Istorija Pljevalja pamti mnoge znamenite ljude, ali je malo onih čije je ime toliko duboko urezano u kolektivno pamćenje kao što je ime Omer-bega Bajrovića. Rođen u uglednoj muslimanskoj porodici, Omer-beg je svojim životom svedočio da nacionalna svest i vera ne moraju biti suprotstavljene. Iako musliman po veroispovesti, otvoreno se izjašnjavao kao Srbin i snažno je zastupao ideju da muslimani Sandžaka treba da pripadaju srpskom nacionalnom korpusu, umesto da budu instrument tuđih imperijalnih interesa.
Njegov ugled nije počivao samo na nacionalnoj doslednosti, već i na dobročinstvu. Kralj Nikola I odlikovao ga je zvanjem počasnog majora crnogorske vojske, pošto je Bajrović darovao 350 ovaca za obnovu Crne Gore. Nije se zaustavio na tome – finansirao je školovanje srpske dece iz Pljevalja u Solunu, Istanbulu i Beču. Među tim mladim ljudima pojavili su se budući lekari i profesori, što svedoči o dalekosežnom značaju njegovih ulaganja u obrazovanje.
Njegova dobrotvorna dela u rodnom gradu takođe su bila brojna. Nakon velikog požara u pljevaljskoj gimnaziji, sopstvenim sredstvima finansirao je polovinu izgradnje nove školske zgrade. Siromašnima je svakog meseca delio brašno iz svoje vodenice, a porodici Mirka Papića ustupio je kuću na besplatno korišćenje. U domu Omer-bega Bajrovića vladala je posebna kulturna atmosfera – držao je klavir, angažovao beogradske i bečke kuvarice i podsticao decu da uče muziku, šireći time kulturne i građanske vrednosti u sredini koja je često bila lišena takvih uticaja.
Sudbina Omer-bega bila je tragična. Na početku Prvog svetskog rata austrougarske vlasti su ga na prevaru odvele u Sarajevo. Tamo je bio zatočen, a prema svedočenju porodice, najverovatnije i otrovan. Tako je završen život čoveka koji je svojim delima spajao različite svetove – veru i naciju, tradiciju i modernost, lični ugled i javni interes.
O njemu su pisali i istoričari i književnici: Salih Selimović u knjizi Znameniti Srbi islamske veroispovesti i Milka Bajić Poderegin u romanu Svitanje. Njihovi zapisi čuvaju uspomenu na ličnost čija veličina i danas inspiriše – kao primer dobročinstva, kulturnog napredovanja i nacionalne vernosti.
