Otkrijte koji su skriveni simptomi hroničnog stresa i kako ih prepoznati pre nego što naruše vaše zdravlje i kvalitet života.
Pitate se da li možda patite od hroničnog stresa? Fizioterapeut i stručnjak za nervni sistem Antonio Valenzuela objašnjava koje signale većina ljudi previđa, a koji jasno ukazuju na nekontrolisan stres. Ako se prepoznajete u ovim simptomima, moguće je da imate visoke nivoe stresa.
Neprimetni signali stresa
Sigurno vam se nekada dogodilo – mislili ste da ste potpuno mirni, a onda se nešto desi: mišićna kontrakcija vas zaboli, neko napravi iznenadan zvuk i vi poskočite, ne čujete što vam govore ili vas neko upozori da nesvesno stišćete šake.
„Vidim ljude s ramenima skoro do ušiju, i kad im kažem ‘opustite ih’, kažu mi da nisu ni primetili”, priča Valenzuela, autor knjige Stimuliši svoj vagusni nerv.
Ljudsko telo je savršeno podešeno – barem za život u prirodnim okolnostima, bez hroničnog stresa koji danas pogađa veliki deo društva. Problem je što često ne shvatamo koliko smo zapravo pod stresom, a prepoznavanje tog stanja prvi je korak da ga ublažimo i izbegnemo njegove štetne posledice.
Somatski markeri – tragovi stresa u telu
Da bismo prepoznali što nas zapravo opterećuje, Valenzuela preporučuje obraćanje pažnje na tzv. somatske markere – telesne tragove koje stres ostavlja, pojam koji je popularizirao neuroznanstvenik Antonio Damasio. To su signali koji nam poručuju da se u telu nešto dešava.
Iako ovi markeri nisu „100% specifični”, često su povezani s aktivacijom simpatičkog nervnog sistema – odgovornog za reakciju „bori se ili beži“.
Najčešći fizički simptomi hroničnog stresa
1. Tenzija mišića
Najčešći simptom. Neki ljudi imaju periode u kojima ih muče grčevi – poput onih u listovima. To se povezuje s promenom električne dinamike mišića. Često su i nesvesno stisnute šake ili podignuta ramena, što može dovesti do bolova u vratu i problema s kičmom.
2. Često mokrenje
Ako se noću budite da biste išli u toalet i to se ponavlja, moguće je da je vaš parasimpatički sistem preaktivan zbog stresa.
3. Žudnja za slatkim ili slanim (craving)
Intenzivna i nekontrolisana potreba za određenom hranom, naročito slatkom ili slanom, može biti znak disbalansa autonomnog nervnog sistema. Anksioznost, dosada i tuga često podstiču ovakvu želju kao vid „samoregulacije“.
4. Preosjetljivost na zvuk i problemi s koncentracijom
Stres može pojačati osetljivost na glasne ili iznenadne zvukove, ali i smanjiti fokus na tiše, uobičajene zvukove. U stanju hroničnog stresa mozak obrađuje samo ono što percipira kao potencijalnu pretnju.
5. Simptomi hroničnog stresa: Napetost lica
Mrštenje, stisnuta vilica, „ljut” izraz lica – sve su to reakcije tela koje nas pripremaju na borbu. Dugoročno, to može dovesti do bruksizma (škrgutanja zubima), što je znak potpune disregulacije nervnog sistema.
6. Poremećaji sna
Hronični stres remeti san. Česti su noćni prekidi spavanja, posebno između 4 i 5 ujutro, kada telo počinje proizvoditi hormone za buđenje. Mnogi pod stresom teško i zaspu, iako se osećaju iscrpljeno.
