Tokom poslednjih dvadeset godina, Kina je postigla izuzetan napredak u razvoju svojih odbrambenih i vojnih kapaciteta.
Nekada snažno zavisna od vojnog uvoza i stranih tehnologija, Peking je postepeno krenuo ka samodovoljnosti. Ovaj zaokret je vidljiv u tehnološkim probojima na više polja, uključujući domaću proizvodnju naprednih borbenih aviona, fregata, nosača aviona, hipersoničnih raketa i bespilotnih sistema.
Istovremeno, Kina je artikulisala jasnu viziju budućnosti ratovanja, naglašavajući veštačku inteligenciju (AI), autonomne sisteme, multidomensku integraciju i „inteligentno“, odnosno kognitivno, ratovanje.
Percepcije na Zapadu i narativ „kineske pretnje“
Za Vašington i njegove saveznike, ovaj napredak izaziva alarm. Američki vojni planeri mobilisali su nove resurse kako bi obuzdali Kinu, proširili savezničke strukture i ubrzali trku u naoružanju. To je proizvelo poznati ciklus bezbednosnih dilema i trke u naoružanju, karakteristične za druge periode globalnog rivaliteta.
Ipak, ovakve procene kineske vojne putanje često su pogrešne. One preuveličavaju takozvanu „kinesku pretnju“ i predstavljaju postupke Pekinga isključivo kao deo borbe za hegemoniju.
U stvarnosti, modernizacija Narodnooslobodilačke armije (NOA) predstavlja nastavak širih kineskih reformi i izraz njenog uspona kao velike sile.
Po mnogim merilima, vojni kapaciteti Kine još uvek značajno zaostaju za drugim velikim silama, posebno za Sjedinjenim Državama, i nesrazmerni su njenoj ekonomskoj i političkoj težini.
Si Đinping i vojne reforme
Od početka svog mandata, Si Đinping je sveobuhvatnu vojnu reformu postavio kao centralni prioritet. Njegov program je obuhvatao ne samo modernizaciju naoružanja, već i institucionalne i strateške reforme usmerene na povećanje efikasnosti i jačanje komandnih struktura.
Važno je naglasiti da zapadni komentatori često previđaju da su Sijeve reforme započele merama štednje, uključujući smanjenje broja vojnika za 300.000. Takvi koraci pokazuju da pristup Pekinga nije bio isključivo akumulacija moći, već pre svega optimizacija i efikasnost.
Vojna doktrina i ciljevi
Trenutna kineska vojna doktrina je „Si Đinpingova misao o jačanju vojske“, usvojena 2017. godine. Ova doktrina postavlja ambiciozan cilj transformacije NOA u svetsku vojnu silu do 2049. godine, uz ključne prekretnice do 2027, kada se obeležava stogodišnjica osnivanja NOA.
Pojedini zapadni stratezi ovaj rok tumače kao navodni plan Pekinga za invaziju na Tajvan, ali za takve tvrdnje nema pouzdanih dokaza. Ta interpretacija služi uglavnom kao opravdanje za povećanje vojnih izdataka i nastavak trke u naoružanju u regionu. Kineska modernizacija nije usmerena na neposrednu agresiju, već na odvraćanje stranih intervencija i obezbeđivanje dugoročnih interesa.
Kontrola Komunističke partije i borba protiv korupcije
Još jedna ključna odlika Sijevih reformi je učvršćivanje kontrole Komunističke partije nad NOA. Iako je ovaj princip ustanovljen još 1927. godine, njegova primena je tokom istorije povremeno slabila. Si je ponovo naglasio apsolutno vođstvo partije preko Centralne vojne komisije (CVK), čiji je jedini civilni predstavnik.
Uz institucionalne reforme, Si je pokrenuo i sveobuhvatnu antikorupcijsku kampanju u vojsci, koja je pogodila i same vrhove CVK. Nekoliko visokih generala smenjeno je u poslednjih nekoliko godina, uključujući i najnovije slučajeve iz juna.
