Американци улажу милијарде у развој револуционарних малих нуклеарних реактора, а европски фондови купују традиционалне енергетске компаније како би их повезали с податковним центрима. Раст вештачке интелигенције поново подсећа колико технолошка моћ зависи од контроле над ресурсима.
Према анализи Фајненшел тајмса, америчка влада и приватни инвеститори уложили су више од 9 милијарди долара у развој малих модулараних нуклеарних реактора (SMR), технологије која би требало да обезбеди чисту енергију за растуће потребе вештачке интелигенције. Истовремено, стручњаци упозоравају да би пројекат могао постати прескуп и неисплатив.
Подаци које је прикупио Фајненшел тајмс показују да су од 2019. године америчке владине агенције, укључујући министарства енергетике и одбране, већ обезбедиле више од 6 милијарди долара подршке произвођачима SMR-ова, кроз субвенције, зајмове и партнерске уговоре о подели трошкова. Приватни капитал у истом периоду уложио је још око 3 милијарде долара.
Технологија малих реактора замишљена је као решење за енергетске потребе податковних центара који тренирају AI моделе, нудећи стабилну, чисту и јефтину електричну енергију. Међутим, упозоравају неки стручњаци, ентузијазам тржишта подсећа на интернет балон раних 2000-их – многе компаније немају приходе ни завршене пројекте.
Велика очекивања, високи трошкови
Мали модуларни реактори производе до 300 мегавата електричне енергије, што је знатно мање од 1.000 MW колико дају класичне нуклеарне електране. Али, упркос мањој величини, још није јасно могу ли SMR-ови производити енергију по конкурентним ценама, пише Фајненшел тајмс.
Ранији покушаји показали су колико су пројекти ризични: компанија NuScale, једина с регулаторним одобрењем у САД, морала је 2023. године да откаже пројекат јер су трошкови порасли за више од 120 одсто. Три реактора која тренутно раде у Русији и Кини такође су премашила почетне буџете, и то вишеструко.
Аналитичари из Wood Mackenzie процењују да ће 2030. године производна цена енергије из SMR-ова износити око 182 долара по мегаватсату, што је више од конвенционалне нуклеарне енергије (133 USD) и природног гаса (126 USD). Енергија из ветра и сунца, уз батерије, биће и до трећину јефтинија.
Амерички и приватни капитал кладе се на AI и нуклеарну фузију
Међу улагачима у нове реакторе су и позната имена: Сем Алтман, шеф OpenAI-а, и Крис Рајт, амерички министар енергетике, који подржавају компанију Oklo. Она тврди да ће њена технологија моћи да производи струју за 90 долара по мегаватсату, док NuScale наводи цену од 64 долара.
Међутим, многи нуклеарни инжењери сумњају да се мали реактори могу масовно исплатити. „Сви мисле да ће, ако уведу серијску производњу као Хенри Форд, све постати јефтино, али занемарују огроман утицај економије обима“, каже инжењер Ник Тоуран.
Ланци снабдевања и геополитички ризици
Велики изазов остаје и гориво. Већина SMR-ова користи посебно обогаћени уранијум (тзв. HALEU), чија је производња скоро у потпуности под контролом Русије. У САД тренутно постоји само једна фабрика с лиценцом за производњу на већем нивоу.
„Цена горива може повећати трошак производње и до 20 долара по мегаватсату“, упозорава Димпл Госаи из Bank of America.
Заговорници технологије ипак тврде да ће трошкови падати с временом, како се производња шири и искуство повећава.
Скепса, али и нови подстицаји
Упркос описаној скепси, мале нуклеарне компаније све чешће склапају уговоре о снабдевању енергијом с технолошким фирмама и комуналним системима. Од 2023. договорено је више од 32 гигавата будућих капацитета.
Један од најзвучнијих примера је споразум између Google-а и Kairos-а, према којем би Kairos до 2035. требало да испоручује 500 мегавата енергије из својих реактора. Већина тих уговора још је необавезујућа, али, како каже за FT Дејвид Браун из Wood Mackenzie-ја, „то је важан корак напред – знак да сектор добија поверење тржишта и да постоји пут ка комерцијално одрживоj будућности.“
Истовремено, у Европи – велика инвестиција у обновљиве изворе енергије
Европска опклада
Према писању Фајненшел тајмса, француска инвестициона кућа Ardian преузела је једног од највећих ирских енергетских снабдевача, Energia Group, у послу вредном више од 2,5 милијарди евра. Реч је, дакле, о стратешкој опклади на растућу потражњу за електричном енергијом коју покреће експлозија вештачке интелигенције и ширење податковних центара широм Европе.
