Cena zlata dostigla je istorijski rekord od preko 4.000 dolara (oko 2.985 funti) po unci, dok investitori širom sveta traže sigurna utočišta za svoj novac usled rastuće ekonomske i političke neizvesnosti.
Ovaj plemeniti metal beleži najveći rast još od 1970-ih godina, povećavši svoju vrednost za oko trećinu od aprila, kada je američki predsednik Donald Tramp uveo nove carine koje su izazvale potrese u globalnoj trgovini.
Sigurno utočište u vreme neizvesnosti
Zlato se tradicionalno smatra „sigurnom lukom“ za ulaganje – sredstvom koje zadržava ili povećava vrednost u vremenima tržišnih kriza, sankcija i ekonomskih previranja. Cena takozvanog „spot“ zlata, koje predstavlja trenutnu tržišnu vrednost metala za isporuku odmah, porasla je u sredu popodne na više od 4.036 dolara po unci u Aziji.
Istovremeno, terminski ugovori na zlato (futures), koji služe kao pokazatelj tržišnih očekivanja, dostigli su istu vrednost još 7. oktobra.
Uticaj američke blokade i slabljenja dolara
Jedan od ključnih razloga za ovakav rast jeste blokada američke vlade, koja je ušla u drugu nedelju zbog neslaganja oko javne potrošnje. Analitičar singapurske banke OCBC, Kristofer Vong, ocenjuje da je „shutdown“ snažan vetar u leđa rastu cene zlata, jer investitori u takvim situacijama tradicionalno beže u bezbedne aktive. Tokom prethodnih obustava rada američke vlade, zlato je beležilo rast od oko 4% mesečno.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi cena mogla pasti ukoliko se kriza reši brže nego što tržište očekuje. UOB banka navodi da je „nezapamćeni rast“ zlata prevazišao sve prognoze, uz dodatni uticaj slabljenja američkog dolara i povećanog interesovanja malih investitora.
Centralne banke gomilaju rezerve
Veliku ulogu u jačanju zlata imaju i centralne banke širom sveta koje već nekoliko godina kupuju ogromne količine ovog metala, želeći da se udalje od prevelike zavisnosti od američkih državnih obveznica i dolara.
Od 2022. godine, centralne banke kupuju više od 1.000 tona zlata godišnje, što je više nego dvostruko u odnosu na prosečnih 481 tonu u periodu 2010–2021. Među najvećim kupcima nalaze se Poljska, Turska, Indija, Azerbejdžan i Kina.
Rastuća popularnost ETF fondova i privatnih trezora
Pored fizičke kupovine zlata, mnogi investitori ulažu u finansijske proizvode poput fondova kojima se trguje na berzi (ETF), a koji su podržani zlatom. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ove godine je u zlatne ETF-ove uloženo rekordnih 64 milijarde dolara.
Gregor Gregersen, osnivač kompanije Silver Bullion u Singapuru, izjavio je da mu se broj klijenata više nego udvostručio tokom protekle godine. „Većina naših klijenata su dugoročni vlasnici koji čuvaju zlato najmanje četiri godine,“ rekao je Gregersen, ističući da su među kupcima i banke i imućne porodice koje traže zaštitu od globalne nestabilnosti.
Rizici i mogući pad vrednosti
Iako cena zlata sada obara rekorde, analitičari upozoravaju da može doći do korekcije. Vrednost zlata obično pada kada se povećavaju kamatne stope ili se smanjuju geopolitičke tenzije. Primera radi, u aprilu je cena zlata pala za oko 6% nakon što je Tramp odustao od smene predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela.
Godine 2022. zlato je takođe doživelo veliki pad – sa 2.000 na 1.600 dolara po unci – nakon što je američka centralna banka podigla kamate kako bi obuzdala inflaciju izazvanu pandemijom.
Uloga Federalnih rezervi i dalji izgledi
Najnoviji skok cena usledio je nakon što su Federalne rezerve smanjile kamatne stope u septembru, što je učinilo državne obveznice manje privlačnim. Tržište očekuje još dva smanjenja do kraja godine, sa trenutnim rasponom kamatnih stopa od 4,00% do 4,25%.
Poznati investitor Rej Dalio iz fonda Bridgewater Associates preporučio je da se „oko 15% portfolija drži u zlatu“, jer ono, kako kaže, „odlično prolazi kada ostali delovi portfolija gube vrednost“.
S druge strane, Bank of America upozorava na mogući umor trenda i predviđa konsolidaciju ili korekciju u poslednjem kvartalu godine.
Zlato kao mera poverenja
Napadi Donalda Trampa na Federalne rezerve, uključujući pokušaje da otpusti guvernerku Lizu Kuk, dodatno potkopavaju poverenje u nezavisnost američke centralne banke. U takvom okruženju, ističe Kristofer Vong iz OCBC banke, uloga zlata kao zaštite od nesigurnosti „dobija obnovljeni značaj“.
Uprkos rizicima, većina analitičara veruje da je zlato, posle decenija kolebanja, ponovo potvrdilo svoj status najpouzdanijeg čuvara vrednosti u svetu nestabilnih tržišta i promenljive politike.
Šta ovo znači za svetsku ekonomiju?
Rast cene zlata na preko 4.000 dolara po unci jasan je znak da svetska ekonomija ulazi u period duboke neizvesnosti. Investitori sve više gube poverenje u dolar i berze, tražeći utočište u zlatu kao najpouzdanijem simbolu stabilnosti.
Ovaj rekord odražava strah od recesije, geopolitičke napetosti i slabljenje uticaja američkih finansija, dok centralne banke širom sveta pojačavaju kupovinu zlata kao zaštitu od turbulentnih vremena.
