Niko nije tako otvoreno zastupao ideal neoliberalne ideologije kao što je to činio Džordž Soroš kroz paradigmu „otvorenog društva“ britanskog filozofa Karla Popera. Početkom devedesetih godina prošlog veka širom Istočne Evrope osnivaju se Soroševi centri „otvorenog društva“, poznati po mešanju u unutrašnje poslove država pod izgovorom zaštite demokratije, čije delovanje je, u stvari, bilo usmereno na uništavanje istočnoevropskih i balkanskih država.
Kada se tog posla latio i u Americi, sustigao ga je svojevrsni bumerang koji je toliko puta uspešno bacao. Naleteo je ni manje ni više nego na šefa Bele kuće koji ovom spravom, izgleda, daleko bolje barata. Predsednik SAD Donald Tramp u objavi na svojoj društvenoj mreži „Trut sošl“ pozvao je na pravno gonjenje ovog magnata i takozvanog filantropa, kao i njegovog sina Aleksa, koji upravlja Fondacijom od 2023. godine. I to po zakonu kojim se u Americi gone mafijaški klanovi, inače preteča ozloglašene doktrine zajedničkog zločinačkog poduhvata koju su Amerikanci u Hagu adaptirali kako bi gonili Srbe.
„Džordž Soroš, zajedno sa svojim divnim sinom, radikalnim levičarem, treba da bude optužen po RIKO zakonu zbog podrške nasilnim protestima i još mnogo čemu širom Sjedinjenih Američkih Država. Nećemo dozvoliti da ti ludaci cepaju Ameriku na komade, ne dajući joj ni najmanju šansu da diše i bude slobodna. Soroš i njegova grupa psihopata naneli su ogromnu štetu našoj zemlji“, napisao je Tramp.
Već je poznato da je ovaj američki biznismen mađarskog porekla bio među najvećim donatorima demokratske stranke na međuizborima 2022. i predsedničkim izborima 2024. godine, a takođe finansira veliki broj medija, javnih ličnosti i nevladinih organizacija širom SAD – ali i ostatka sveta. Njegova finansijska štićenica, švedska aktivistkinja za klimu Greta Tunberg pozvala je Amerikance da glasaju za kandidata Demokratske stranke Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima trećeg novembra. „Nikada se nisam angažovala u zauzimanju neke strane u politici. Međutim, naredni američki izbori su iznad tog pitanja“, navela je Greta Tunberg na Tviteru.
Dokumenti sa kojih je šefica Nacionalne bezbednosti skinula oznaku tajnosti ranije ove godine, a koji su raskrinkali aferu „Rašagejt“ kao lažnu, takođe su pokazali da je Fondacija za otvoreno društvo bila umešana u svesno širenje neosnovanih tvrdnji o ruskom mešanju u izbore 2016. godine od strane Obamine administracije.
Ni tada ovaj milijarder „humanista“ nije bio zadovoljan pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, s obzirom na to da je zbog toga pretrpeo gubitak od skoro milijardu dolara. Milijarder je tokom kampanje otvoreno podržavao i finansirao Hilari Klinton, a posle pobede Donalda Trampa kritikovao republikanca, optužujući ga da je „mogući diktator“, i upozorio Ameriku da će taj rezultat izbora imati „dugoročne posledice po zdravlje demokratije“.
Američki uranak
A ove godine, prema analizi RT-a, tokom Prvog maja, dana koji se u Americi ne praznuje posebno, organizovano je više od hiljadu protesta širom zemlje protiv Trampa i njegove politike. Proteste nije vodila spontana ulična energija, već ih je sinhronizovao pokret „50501“ – centralna platforma koja se predstavlja kao narodni pokret, a logistički i finansijski je oslonjena na mrežu već postojećih levičarskih organizacija poput „Sanrajz muvment“, „Indivizibl“ i „Plend perenthud“.
