Цена злата достигла је историјски рекорд од преко 4.000 долара (око 2.985 фунти) по унци, док инвеститори широм света траже сигурна уточишта за свој новац услед растуће економске и политичке неизвесности.
Овај племенити метал бележи највећи раст још од 1970-их година, повећавши своју вредност за око трећину од априла, када је амерички председник Доналд Трамп увео нове царине које су изазвале потресе у глобалној трговини.
Сигурно уточиште у време неизвесности
Злато се традиционално сматра „сигурном луком“ за улагање – средством које задржава или повећава вредност у временима тржишних криза, санкција и економских превирања. Цена такозваног „спот“ злата, које представља тренутну тржишну вредност метала за испоруку одмах, порасла је у среду поподне на више од 4.036 долара по унци у Азији.
Истовремено, термински уговори на злато (futures), који служе као показатељ тржишних очекивања, достигли су исту вредност још 7. октобра.
Утицај америчке блокаде и слабљења долара
Један од кључних разлога за овакав раст јесте блокада америчке владе, која је ушла у другу недељу због неслагања око јавне потрошње. Аналитичар сингапурске банке OCBC, Кристофер Вонг, оцењује да је „shutdown“ снажан ветар у леђа расту цене злата, јер инвеститори у таквим ситуацијама традиционално беже у безбедне активе. Током претходних обустава рада америчке владе, злато је бележило раст од око 4% месечно.
Ипак, стручњаци упозоравају да би цена могла пасти уколико се криза реши брже него што тржиште очекује. UOB банка наводи да је „незапамћени раст“ злата превазишао све прогнозе, уз додатни утицај слабљења америчког долара и повећаног интересовања малих инвеститора.
Централне банке гомилају резерве
Велику улогу у јачању злата имају и централне банке широм света које већ неколико година купују огромне количине овог метала, желећи да се удаље од превелике зависности од америчких државних обвезница и долара.
Од 2022. године, централне банке купују више од 1.000 тона злата годишње, што је више него двоструко у односу на просечних 481 тону у периоду 2010–2021. Међу највећим купцима налазе се Пољска, Турска, Индија, Азербејџан и Кина.
Растућа популарност ЕТФ фондова и приватних трезора
Поред физичке куповине злата, многи инвеститори улажу у финансијске производе попут фондова којима се тргује на берзи (ETF), а који су подржани златом. Према подацима Светског савета за злато, ове године је у златне ETF-ове уложено рекордних 64 милијарде долара.
Грегор Грегерсен, оснивач компаније Silver Bullion у Сингапуру, изјавио је да му се број клијената више него удвостручио током протекле године. „Већина наших клијената су дугорочни власници који чувају злато најмање четири године,“ рекао је Грегерсен, истичући да су међу купцима и банке и имућне породице које траже заштиту од глобалне нестабилности.
Ризици и могући пад вредности
Иако цена злата сада обара рекорде, аналитичари упозоравају да може доћи до корекције. Вредност злата обично пада када се повећавају каматне стопе или се смањују геополитичке тензије. Примера ради, у априлу је цена злата пала за око 6% након што је Трамп одустао од смене председника Федералних резерви Џерома Пауела.
Године 2022. злато је такође доживело велики пад – са 2.000 на 1.600 долара по унци – након што је америчка централна банка подигла камате како би обуздала инфлацију изазвану пандемијом.
Улога Федералних резерви и даљи изгледи
Најновији скок цена уследио је након што су Федералне резерве смањиле каматне стопе у септембру, што је учинило државне обвезнице мање привлачним. Тржиште очекује још два смањења до краја године, са тренутним распоном каматних стопа од 4,00% до 4,25%.
Познати инвеститор Реј Далио из фонда Bridgewater Associates препоручио је да се „око 15% портфолија држи у злату“, јер оно, како каже, „одлично пролази када остали делови портфолија губе вредност“.
С друге стране, Bank of America упозорава на могући умор тренда и предвиђа консолидацију или корекцију у последњем кварталу године.
Злато као мера поверења
Напади Доналда Трампа на Федералне резерве, укључујући покушаје да отпусти гувернерку Лизу Кук, додатно поткопавају поверење у независност америчке централне банке. У таквом окружењу, истиче Кристофер Вонг из OCBC банке, улога злата као заштите од несигурности „добија обновљени значај“.
Упркос ризицима, већина аналитичара верује да је злато, после деценија колебања, поново потврдило свој статус најпоузданијег чувара вредности у свету нестабилних тржишта и променљиве политике.
Шта ово значи за светску економију?
Раст цене злата на преко 4.000 долара по унци јасан је знак да светска економија улази у период дубоке неизвесности. Инвеститори све више губе поверење у долар и берзе, тражећи уточиште у злату као најпоузданијем симболу стабилности.
Овај рекорд одражава страх од рецесије, геополитичке напетости и слабљење утицаја америчких финансија, док централне банке широм света појачавају куповину злата као заштиту од турбулентних времена.