Купопродајни уговор потписан је са досадашњим власником, инвестиционим фондом I Squared Capital, који је Energia-у (тада познату као Viridian) купио још 2016. године за око 1 милијарду евра.
Energia данас снабдева више од 900 хиљада домаћинстава и предузећа у Ирској и Северној Ирској, те поседује велики портфељ обновљивих извора енергије, укључујући 16 ветропаркова на копну. Компанија је такође ушла у партнерство за развој и снабдевање податковног центра снаге 165 мегавата у Даблину, што је чини директним учесником у растућем AI екосистему.
„Energia има амбициозне планове за раст, подстакнуте новим инфраструктурним пројектима и повећаном потражњом за енергијом. Импресионирани смо њеном отпорношћу у волатилном енергетском окружењу“, изјавио је Хуан Ангоитија, суводитељ Ardian-овог инфраструктурног одељења.
У интервјуу за Фајненшел тајмс, директор Ardian-а Вилијам Бригс рекао је да ће фонд подржати вишемилијардни инвестициони програм за изградњу нових обновљивих извора и повећање ефикасности постојећих енергетских постројења у Ирској.
„Energia је пионирски пример како повезати развој податковних центара с обновљивом енергијом. То је модел који ће у будућности омогућити даљи раст“, истакао је Бригс.
За Ardian, који већ има велика улагања у аеродром Хитроу (где је највећи акционар) и немачку електроенергетску компанију EWE, ово је први улазак на ирско тржиште. Ако се ствари покажу успешним, очекује се и низ сличних аквизиција широм Европе.
За досадашњег власника, амерички фонд I Squared Capital са седиштем у Мајамију, продаја Energia-е представља највећу ликвидацију имовине у историји компаније. Основao ју је 2012. године бивши економиста Светске банке и високи званичник Морган Стенлија Садек Вахба.
Током готово десет година власништва, I Squared је извукао дивиденду од 540 милиона евра, смањио задуженост Energia-е и значајно уложио у ширење обновљивих капацитета. У међувремену је фонд инвестирао и у друге европске инфраструктурне пројекте, попут оператера лондонских црвених аутобуса.
Глобална трансформација
У том контексту треба споменути и да у Сједињеним Државама фонд BlackRock Global Infrastructure Partners преговара о аквизицији енергетске компаније AES вредној 38 милијарди долара – што би била једна од највећих инфраструктурних куповина у историји.
AES је глобална електроенергетска компанија са седиштем у Вирџинији која комбинује обновљиве изворе попут ветра, сунца и хидроенергије с класичним гасним и термо постројењима. У последњим годинама компанија се стратешки преусмерила ка зеленим пројектима и партнерствима с технолошким гигантима попут Google-а, Microsoft-а и Amazon-а, којима испоручује електричну енергију за напајање податковних центара.
Вештачка интелигенција, својим растом и потребом за стабилним изворима енергије, присиљава државе, корпорације и улагаче да преиспитају саму архитектуру енергетског система. Резултат би могла бити глобална трансформација енергетског тржишта.
Кина се, пак, налази на прагу покретања свог првог малог модулараног нуклеарног реактора (SMR), пројекта Linglong-1 (ACP100) у јужној провинцији Хаинан. Реч је о првом реактору те врсте који би требало да уђе у комерцијални рад у земљи, а потенцијално и у свету.
Према подацима кинеских медија и портала Global Times и World Nuclear News, Linglong-1 ће моћи да производи 125 мегавата електричне енергије – довољно за снабдевање више од пола милиона домаћинстава. Реактор је замишљен као прототип нове генерације компактних постројења која се могу брже градити и лакше интегрисати у удаљена подручја или на острвима.
Пројекат је тренутно у завршној фази монтаже и тестирања, а његово пуштање у пун погон очекује се до краја 2026. године.
