Američki predsednik Donald Tramp ponovo je otvorio pitanje izlaska SAD iz NATO-a, ovog puta u daleko ozbiljnijem tonu nego ranije, usred rata sa Iranom i rastućih tenzija na Bliskom istoku, a mnogi analitičari smatraju da Tramp to pitanje pokreće kao pregovarački alat.
Naime, u intervjuu za Telegraf poručio je da ozbiljno razmatra takav potez, nazivajući NATO „papirnatim tigrom“ i tvrdeći da savez više ne funkcioniše kako bi trebalo.
Izjave koje su izazvale reakcije
„NATO je danas neprepoznatljiv. Nikada me nije uverio. Oduvek sam znao da je papirnati tigar, a to zna i Putin“, rekao je Tramp.
Ovakve izjave dolaze u trenutku kada SAD pokušavaju da pronađu izlaz iz rata sa Iranom, dok istovremeno raste pritisak na saveznike zbog njihove uloge u bezbednosti ključnih pomorskih ruta, posebno Ormuskog moreuza.
Od Grenlanda do Irana: Ista pretnja, novi kontekst
Tramp je i ranije pretio napuštanjem NATO-a, ali tada u drugačijem kontekstu. Početkom godine nije isključio tu mogućnost tokom spora oko Grenlanda, teritorije koja pripada Kraljevini Danskoj, ali koju Tramp smatra ključnom za američku bezbednost.
„Ne bih vam govorio šta sam spreman da učinim, ali Grenland je izuzetno važan za nacionalnu bezbednost“, govorio je tada Tramp.
Taj sukob otvorio je duboke podele između SAD-a i evropskih saveznika, ali sadašnja situacija dodatno podiže ulog. Rat sa Iranom, poremećaji na tržištu nafte i nesigurnost u globalnoj trgovini stavljaju NATO pod najveći pritisak u poslednjih nekoliko decenija.
Tramp je poslednjih sedmica otvoreno kritikovao saveznike jer, kako tvrdi, ne čine dovoljno da pomognu u rešavanju krize.
Šta bi značio izlazak SAD iz NATO-a?
NATO je osnovan 1949. godine kao kolektivni odbrambeni savez zapadnih zemalja, a danas okuplja 32 članice. Njegovo temeljno načelo sadržano je u članu 5, koji kaže da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Sjedinjene Države od samog su početka ključna sila unutar saveza, kako vojno tako i politički. Bez njih, NATO bi izgubio veliki deo svoje moći i verodostojnosti. Zato stručnjaci upozoravaju da već i samo dovođenje u pitanje američke posvećenosti savezu ima ozbiljne posledice.
„Sama ideja izlaska SAD-a nagriza poverenje, koheziju i verodostojnost kolektivne odbrane“, rekla je nedavno Ilarija Di Đoja, profesorka američkog prava na Univerzitetu Birmingem Siti.
Može li Tramp to uopšte učiniti?
Iako Tramp govori o mogućem izlasku, takav potez nije jednostavan. Zakon o nacionalnoj odbrani iz 2024. godine postavio je ograničenja prema kojima predsednik ne može jednostrano povući SAD iz NATO-a bez dvotrećinske većine u Senatu ili odobrenja Kongresa.
Pravni stručnjaci ističu da bi Tramp mogao pokušati da zaobiđe ta ograničenja pozivajući se na svoja ovlašćenja u spoljnoj politici, ali bi to gotovo sigurno dovelo do institucionalnog sukoba između Bele kuće i Kongresa. U takvom scenariju, konačnu reč verovatno bi imali sudovi.
Postoji i istorijski presedan: predsednik Džimi Karter 1978. godine povukao je SAD iz odbrambenog sporazuma sa Tajvanom, ali tada nije postojala ovakva zakonska prepreka.
Da li je reč o političkom pritisku ili stvarnoj nameri?
Deo analitičara smatra da Tramp koristi pretnju izlaskom kao pregovarački alat, posebno u kontekstu dugogodišnjih optužbi da evropske zemlje ne izdvajaju dovoljno za odbranu.
Međutim, drugi upozoravaju da je situacija sada drugačija.
Za razliku od ranijih sporova, aktuelni kontekst uključuje rat sa Iranom, destabilizaciju ključnih energetskih ruta i otvorene nesuglasice unutar zapadnog saveza.
U takvim okolnostima, Trampove izjave više se ne doživljavaju samo kao politički pritisak, već kao realna mogućnost koja bi mogla promeniti globalnu bezbednosnu arhitekturu.
Zato pitanje više nije samo da li bi Tramp to mogao učiniti, već šta bi takav potez značio za Evropu, NATO i ceo međunarodni poredak.
