Kada dođemo u hram – pogledajmo gore! Hristos je prikazan ispod kupole hrama u centru, a u „pandatifima“ tj. u četiri ugla središnjeg svoda naslikani su jevanđelisti. Pored svakog od njih je prikazan je po jedan simbol: anđeo (ili čovek), lav, tele (tj. bik) i orao. Četvorica jevanđelista su: Matej, Marko, Luka i Jovan. Njih izobražavaju na tom mestu, jer donose nebesku blagu vest na zemlju. A „blaga vest“ na grčkom se kaže Jevanđelje.
Kada se pojavilo jevanđelje?
Mislite li da kada je Hristos živeo na zemlji među ljudima, da je postojalo Jevanđelje? Ne. Tačnije, nije bilo Jevanđelja na kakvo smo navikli – tj. nije bilo knjige koju možemo uzeti u ruke, prelistati, pročitati. Živo, ovaploćeno Jevanđelje tada je bio sam Gospod Isus Hristos. Hodao je sa svojim učenicima Palestinom, propovedao, pričao parabole, činio čuda, poučavao apostole, a zatim bio razapet na krstu, vaskrsao i vazneo se na nebo. A nakon Vaznesenja Isusovi učenici su ostali bez Učitelja. Verovatno se tada pojavilo Jevanđelje? Opet, ne. Jevanđelje nije bilo potrebno prvih godina posle Vaznesenja Hristovog. Jer je još postojalo živo sećanje. U Palestini je bilo mnogo ljudi koji su svojim očima videli i slušali Hrista, pa čak i sami učestvovali u događajima iz Njegovog života. Nisu im bili potrebni nikakvi zapisi.
Godine su prolazile. Broj vernika je rastao. Hrišćanske opštine su rasle, nastale van Palestine, u zemljama gde su živeli drugi narodi. Ljudi su jedni drugima prepričavali šta su čuli od apostola. Ali znate kako je teško nekome nešto prepričati od reči do reči! Sećate se igre „gluvih telefona“? Neko nekome priča događaj po sećanju, svojim rečima, i neznatno je menja. Zatim – još malo. I još… Neko je nešto zaboravio, dodao, izmislio na svoj način. I neko je namerno promenio značenje. Na kraju od početne priče nije ostala ni reč…
Blagodat Duha Svetog
Kada je to samo igra – to je u redu, igramo se i zaboravimo to. A ako se reči koje prenosimo odnose na veru, spasenje duše, kako ih onda možemo iskriviti? To je zabranjeno! Jer životi ljudi zavise od njih. Ove reči moraju biti tačno zapisane!
Zato su se one već pojavile u vidu jevanđelskih knjiga koje su sastavili Matej, Marko, Luka i Jovan. Naravno, ne samo da su pokušavali da zapišu priču o Isusu, već po čemu su ti jevanđelisti drugačiji i zašto su samo njihove kreacije na kraju ostale u Bibliji? Pored toga što su jevanđelisti bili deo kruga Hristovih učenika tokom Njegovog zemaljskog života, imali su i blagodat Duha Svetoga – posebne darove Božije koji su im omogućili da napišu Jevanđelje tako da su sve najvažnije stvari bile iskazano u njima ispravno, bez grešaka i izobličenja. Ako su se drugi ljudi mogli zbuniti u priči o Isusu, prepričavajući ono što sami nisu videli, jevanđelisti nisu jer su se sve vreme „savetovali” sa Bogom.
Zašto četiri jevanđelja?
Međutim, ako vrlo pažljivo pročitamo njihova Jevanđelja, primetićemo da se u opisu nekih događaja u pojedinim detaljima razlikuju! Kako to? A cela poenta je u tome da je, posedujući upravo tu blagodat, svaki od jevanđelista ostao apsolutno slobodna ličnost, a ipak svi ljudi gledaju na događaje malo drugačije. Zamislimo samo da se u Jevanđelju sve tačno ponovlja, čak i najsitnijim detaljima. Onda bi se sigurno našao neko koji bi rekao: da, dogovorili su se, sve su sami izmislili i zapisali kao kopiju! I tako je jasno da su Jevanđelja svedočanstva živih, ali različitih ljudi.
Ali evo još jednog pitanja. Zašto postoje četiri jevanđelja, zar jedno ne bi bilo dovoljno? Ne, ne bi bilo dovoljno. Prvo, upravo sve četiri knjige, dopunjujući jedna drugu, u potrebnoj meri govore nama, današnjim hrišćanima, ono najvažnije o životu i učenju Hristovom. I drugo, ima veze sa tim kada i kako je svako od Jevanđelja nastalo. Uostalom, apostoli su pisali svoje knjige u različito vreme i za različite ljude. Hajde da saznamo kako je bilo!
