Током последњих двадесет година, Кина је постигла изузетан напредак у развоју својих одбрамбених и војних капацитета.
Некада снажно зависна од војног увоза и страних технологија, Пекинг је постепено кренуо ка самодовољности. Овај заокрет је видљив у технолошким пробојима на више поља, укључујући домаћу производњу напредних борбених авиона, фрегата, носача авиона, хиперсоничних ракета и беспилотних система.
Истовремено, Кина је артикулисала јасну визију будућности ратовања, наглашавајући вештачку интелигенцију (AI), аутономне системе, мултидоменску интеграцију и „интелигентно“, односно когнитивно, ратовање.
Перцепције на Западу и наратив „кинеске претње“
За Вашингтон и његове савезнике, овај напредак изазива аларм. Амерички војни планери мобилисали су нове ресурсе како би обуздали Кину, проширили савезничке структуре и убрзали трку у наоружању. То је произвело познати циклус безбедносних дилема и трке у наоружању, карактеристичне за друге периоде глобалног ривалитета.
Ипак, овакве процене кинеске војне путање често су погрешне. Оне преувеличавају такозвану „кинеску претњу“ и представљају поступке Пекинга искључиво као део борбе за хегемонију.
У стварности, модернизација Народноослободилачке армије (НОА) представља наставак ширих кинеских реформи и израз њеног успона као велике силе.
По многим мерилима, војни капацитети Кине још увек значајно заостају за другим великим силама, посебно за Сједињеним Државама, и несразмерни су њеној економској и политичкој тежини.
Си Ђинпинг и војне реформе
Од почетка свог мандата, Си Ђинпинг је свеобухватну војну реформу поставио као централни приоритет. Његов програм је обухватао не само модернизацију наоружања, већ и институционалне и стратешке реформе усмерене на повећање ефикасности и јачање командних структура.
Важно је нагласити да западни коментатори често превиђају да су Сијеве реформе започеле мерама штедње, укључујући смањење броја војника за 300.000. Такви кораци показују да приступ Пекинга није био искључиво акумулација моћи, већ пре свега оптимизација и ефикасност.
Војна доктрина и циљеви
Тренутна кинеска војна доктрина је „Си Ђинпингова мисао о јачању војске“, усвојена 2017. године. Ова доктрина поставља амбициозан циљ трансформације НОА у светску војну силу до 2049. године, уз кључне прекретнице до 2027, када се обележава стогодишњица оснивања НОА.
Поједини западни стратези овај рок тумаче као наводни план Пекинга за инвазију на Тајван, али за такве тврдње нема поузданих доказа. Та интерпретација служи углавном као оправдање за повећање војних издатака и наставак трке у наоружању у региону. Кинеска модернизација није усмерена на непосредну агресију, већ на одвраћање страних интервенција и обезбеђивање дугорочних интереса.
Контрола Комунистичке партије и борба против корупције
Још једна кључна одлика Сијевих реформи је учвршћивање контроле Комунистичке партије над НОА. Иако је овај принцип установљен још 1927. године, његова примена је током историје повремено слабила. Си је поново нагласио апсолутно вођство партије преко Централне војне комисије (ЦВК), чији је једини цивилни представник.
Уз институционалне реформе, Си је покренуо и свеобухватну антикорупцијску кампању у војсци, која је погодила и саме врхове ЦВК. Неколико високих генерала смењено је у последњих неколико година, укључујући и најновије случајеве из јуна.
Интелигентно ратовање и нове технологије
Кина је унапредила иновације и високотехнолошки развој као кључ војне модернизације. Од 2019. у званичним документима појављује се појам „интелигентног ратовања“, који ставља акценат на интеграцију вештачке интелигенције, аутономних система и човек-машина тиминга. Ово је стратешки помак ка когнитивном домену као новој сфери операција, уз традиционалне физичке и информационе домене.
Авијација и хиперсонично оружје
У авијацији, Кина је започела тестирање шесте генерације борбених авиона J-36 и J-50, који су први пут виђени децембра 2024. године.
Иако Пекинг није званично потврдио њихово постојање, извештаји указују да ови модели доносе значајан напредак у стелт технологији, брзини и прилагодљивости. Од 2024. Кина је једина држава поред САД која има у употреби две врсте стелт авиона.
Кина је такође глобални лидер у хиперсоничним ракетама. Ове летелице, које могу да путују екстремним брзинама и маневришу непредвидиво, представљају велики изазов за постојеће одбрамбене системе.
Беспилотни системи и роботика
Беспилотне летелице све више заузимају централно место у кинеским војним плановима. Стратези у Пекингу дронове и роботе виде као потенцијално одлучујући фактор у будућим сукобима.
Међу новитетима су дронови инспирисани структурум семена јавора, микророботи величине комарца за извиђање, као и носач дронова „Девет небеса“ који може истовремено да лансира и до 100 дронова.
У августу 2025. Кина је представила први светски брзи дрон са вертикалним полетањем и слетањем на млазни погон, а војне вежбе у јулу демонстрирале су сарадњу између четвороногих робота и ваздушних дронова у заједничким операцијама.
Поморска моћ
Поморска снага остаје стратешки приоритет. Кина сада има два носача авиона – Лиаонинг и Шандонг – којима ће се ускоро придружити домаћи носач Фуђијан,
у завршној фази испитивања. У изградњи је и тип 004, први кинески нуклеарни носач авиона.
Поред тога, уведене су нове фрегате типа 054B, као и јуришни десантни бродови типа 076. Развија се и нуклеарна подморница типа 096, коју западни аналитичари називају потенцијалном „ноћном мором“ за америчке планере.
Недавно је Кина представила и летелицу на ефекту приповршинског крила „Бохајско морско чудовиште“, која се креће брже од конвенционалних бродова и избегава радарско откривање.
Нуклеарно наоружање
Кинески нуклеарни арсенал се шири, са проценом да се годишње додаје око 100 нових бојевих глава. До 2030. број може прећи 1.000, али Кина остаје привржена доктрини „без прве употребе“ и залагању за коначно укидање нуклеарног оружја.
Закључак: одбрана или експанзија?
Сви ови развоји показују дубоку трансформацију НОА. Ипак, они такође откривају и ограничења – кинеске снаге још увек нису глобално пројектоване у пуном капацитету, већ су пре свега регионално усмерене.
Будућа НОА биће технолошки напреднија, интегрисанија и блиско повезана са партијским вођством. Али њена основна улога остаје одбрамбена: одвраћање страних претњи, заштита суверенитета и стварање простора за мирољубив развој.
Превладавање наратива о „кинеској претњи“ и објективно сагледавање модернизације кључни су за избегавање новог циклуса неповерења и конфронтације.