Na papiru različite organizacije, a u stvarnosti jedan orkestar koji svira po notama koje je napisao mecena iz senke. Osim što im je cilj – slabljenje Trampa i republikanaca kroz proteste, medijske kampanje i sudske sporove, imaju i iste donatore. Sve ove organizacije finansirali su Soroš i švajcarski milijarder Hansjerg Vis.
Soroš je postao ozloglašen u svetu po krahu Engleske banke, kada je svojim špekulacijama na britanskom tržištu uspeo da privremeno uništi funtu
Tu je i mreža „političko akcionih komiteta“ (PAK) i „super PAK-ova“, organizacija koje prikupljaju novac od pojedinaca ili interesnih grupa, pa te dolare koriste da podržavaju ili napadaju političke kandidate. Legalni, ali smišljeni da se zaobiđu stroga ograničenja u američkom izbornom sistemu prema kojima jedan građanin može da donira kandidatu tek nešto više od 3.000 dolara, a kompanije ne smeju direktno da doniraju svoj novac.
Sasvim dovoljno da ove donacije dobiju epitet političkih bankomata, koji za Soroša rade kao mafijaški odredi. U središtu sistema stoji „Demokrasi“ PAK u koji je Soroš samo 2022. upumpao čak 128,5 miliona dolara. Iz njega se novac sliva u „Senat medžoriti“ PAK i „Haus medžoriti“ PAK, dve ključne kase demokrata za kontrolu Kongresa.
Tu su i specijalizovani sateliti koji mobilišu, primera radi, afroameričke birače ili su zaduženi za negativne kampanje protiv Trampa… Svi oni zajedno čine vojsku finansiranih glasova, propagande i protesta. Eto zašto se Trampu diže kosa na glavi kada Soroša nazivaju filantropom, pa o svom ljutom neprijatelju govori kao o finansijeru mafijaškog stila.
Biografija „velikog humaniste“, amerikanizovanog Mađara jevrejskog porekla, američkog finansijskog špekulanta, investitora, filantropa i političara, pokazuje da njegove manipulatorske veštine potiču još iz mladosti, kada ovaj mađarski Jevrejin, navodno čak i saradnik nacista, od trenutka kada mu početni kapital „pozajmljuje“ Džordž Karlvaj, desna ruka britanskog barona Edmonda de Rotšilda i saradnik kontroverznog narko-trgovca Roberta Veskoa, počinje da se bavi različitim poslovima, od razaranja nacionalnih valuta, preko propagiranja eutanazije, do finansiranja međunarodnih kampanja za legalizaciju droge i razornog mešetarenja u istočnoevropskim, balkanskim i zemljama Trećeg sveta.
On je postao ozloglašen u svetu po krahu Engleske banke, kada je svojim špekulacijama na britanskom tržištu uspeo da privremeno uništi britansku funtu, udarac kojeg se Englezi i danas sa gorčinom sećaju. Tek posle toga prelazi na Istočnu Evropu lepeći za sebe etiketu „Proroka demokratije“, otvarajući fondacije od Moskve do Beograda i radeći to uvek u društvima koja su bila na meti Amerikanaca, odnosno Kolektivnog zapada.
Prvi i najotvorenije mu se suprotstavio mađarski premijer Viktor Orban, koji slovi za „jeretika Novog poretka“. Njegov studentski list svojevremeno je finansirao Soroš, da bi se Orban danas istakao kao najvatreniji kritičar takozvanog filantropa u Evropi, na kraju je zabranio Sorošev fond u Mađarskoj i ukinuo njegov Centralnoevropski univerzitet (CEU).
Manipulacija migrantima
Soroš je godinama slovio i za ideologa i pokrovitelja migrantskog talasa koji je zapljusnuo Evropu, u šta je i lično uložio 500 miliona dolara. Osim što je iznosio neophodni broj prihvata od milion ljudi godišnje, iskalkulisao je i da za svaku osobu treba potrošiti 16.800 dolara, to jest ukupno sedam milijardi dolara inicijalnog troška zbrinjavanja, a pomoć bi pružile i Sjedinjene Države izdavanjem dugoročnih obveznica.
