Hepatitis Be je odgovoran za 50, a hepatitis Ce za 25 odsto svih slučajeva raka jetre. Hepatitis je virusno zapaljenje jetre izazvano virusima hepatitisa (tip A, Be, Ce, De, E…). Najveći javnozdravstveni značaj imaju virusni hepatitis Be i Ce. U Srbiji je u 2024. godini prijavljeno 439 slučajeva virusnog hepatitisa Be i Ce, što je 12 odsto više slučajeva nego u prethodnoj godini (392), ali skoro dvostruko manje u poređenju sa 2016. godinom. Od početka ove godine, zaključno sa 21. julom, prijavljeno je 139 slučajeva hepatitisa. Dvostruko je više muškaraca među dijagnostikovanim slučajevima.
Hepatitis Be je upala jetre uzrokovana virusom hepatitisa Be (HBV). Kod polovine inficiranih se u periodu od jednog do šest meseci javlja akutni hepatitis, koji u 80 odsto slučajeva ima povoljan tok. Kod 10–15 odsto obolelih i kod više od 50 odsto inficiranih bez simptoma razvija se hronični hepatitis Be. Prim. dr Danijela Simić, epidemiolog i šef Odeljenja za HIV infekciju, druge PPI, virusne hepatitise i tuberkulozu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, ističe da iako će se većina ljudi oporaviti od akutne bolesti, neki ljudi sa hroničnim hepatitisom Be razviće progresivnu bolest jetre i komplikacije poput ciroze i hepatocelularnog karcinoma (raka jetre). Hepatitis Be je odgovoran za 50, a hepatitis Ce za 25 odsto svih slučajeva raka jetre. Ove bolesti mogu biti fatalne.
– Hepatitis Ce je virusna infekcija koja pogađa jetru uzrokovana virusom hepatitisa Ce (HCV). Akutne HCV infekcije su obično asimptomatske i većina ne dovodi do bolesti opasne po život. Simptomatska akutna HCV infekcija je retka. Ako se javi, većina ljudi nema simptome i može proći između dve nedelje do šest meseci od inficiranja pre pojave simptoma. Kod oko 30 odsto zaraženih virus se spontano eliminiše iz organizma u roku od šest meseci od infekcije bez ikakvog lečenja. Preostalih 70 odsto osoba će razviti dugotrajnu, hroničnu HCV infekciju. Kod njih se rizik od ciroze kreće od 15 do 30 odsto u roku od 20 do 30 godina – navodi dr Simić.
Neki ljudi imaju akutnu bolest sa simptomima koji traju nekoliko nedelja. Javljaju se groznica, osećaj jakog umora, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, tamna mokraća, bleda stolica, bol u zglobovima, žutica (žuta prebojenost kože ili očiju). Kod osoba sa cirozom od simptoma se mogu javiti: neobjašnjivi umor, žutica, pojava paukolikih mladeža, bol i otok pod desnim rebarnim lukom, oticanje celog stomaka, oticanje nogu, spontane modrice po koži, promene ritma sna, zbunjenost… Hepatitis Be se najčešće širi sa majke na dete pri rođenju ili horizontalnim prenosom, posebno sa zaraženog deteta na neinficirano dete tokom prvih pet godina života. Infekcija hepatitisom Be stečena u odraslom dobu dovodi do hroničnog hepatitisa kod manje od pet odsto slučajeva, dok infekcija kod odojčadi i u ranom detinjstvu dovodi do hroničnog hepatitisa u oko 95 odsto slučajeva. Ovo je osnova za davanje prioriteta vakcinaciji odojčadi i dece.
– Takođe, HBV se prenosi izlaganjem zaraženoj krvi i telesnim tečnostima, kao što su pljuvačka i menstrualna, vaginalna i semena tečnost. Prenos se može dogoditi deljenjem ili ponovnom upotrebom kontaminiranih igala i špriceva ili oštrih predmeta, odnosno nesterilnih instrumenata pri medicinskim, stomatološkim i drugim intervencijama (na primer tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure kao što su pedikir, manikir). Seksualni prenos je češći kod nevakcinisanih osoba sa više seksualnih partnera – napominje dr Simić.
Virus hepatitisa Ce (HCV) je virus koji se prenosi krvlju. Najčešće se prenosi putem ponovne upotrebe ili neadekvatne sterilizacije medicinske opreme, posebno špriceva i igala, intravenske upotrebe droga deljenjem opreme za injektiranje, upotrebom nesterilnih igala i drugog pribora tokom tetoviranja, pirsinga, transfuzije neproverene krvi i krvnih proizvoda. HCV se može preneti sa zaražene majke na bebu, kao i putem seksualnih praksi koje dovode do izlaganja krvi.
Hepatitisi Be i Ce se ne prenose majčinim mlekom, hranom, vodom ili slučajnim kontaktom kao što su grljenje, ljubljenje i deljenje hrane ili pića sa zaraženom osobom. Inficirane osobe ne mogu biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
– Rano otkrivanje osoba inficiranih HBV i HCV i lečenje mogu sprečiti ozbiljno oštećenje jetre i poboljšati dugoročno zdravlje. Testiranje treba uraditi i pre pojave simptoma, a posebno ako su osobe imale neko rizično ponašanje ili intervenciju ili imaju povišene vrednosti jetrinih enzima u krvi (ALT i AST). Osnovna mera prevencije hepatitisa Be je pravovremena i kompletna vakcinacija. Sve bebe treba da prime vakcinu protiv hepatitisa Be što je pre moguće po rođenju (u roku od 24 sata). Nakon prve doze dobijaju se još dve ili tri doze vakcine u razmaku od najmanje četiri nedelje. Buster vakcine obično nisu potrebne osobama koje su završile seriju vakcinacije od tri doze. Vakcina štiti od hepatitisa Be najmanje 20 godina, a verovatno i doživotno. Prenošenje virusa sa majke na dete može se sprečiti uzimanjem antivirusnih lekova za sprečavanje prenosa, pored vakcine ubrzo nakon rođenja. Kada je reč o hepatitisu Ce, ne postoji efikasna vakcina. Najbolji način da se spreči bolest jeste izbegavanje kontakta sa zaraženom krvlju. Ljudi sa većim rizikom od infekcije uključuju one koji injektiraju droge, muškarce koji imaju seks sa muškarcima, one koji žive sa HIV-om i one koji su izloženi ponovljenim zdravstvenim procedurama – napominje dr Simić. Hronični hepatitis Be je još uvek neizlečiva bolest, ali se može lečiti dostupnim antivirusnim lekovima, koji drže virus pod kontrolom. Lečenje može usporiti napredovanje ciroze, smanjiti slučajeve raka jetre i poboljšati dugoročno preživljavanje. Većina ljudi koji započnu lečenje hepatitisa Be moraju ga nastaviti doživotno, uz odgovarajući higijensko-dijetetski režim života.
– Transplantacija jetre se ponekad koristi kod ljudi sa cirozom ili rakom jetre u tehnološki naprednim zemljama, sa različitim uspehom.
SZO preporučuje terapiju pangenotipskim antivirusnim lekovima direktnog dejstva (DAA) za sve odrasle, adolescente i decu do treće godine sa hroničnom infekcijom hepatitisom Ce. Kratkoročni oralni, kurativni režimi lečenja DAA imaju malo ili nimalo neželjenih efekata. Ovi lekovi u više od 95 odsto slučajeva mogu izlečiti osobe sa hroničnom HCV infekcijom, a trajanje lečenja je kratko (obično od 12 do 24 nedelje), u zavisnosti od odsustva ili prisustva ciroze – zaključila je dr Simić.