Matej
Sam Matej je bio Jevrejin i ubirao je poreze od drugih Jevreja za rimskog cara, čija se vlast tada proširila na njihovu zemlju. Niko nije želeo da komunicira sa Matejem, njegovo zanimanje se smatralo sramotnim: carinici, odnosno poreznici, nisu bili po volji naroda. Zašto? Od svega prikupljenog novca, poreznici su slali rimskim vlastima određeni iznos, a od ostatka im je bilo dozvoljeno da uzmu koliko su hteli. Zato se verovalo da su poreznici okrutni i bestidni ljudi. Zato je svima bilo neverovatno i to što se Hristos obratio takvom čoveku, i kako je ovaj carinik odgovorio na Njegov poziv.
Hristos, susrevši Mateja, kaže mu:
– Sledi me!
Carinik je ostavio svoje zanimanje, imanje i otišao za Hristom. Štaviše, priredio je veliku gozbu za Hrista u svojoj kući, pozvao druge carinike i grešnike, i svi su bili za istom trpezom, što je veoma iznenadilo književnike: kako može, mislili su, da deli trpezu sa takvima? Hristos je na ovo rekao:
– Došao sam da pozovem ne pravednike, već grešnike na pokajanje.
Od tada je Matej postao jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i nikada Ga nije napustio. Slušao je propovedi, gledao čuda, sledio Hrista na njegovim putovanjima po Galileji i Judeji, Zajedno sa drugim učenicima bio je svedok krsnih stradanja, Spasiočeve smrti i Njegovog Vaznesenja.
Pokazao ljudsku prirodu Hristovu
Kada je došlo vreme da se apostoli raziđu po različitim zemljama kako bi tamo propovedali veru Hristovu, jerusalimski hrišćani, koji su došli od Jevreja, zamolili su Mateja da im pre odlaska zapiše Hristova dela i učenje. Naravno, apostoli su to vernicima govorili mnogo puta ranije, ali ljudi su želeli da imaju pisani izvor sa kojim bi mogli da se savetuju kada Hristovi učenici nisu bili u blizini. Apostoli su se saglasili da će Matej to učiniti bolje od drugih. Kasnije je svetitelj mnogo propovedao po raznim azijskim zemljama, činio mnoga čudesa i dela. Život je završio mučeničkom smrću.
Matej se prikazuje na ikonama i u hramovima kako pored sebe ima anđela ili čoveka. Zašto? Jer je pokazao ljudsku prirodu Hristovu. Jevanđelje po Mateju navodi rodolov iz kojeg dolazi Isus. Matej je napisao svoje Jevanđelje za Jevreje i njima je bilo važno da znaju da Isus nije varalica. Drevni jevrejski proroci predviđali su da će Mesija, Spasilac, biti iz Davidove loze. Ovde Matej potvrđuje da je Isus iz Davidove loze i da je Njegov dolazak predskazan u Starom zavetu. Za svoje čitaoce, Matej je u svoje Jevanđelje uključio mnoge citate iz Starog zaveta, ta veoma drevna proročanstva.
Marko
Apostol Marko je rođen u Jerusalimu. Poticao je iz svešteničke porodice. Marko nije bio deo kruga od dvanaest apostola koji su pratili Hrista tokom Njegovog zemaljskog života – bio je još premlad. Međutim, Marko je od detinjstva bio okružen Hristovim učenicima. Apostol Varnava je bio njegov stric. Markova majka Marija takođe je bila hrišćanka. Apostol Petar se krio u njenoj kući nakon što je čudesno oslobođen iz zatvora.
Posle Vaznesenja Isusovog u kući majke Svetog Marka vernici su se okupljali na molitvi. Apostoli su često dolazili tamo. Marko se zbližio sa njima. Apostol Petar čak u svojoj poslanici Marka naziva svojim sinom. Zajedno sa Pavlom i njegovim stricem Varnavom, Sveti Marko je krenuo na veliko misionarsko putovanje. Propovedao je po različitim mestima – Antiohiji, Kipru, Egiptu, Grčkoj, Libiji…
Marko je svoje jevanđelje napisao u Rimu. Kada je apostol stigao tamo, u „prestonici sveta“ već je bilo mnogo hrišćana, a mnogi od njih su bili mnogobožci pre nego što su primili novu veru. I, sastavljajući Jevanđelje, Marko je uzeo u obzir da tokom svog odrastanja ovi ljudi nisu proučavali, kao Jevreji, Stari zavet, da su ljudi sasvim druge kulture, i zato je pokušao da za njih napiše priču o Isusu u kratak i jasan put.