Svojevremeno je italijanski dnevni list Đornale objavio tekst sa bombastičnim naslovom „Džordž Soroš, čovek koji plaća invaziju na Evropu“, u kome se apeluje na Brisel da povede računa o sumnjivom milosrđu Soroša i njegove „galaksije dobrotvora“.
A delovanje te „dobrotvorne galaksije“ reporterski je upečatljivo prikazao britanski TV kanal „Skaj njuz“ u reportaži sa Lezbosa, kada je na obali ovog ostrva, među stvarima koje su izbeglice ostavile za sobom, pronađena i knjižica napisana na arapskom pod naslovom „Emigrantski vodič“, koji sadrži mape, neophodne brojeve telefona i savete migrantima kako da se ponašaju u Evropi. Izdavač vodiča je organizacija, „Dobro došli u EU“, koja funkcioniše u sistemu Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša.
Inače, ovaj „arhitekta globalizacije“, kako ga nazivaju, a koji je bio umešan i u jugoslovensku krizu i oblikovanje postjugoslovenskog prostora, sve u cilju popularizacije liberalizma i prihvatanja najnovijih zapadnih vrednosti i „otvaranja društva“, u kolumni za Prodžekt sindikejt otvoreno je zatražio da Evropa preuzme odgovornost za masovni priliv izbeglica s Bliskog istoka.
Bio je i jedan od najuticajnijih ličnosti u novijoj istoriji bivše Jugoslavije i Srbije. Fondacija za otvoreno društvo u Srbiji je osnovana još 1991. godine. Najpre je radila pod nazivom „Soroš fond Jugoslavija“, pa kao Fond za otvoreno društvo Jugoslavija, da bi 2012. dobila današnji naziv. Nedeljnik Nju stejtsman ga optužuje da je tokom 90-ih godina 20. veka preko svoje fondacije pomagao Radio B92 i druge opozicione grupe u Srbiji i na balkanskom prostoru, da bi u tom kontekstu bio nazvan „nekrunisanim kraljem istočne Evrope“.
Posle 2000. u Srbiju se vratio na velika vrata i bio ključni činilac u njenoj tzv. demokratizaciji. Slovio je za finansijera DOS-a, kao i brojnih medija. Naročito onih koji se izdaju za tobože slobodne, nezavisne i otvorene. Spisak Soroševih plaćenika u Srbiji je otkriven nakon što su hakeri upali u kompjuterski sistem američkog tajkuna i tako došli do više od 2.500 „strogo poverljivih dokumenata“.
Prema tim podacima, samo od 2011. do 2014. godine odobreno je ukupno 263 projekata, a ogromne pare dobili su Centar za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević (2.242.776 dinara), Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko (2.228.400), Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić (1.466.100) i Medija centar NUNS Vukašina Obradovića (5.689.125).
Tu su, na iznenađenje mnogih, i Fond „Ana i Vlade Divac“ (2.633.638), Fond B92 Verana Matića (2.001.250), ANEM (3.956.225), Peščanik (1.297.400) i Centar za evroatlantske studije Jelene Milić (2.508.400). Na listi Soroševih plaćenika u Srbiji bila je i Fondacija „Centar za demokratiju“, na čijem čelu je bio svojevremeni predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović i tadašnja potpredsednica demokrata Nataša Vučković.
Soroš je bio umešan i u jugoslovensku krizu i oblikovanje postjugoslovenskog prostora, sve u cilju popularizacije liberalizma
Pozornost, ako ne i zabrinutost izaziva otkriće o Sorošovom finansiranju čak i Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca Srbije. Finansijski izveštaji u periodu od marta 2016. do septembra 2018. ukazuju na to da je Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije realizovalo niz projekata koje su finansirale određene organizacije civilnog sektora. Jedan od najvećih donatora i partnera u realizaciji projekata ovog udruženja je Fondacija za otvoreno društvo, čiji je osnivač upravo Soroš.