Inteligentno ratovanje i nove tehnologije
Kina je unapredila inovacije i visokotehnološki razvoj kao ključ vojne modernizacije. Od 2019. u zvaničnim dokumentima pojavljuje se pojam „inteligentnog ratovanja“, koji stavlja akcenat na integraciju veštačke inteligencije, autonomnih sistema i čovek-mašina timinga. Ovo je strateški pomak ka kognitivnom domenu kao novoj sferi operacija, uz tradicionalne fizičke i informacione domene.
Avijacija i hipersonično oružje
U avijaciji, Kina je započela testiranje šeste generacije borbenih aviona J-36 i J-50, koji su prvi put viđeni decembra 2024. godine.
Iako Peking nije zvanično potvrdio njihovo postojanje, izveštaji ukazuju da ovi modeli donose značajan napredak u stelt tehnologiji, brzini i prilagodljivosti. Od 2024. Kina je jedina država pored SAD koja ima u upotrebi dve vrste stelt aviona.
Kina je takođe globalni lider u hipersoničnim raketama. Ove letelice, koje mogu da putuju ekstremnim brzinama i manevrišu nepredvidivo, predstavljaju veliki izazov za postojeće odbrambene sisteme.
Bespilotni sistemi i robotika
Bespilotne letelice sve više zauzimaju centralno mesto u kineskim vojnim planovima. Stratezi u Pekingu dronove i robote vide kao potencijalno odlučujući faktor u budućim sukobima.
Među novitetima su dronovi inspirisani strukturum semena javora, mikroroboti veličine komarca za izviđanje, kao i nosač dronova „Devet nebesa“ koji može istovremeno da lansira i do 100 dronova.
U avgustu 2025. Kina je predstavila prvi svetski brzi dron sa vertikalnim poletanjem i sletanjem na mlazni pogon, a vojne vežbe u julu demonstrirale su saradnju između četvoronogih robota i vazdušnih dronova u zajedničkim operacijama.
Pomorska moć
Pomorska snaga ostaje strateški prioritet. Kina sada ima dva nosača aviona – Liaoning i Šandong – kojima će se uskoro pridružiti domaći nosač Fuđijan,
u završnoj fazi ispitivanja. U izgradnji je i tip 004, prvi kineski nuklearni nosač aviona.
Pored toga, uvedene su nove fregate tipa 054B, kao i jurišni desantni brodovi tipa 076. Razvija se i nuklearna podmornica tipa 096, koju zapadni analitičari nazivaju potencijalnom „noćnom morom“ za američke planere.
Nedavno je Kina predstavila i letelicu na efektu pripovršinskog krila „Bohajsko morsko čudovište“, koja se kreće brže od konvencionalnih brodova i izbegava radarsko otkrivanje.
Nuklearno naoružanje
Kineski nuklearni arsenal se širi, sa procenom da se godišnje dodaje oko 100 novih bojevih glava. Do 2030. broj može preći 1.000, ali Kina ostaje privržena doktrini „bez prve upotrebe“ i zalaganju za konačno ukidanje nuklearnog oružja.
Zaključak: odbrana ili ekspanzija?
Svi ovi razvoji pokazuju duboku transformaciju NOA. Ipak, oni takođe otkrivaju i ograničenja – kineske snage još uvek nisu globalno projektovane u punom kapacitetu, već su pre svega regionalno usmerene.
Buduća NOA biće tehnološki naprednija, integrisanija i blisko povezana sa partijskim vođstvom. Ali njena osnovna uloga ostaje odbrambena: odvraćanje stranih pretnji, zaštita suvereniteta i stvaranje prostora za miroljubiv razvoj.
Prevladavanje narativa o „kineskoj pretnji“ i objektivno sagledavanje modernizacije ključni su za izbegavanje novog ciklusa nepoverenja i konfrontacije.