Pokazao koliko je veliki Gospod
Tekst Jevanđelja po Marku ispunjen je svetlim, čudesnim događajima – svetitelj je želeo da pokaže koliko je veliki Gospod, kakva je čuda u stanju da učini. Pored jevanđelista Marka prikazan je lav. Lav je simbol carstvenosti i božanske moći Hristove, a ovo izobraženje dobro prenosi kako Marko opisuje Spasioca u svom Jevanđelju.
Jevanđelist je svoj tekst sastavio po rečima apostola Petra, najbližeg Hristovog apostola. Petar je u to vreme propovedao u Rimu – pričao je o onome što je sam video i čuo, a Marko je zapisao. Zatim je Sveti Petar pročitao zapisano, odobrio i nakon toga je Jevanđelje po Marku prihvaćeno od Hrišćanske Crkve. A sveti Marko učini još mnoga apostolska dela i čudesa i postradao od neznabožaca u egipatskom gradu Aleksandriji.
Luka
Obično kada govorimo o apostolima, mislimo na dvanaest ljudi koje je On učinio svojim prvim učenicima. Ali bilo je više apostola. Pored najužeg kruga od dvanaest učenika, bilo je još sedamdeset apostola koje je Hristos kasnije pozvao, i drugi ljudi koji su takođe išli za Spasiteljem. Luka je bio jedan od sedamdesetorice apostola.
Rođen je u sirijskom gradu Antiohiji. Luka nije bio Jevrejin, ali je dobro poznavao jevrejsku religiju i običaje. Bio je obrazovan čovek, izučavao je medicinu, slikarstvo, i dobro je poznavao grčki jezik i odlično pisao na njemu. Jednog dana Luka je otišao iz Antiohije u Galileju i tamo se pridružio narodu koji je pošao za Hristom. Posle Vaznesenja Gospodnjeg, Sveti Luka se zadržao neko vreme u Jerusalimu, a zatim se uputio u svoju otadžbinu, u Antiohiju. Tamo je već bilo mnogo hrišćana. Svojim saslužiteljima i saputnicima odveo ga je sveti apostol Pavle, koji je čak bio i Lukin rođak. Pavle u svojoj poslanici Kološanima prenosi Lukine pozdrave i naziva ga „ljubljeni lekar“ (Kol 4,14).
Zajedno sa Pavlom, Luka je, posle mnogih putovanja i apostolskih trudova, došao u Rim. Tu je svetitelj napisao svoje jevanđelje, kao i knjigu Dela apostolska, adresirajući ih Antiohijcu, bogatom i „čestitom Teofilu“. Luka je svoje tekstove uputio hrišćanskoj opštini Antiohije.
U svom Jevanđelju Luka je prikazao zemaljski život Hristov ne samo na osnovu onoga što je sam video i čuo, već i koristeći mnoga svedočanstva bliskih Hristovih učenika. Jevanđelistu Luku rukovodio je apostol Pavle koji je pročitao i odobrio njegovo Jevanđelje. A Dela apostolska Luka je napisao po zapovesti Pavlovoj.
Istoričar i jevanđelist
Glavnim čitaocima svog Jevanđelja Luka smatra neznabošce, pre svega Grke, obrazovane i pronicljive. Luka je već takođe poznavao prva dva jevanđelja (po Mateju i po Marku) i sledi ih, ali je njegovo izlaganje tačnije i jasnije. Luka se naziva ne samo jevanđelistom, već i istoričarem. Svoje jevanđelje počinje opisom Hristovog rodoslova. Ali rodoslov ne podstiče od Avrama, pretka jevrejskog naroda, već od samog Adama, prvog čoveka na zemlji. Tako Luka naglašava da je Hristos došao radi spasenja celog ljudskog roda, a ne samo Jevreja.
Lukin simbol je bik, tele. U davna vremena, bikovi su žrtvovani Bogu. Izobraženje bika naglašava ideju koju Luka posebno nastoji da izrazi u svom Jevanđelju: Hristos je služio ljudima i žrtvovao se za spasenje ljudi. Nakon smrti svog učiteljaa i prijatelja apostola Pavla, Luka je nastavio da propoveda u Italiji, Galiji (buduća Francuska), Dalmaciji (buduća Hrvatska), Grčkoj. Bio je i u Africi. Osnivao je hrišćanske opštine, lečio ljude. U dubokoj starosti prihvatio je mučeničku smrt u grčkom gradu Tebi. Bio je razapet na stablu masline.