U navedenom periodu ova fondacija je bila donator u projektima čiji naslovi već nagoveštavaju njenu nameru. “Uloga policije u istrazi i uticaj na rukovodeću ulogu tužilaca” ili “Za odgovornost i transparentnost rada javnog tužilaštva”. To su samo neki od naslova ovih projekata, koji jasno govore o direktnom uplitanju i očiglednom sukobu interesa koje ima Soroševa ispostava u Srbiji.
Visoki susreti
I dok mnogi Soroša optužuju za destabilizaciju Srbije i aktivnosti iza „obojene revolucije“, čak mnogi iz same vlasti, mediji su od 2017. godine zabeležili više susreta čelnika Srbije sa porodicom Soroš, pre svega mlađim Aleksom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sa Sorošima susreo nekoliko puta u periodu 2017. i 2018. godine, a mediji navode da su se upoznali septembra 2017. godine, kada su Soroši i Vučić pričali na marginama godišnjeg zasedanja Ujedinjenih nacija u Njujorku o, kako tvrde, najvažnijim dešavanjima na svetskoj sceni.
Dva meseca kasnije, 20. novembra 2017, Vučić je u kabinetu primio tadašnjeg zamenika predsednika Fonda za otvoreno društvo Aleksa Soroša, sina Džordža Soroša. Kako je tada saopšteno iz kabineta predsednika, “Fond za otvoreno društvo” je spreman da pruži podršku reformskim procesima i razvoju preduzetništva, kao i programu integracije Roma u Srbiji”.
Sledeće godine, jula 2018, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo se sastao sa Aleksom Sorošem, sa kojim je razgovarao o situaciji u regionu, podršci Fondacije za otvoreno društvo evropskim integracijama Srbije i reformama u oblasti medija i vladavine prava, pisala je Politika. Mlađi Soroš je izrazio zahvalnost predsedniku Vučiću na podršci koju Fond za otvoreno društvo ima u Srbiji, i naglasio da će fondacija nastaviti da podržava Srbiju na evropskom putu, kao i reformske i demokratske procese u zemlji.
Mesec dana kasnije, N1 izveštava o novom sastanku Vučića i Soroša tokom pregovora između Beograda i Prištine i tokom kojeg je naglašeno da je unapređenje odnosa veoma važno za održanje stabilnosti regiona Zapadnog Balkana. Vučić se tom prilikom zahvalio Fondaciji na analizama o razvoju Srbije koje je dobio. Dva Aleksandra sastala su se i 2021. godine u Rimu. Osim Vučića, susrete sa Aleksom Sorošem imala je i Ana Brnabić, prvi put decembra 2018. godine.
Ako se podsetimo, sadašnji predsednik Fonda „Otvoreno društvo“ američkog milijardera Džordža Soroša, Aleks Soroš, izjavio je da će ta organizacija odustati od niza aktivnosti, ali da će se podrška fonda u Ukrajini i na Balkanu nastaviti.
Da li je u sklopu te podrške u Beogradu nedavno boravila upravo Greta Tunberg u okviru svoje „balkanske turneje“ da, kako je rekla, „podrži lokalnu borbu za slobodu, protiv korupcije i protiv eksploatacije prirode“. Mediji su odmah došli do podatka da je Greta Tunberg preko Luize-Mari Nojbauer bila povezana sa Sorošem i mrežom globalističkih nevladinih organizacija.
Nojbauer je članica ONE kampanje, organizacije kojom upravljaju Bil Gejts i Bono, a koju obilato finansira Otvoreno društvo Džordža Soroša. Potpomognuta ovim moćnim vezama, Greta se vrtoglavom brzinom našla na svetskoj pozornici. Nama ostaje da se pitamo – jesmo li mi pametniji od Trampa i Orbana? Znaju li naši čelnici nešto što oni ne znaju, ili je u pitanju još jedna loša politička procena, koja i te kako može da nam se obije o glavu.
