljao na crne liste stotine internet sajtova i skrivao ih od korisnika u svojim servisima za vesti.
Među sajtovima koji su se našli na tim listama bili su i konzervativni mediji kao što su „Dejli koler“, „Dradž riport“ i „Gejtvej pandit“. Jedan od dokumenata otkrio je i da je Gugl koristio takozvane „ljudske ocenjivače“ koji su pregledali video-snimke na Jutjubu i označavali sadržaj koji je smatran „lažnim vestima ili drugim marginalnim sadržajem“.
Zahtev za većom transparentnošću
Kako bi se sprečilo da kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju manipulišu prikupljenim znanjem na sličan način, Vorhis smatra da će u budućnosti morati da otkriju način na koji njihovi modeli funkcionišu.
„Moraćemo da otvorimo te modele i pogledamo šta se nalazi unutra“, rekao je on, kako bi se utvrdilo „da li su zaista pravični i nepristrasni“.