Jovan
Jovan je jedini jevanđelist kojem su hrišćani dodali naziv Bogoslov. Zašto? Jer njegovo Jevanđelje nije samo svedočanstvo očevica, već i temelj sveg učenja o Bogu i spasenju, koje se kasnije razvilo u Crkvi. Bio je sin galilejskog ribara Zevedeja i Salomije (kćerka obručnika svete Bogorodice Josifa) i brat apostola Jakova. Jovan je prvo bio učenik Jovana Krstitelja i prvi put je video Hrista na obali Jordana kada se Isus krstio. Vreme je prolazilo. Jednog dana, Jovan i njegov brat pomogli su svom ocu da peca u Galilejskom jezeru. Hristos je išao uz obalu. On je ribarima, čiji pecanje tog dana nije išlo dobro, dao divan ulov i podstakao je braću da Ga slede. Ribari su odmah ostavili svoje mreže i pošli za Isusom.
Karakteri Jakova i Jovana bili su vatreni, eksplozivni, zbog čega su od Hrista dobili nadimak „Voanerges“ („sinovi groma“). Ali boravak sa Učiteljem promenilo je Jovana – postao je krotak, smiren, i „učenik koga ljubljaše Isus“. Isus je pozvao Jovana da ide sa njim u kuću u kojoj je ležala mrtva devojčica Jairova kćerka, i pred mladim učenikom vaskrsao je. Jovan je bio sa Hristom na gori Tavor kada se Učitelj preobrazio pred učenicima. Tokom Tajne večere, Jovan stavi glavu svoju na nedra Hristova.
Bio uz Hrista kad je raspet
Od svih apostola, samo je Jovan zajedno sa Bogorodicom bio pod krstom kada je Hristos raspet. Ostali učenici su se plašili da idu na Golgotu – bilo je opasno. I takođe je bilo strašno teško gledati svog voljenog Učitelja kako doživljava strašne muke… Međutim, uprkos ovim mukama, Hristos se obratio Jovanu sa krsta i zamolio ga da se brine o Njegovoj Majci: „eto ti matere! I od onoga časa uze je učenik k sebi (Jn 19, 25-27).
Mnogo neočekivanih događaja i putovanja potom palo na sudbinu ljubljenog učenika Hristovog: oluje i brodolomi, mučenja i tamnice, nadmetanja sa gatarima i vračarima, čuda i isceljenja, batine, slava i progon … On je jedini od svih dvanaest najbližih učenika Hristovih koji nije bio ubijen, nego je umro u starosti.
Pored jevanđeliste Jovana prikazan je orao. Zašto on ima takav simbol pored sebe? Uzvišeni slog kojim je napisano Jevanđelje po Jovanu, svojim visokim bogoslovskim sadržajem podseća na visoki let orla. Orao je takođe simbolično oličenje Duha Svetoga.
Jovan je napisao svoje Jevanđelje u vreme kada je živeo u gradu Efesu (danas teritorija Turske). Ovo je najkasnije napisano Jevanđelje. Napisano je kada je Jovan Jevanđelist već imao preko 90 godina, po želji hrišćana ostrva Patmos, koji su veoma voleli i poštovali Jovana. U ovom Jevanđelju apostol otkriva Hristovu božansku suštinu, govori o Duhu Svetom. U tekstu apostol pominje događaje koji nisu ušli u prva tri jevanđelja. A glavna ideja koju je jevanđelist želeo da prenese ljudima: Bog je Ljubav!
Čak i kada je apostol Jovan bio veoma star, kada više nije bio u stanju da drži duge besede, on se neprestano obraćao ljudima oko sebe jednom kratkom frazom: „Deco, ljubite jedni druge!“ A kada bi ga pitali zašto ponavlja samo ove reči, Jovan je objasnio: „Ovu frazu govorim samo zato što ona sadrži svu suštinu Jevanđelja Hristovog, jer Jevanđelje Hristovo je učenje o svetoj ljubavi.
Četiri kraka jedne reke
Među četiri jevanđelja, da li postoji neko „glavno“ ili „ispravno“? Ne. Jednaka su, kao četiri kraka jedne reke. Svako od četiri jevanđelja odražava određeni aspekt ličnosti Gospoda Isusa Hrista.
