Amerikanci ulažu milijarde u razvoj revolucionarnih malih nuklearnih reaktora, a evropski fondovi kupuju tradicionalne energetske kompanije kako bi ih povezali s podatkovnim centrima. Rast veštačke inteligencije ponovo podseća koliko tehnološka moć zavisi od kontrole nad resursima.
Prema analizi Fajnenšel tajmsa, američka vlada i privatni investitori uložili su više od 9 milijardi dolara u razvoj malih modularanih nuklearnih reaktora (SMR), tehnologije koja bi trebalo da obezbedi čistu energiju za rastuće potrebe veštačke inteligencije. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da bi projekat mogao postati preskup i neisplativ.
Podaci koje je prikupio Fajnenšel tajms pokazuju da su od 2019. godine američke vladine agencije, uključujući ministarstva energetike i odbrane, već obezbedile više od 6 milijardi dolara podrške proizvođačima SMR-ova, kroz subvencije, zajmove i partnerske ugovore o podeli troškova. Privatni kapital u istom periodu uložio je još oko 3 milijarde dolara.
Tehnologija malih reaktora zamišljena je kao rešenje za energetske potrebe podatkovnih centara koji treniraju AI modele, nudeći stabilnu, čistu i jeftinu električnu energiju. Međutim, upozoravaju neki stručnjaci, entuzijazam tržišta podseća na internet balon ranih 2000-ih – mnoge kompanije nemaju prihode ni završene projekte.
Velika očekivanja, visoki troškovi
Mali modularni reaktori proizvode do 300 megavata električne energije, što je znatno manje od 1.000 MW koliko daju klasične nuklearne elektrane. Ali, uprkos manjoj veličini, još nije jasno mogu li SMR-ovi proizvoditi energiju po konkurentnim cenama, piše Fajnenšel tajms.
Raniji pokušaji pokazali su koliko su projekti rizični: kompanija NuScale, jedina s regulatornim odobrenjem u SAD, morala je 2023. godine da otkaže projekat jer su troškovi porasli za više od 120 odsto. Tri reaktora koja trenutno rade u Rusiji i Kini takođe su premašila početne budžete, i to višestruko.
Analitičari iz Wood Mackenzie procenjuju da će 2030. godine proizvodna cena energije iz SMR-ova iznositi oko 182 dolara po megavatsatu, što je više od konvencionalne nuklearne energije (133 USD) i prirodnog gasa (126 USD). Energija iz vetra i sunca, uz baterije, biće i do trećinu jeftinija.
Američki i privatni kapital klade se na AI i nuklearnu fuziju
Među ulagačima u nove reaktore su i poznata imena: Sem Altman, šef OpenAI-a, i Kris Rajt, američki ministar energetike, koji podržavaju kompaniju Oklo. Ona tvrdi da će njena tehnologija moći da proizvodi struju za 90 dolara po megavatsatu, dok NuScale navodi cenu od 64 dolara.
Međutim, mnogi nuklearni inženjeri sumnjaju da se mali reaktori mogu masovno isplatiti. „Svi misle da će, ako uvedu serijsku proizvodnju kao Henri Ford, sve postati jeftino, ali zanemaruju ogroman uticaj ekonomije obima“, kaže inženjer Nik Touran.
Lanci snabdevanja i geopolitički rizici
Veliki izazov ostaje i gorivo. Većina SMR-ova koristi posebno obogaćeni uranijum (tzv. HALEU), čija je proizvodnja skoro u potpunosti pod kontrolom Rusije. U SAD trenutno postoji samo jedna fabrika s licencom za proizvodnju na većem nivou.
„Cena goriva može povećati trošak proizvodnje i do 20 dolara po megavatsatu“, upozorava Dimpl Gosai iz Bank of America.
Zagovornici tehnologije ipak tvrde da će troškovi padati s vremenom, kako se proizvodnja širi i iskustvo povećava.
Skepsa, ali i novi podsticaji
Uprkos opisanoj skepsi, male nuklearne kompanije sve češće sklapaju ugovore o snabdevanju energijom s tehnološkim firmama i komunalnim sistemima. Od 2023. dogovoreno je više od 32 gigavata budućih kapaciteta.
Jedan od najzvučnijih primera je sporazum između Google-a i Kairos-a, prema kojem bi Kairos do 2035. trebalo da isporučuje 500 megavata energije iz svojih reaktora. Većina tih ugovora još je neobavezujuća, ali, kako kaže za FT Dejvid Braun iz Wood Mackenzie-ja, „to je važan korak napred – znak da sektor dobija poverenje tržišta i da postoji put ka komercijalno održivoj budućnosti.“
Istovremeno, u Evropi – velika investicija u obnovljive izvore energije
Evropska opklada
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, francuska investiciona kuća Ardian preuzela je jednog od najvećih irskih energetskih snabdevača, Energia Group, u poslu vrednom više od 2,5 milijardi evra. Reč je, dakle, o strateškoj opkladi na rastuću potražnju za električnom energijom koju pokreće eksplozija veštačke inteligencije i širenje podatkovnih centara širom Evrope.
Kupoprodajni ugovor potpisan je sa dosadašnjim vlasnikom, investicionim fondom I Squared Capital, koji je Energia-u (tada poznatu kao Viridian) kupio još 2016. godine za oko 1 milijardu evra.
Energia danas snabdeva više od 900 hiljada domaćinstava i preduzeća u Irskoj i Severnoj Irskoj, te poseduje veliki portfelj obnovljivih izvora energije, uključujući 16 vetroparkova na kopnu. Kompanija je takođe ušla u partnerstvo za razvoj i snabdevanje podatkovnog centra snage 165 megavata u Dablinu, što je čini direktnim učesnikom u rastućem AI ekosistemu.
„Energia ima ambiciozne planove za rast, podstaknute novim infrastrukturnim projektima i povećanom potražnjom za energijom. Impresionirani smo njenom otpornošću u volatilnom energetskom okruženju“, izjavio je Huan Angoitija, suvoditelj Ardian-ovog infrastrukturnog odeljenja.
U intervjuu za Fajnenšel tajms, direktor Ardian-a Vilijam Brigs rekao je da će fond podržati višemilijardni investicioni program za izgradnju novih obnovljivih izvora i povećanje efikasnosti postojećih energetskih postrojenja u Irskoj.
„Energia je pionirski primer kako povezati razvoj podatkovnih centara s obnovljivom energijom. To je model koji će u budućnosti omogućiti dalji rast“, istakao je Brigs.
Za Ardian, koji već ima velika ulaganja u aerodrom Hitrou (gde je najveći akcionar) i nemačku elektroenergetsku kompaniju EWE, ovo je prvi ulazak na irsko tržište. Ako se stvari pokažu uspešnim, očekuje se i niz sličnih akvizicija širom Evrope.
Za dosadašnjeg vlasnika, američki fond I Squared Capital sa sedištem u Majamiju, prodaja Energia-e predstavlja najveću likvidaciju imovine u istoriji kompanije. Osnovao ju je 2012. godine bivši ekonomista Svetske banke i visoki zvaničnik Morgan Stenlija Sadek Vahba.
Tokom gotovo deset godina vlasništva, I Squared je izvukao dividendu od 540 miliona evra, smanjio zaduženost Energia-e i značajno uložio u širenje obnovljivih kapaciteta. U međuvremenu je fond investirao i u druge evropske infrastrukturne projekte, poput operatera londonskih crvenih autobusa.
Globalna transformacija
U tom kontekstu treba spomenuti i da u Sjedinjenim Državama fond BlackRock Global Infrastructure Partners pregovara o akviziciji energetske kompanije AES vrednoj 38 milijardi dolara – što bi bila jedna od najvećih infrastrukturnih kupovina u istoriji.
AES je globalna elektroenergetska kompanija sa sedištem u Virdžiniji koja kombinuje obnovljive izvore poput vetra, sunca i hidroenergije s klasičnim gasnim i termo postrojenjima. U poslednjim godinama kompanija se strateški preusmerila ka zelenim projektima i partnerstvima s tehnološkim gigantima poput Google-a, Microsoft-a i Amazon-a, kojima isporučuje električnu energiju za napajanje podatkovnih centara.
Veštačka inteligencija, svojim rastom i potrebom za stabilnim izvorima energije, prisiljava države, korporacije i ulagače da preispitaju samu arhitekturu energetskog sistema. Rezultat bi mogla biti globalna transformacija energetskog tržišta.
Kina se, pak, nalazi na pragu pokretanja svog prvog malog modularanog nuklearnog reaktora (SMR), projekta Linglong-1 (ACP100) u južnoj provinciji Hainan. Reč je o prvom reaktoru te vrste koji bi trebalo da uđe u komercijalni rad u zemlji, a potencijalno i u svetu.
Prema podacima kineskih medija i portala Global Times i World Nuclear News, Linglong-1 će moći da proizvodi 125 megavata električne energije – dovoljno za snabdevanje više od pola miliona domaćinstava. Reaktor je zamišljen kao prototip nove generacije kompaktnih postrojenja koja se mogu brže graditi i lakše integrisati u udaljena područja ili na ostrvima.
Projekat je trenutno u završnoj fazi montaže i testiranja, a njegovo puštanje u pun pogon očekuje se do kraja 2026. godine.
