Postoji unutrašnje stanje koje mnogi smatraju korenom većine zala, ne samo površnom manom poput sujete. Ono zaslepljuje, sprečavajući jasno viđenje sebe i drugih, i čini da sve merimo samo u odnosu na sebe. Često skriveno, izaziva zavist, gnev i unutrašnji nemir, onemogućavajući istinsku povezanost i mir. Šta zaista sprečava jasan pogled i put ka unutrašnjoj slobodi?
Postoji unutrašnje stanje koje mnogi smatraju korenom većine zala, ne samo površnom manom poput sujete. Ono zaslepljuje, sprečavajući jasno viđenje sebe i drugih, i čini da sve merimo samo u odnosu na sebe. Često skriveno, izaziva zavist, gnev i unutrašnji nemir, onemogućavajući istinsku povezanost i mir. Šta zaista sprečava jasan pogled i put ka unutrašnjoj slobodi?
Neki ljudi veruju da se ponos sastoji od sujete i samoveličanja. U stvari, ovo su samo površni aspekti toga. Hrišćanska duhovna literatura kaže da je gordost majka svih zala i poroka. Njegova glavna zamka je da zaslepljuje čoveka, sprečavajući ga da jasno vidi stvarnost. Gord čovek više ne vidi nikoga osim sebe, uzdiže se iznad drugih, zaveden je raznim ekscesima i preterano je samouveren. Gordost podstiče ljude da sve procenjuju samo u odnosu na sebe, da opravdaju svaki postupak, da sebe smatraju savršenima i da ne vide potrebu za drugima.
Ponos nas sprečava da u drugima vidimo bilo šta osim njihovih nedostataka i slabosti.
Arogantan čovek je iznutra kao trula jabuka, bez obzira ako spolja izgleda dobro. Arogantni ljudi imaju tendenciju da budu ljubomorni i zavidni, jer ne žele da iko ima bolje kvalitete ili bolji položaj od njih. Iz zavisti, takvi ljudi mogu naškoditi drugima. Ovo čak može dovesti do ubistva. Setimo se primera Kaina i Avelja iz Svetog Pisma. Mnogo je razloga zašto ljudi vređaju, kleveću i iskrivljuju ugled drugih. Ali mnogi od nas možda ne shvataju da je skriveni ponos uzrok svih ovih poroka. Gordost, po učenju svetog Jovana Klimaka, rađa gnev, prekore, grubost, bes, viku, hulu, licemerje, mržnju, zavist, samovolju, otpor i bunt.
Naš savremenik, starac Sofronije (Saharov), navodi aspekte gordosti u psihološkom smislu. On kaže: „Sve manifestacije kroz koje se zlo može ispoljiti kolektivno postoje u gordosti. To su pretvaranje, sujeta, žudnja za moći, bezbrižnost, surovost, ravnodušnost prema patnji drugih, sanjivost, bujna mašta, demonski izraz u očima, uznemirenost, očaj, mržnja, prezir, zavist, kompleks zavisti i inferio je za mnoge. mučna unutrašnja previranja, tvrdoglavost, strah od smrti, i na kraju, potpuna poremećenost, što nije retkost… To su znaci demonske duhovnosti, međutim, mnogi ljudi nisu svesni ovih štetnih procesa, jer oni deluju skriveno u čoveku.
Crkveni oci pripisuju gordost prvom čoveku u raju. Adam i Eva su želeli da „budu kao bogovi“ (videti: Post. 3:5) . Međutim, oni su hteli da postignu ovo stanje bez Boga, prevareni rečima zle zmije. Ovo i danas ostaje glavni čovekov greh. Ljudi ne žele Boga u svojoj blizini jer Njegovo prisustvo zahteva od njih poniznost: „Bog se oholima protivi, a smirenima daje milost“ (Jakovljeva 4:6) . Ali savremeni čovek to u suštini odbacuje, jer mogućnost svog postojanja shvata samo kroz samopotvrđivanje.
Savremeni ljudi imaju jaku sklonost ka preteranoj samozadovoljstvu i samopouzdanju. To je ono što se u duhovnoj literaturi naziva bolešću oholosti, koja je koren gordosti. Pod arogancijom podrazumevamo, između ostalog, traženje pohvale od drugih.
Arogantna osoba nastoji da je drugi smatraju idealnom, bez obzira na realnost svog unutrašnjeg ja, i na svaki način nastoji da pokaže svoje vrline, talente i sposobnosti. I sve to nije da bi služili drugima, već da bi zaslužili njihovo priznanje i pohvale i da bi podigli svoj status u njihovim očima. Međutim, u Knjizi Poslovica stoji: „Strah je Gospodnji mrzeti zlo; „Oholost i zao put i pokvarena usta mrzim“ (Poslovice 8:13).
Opasnost od arogancije je u tome što je zmija sa mnogo glava. Svaki put kada se odseče jedna glava, izraste druga. Nadmenost je bolest koja se uvlači u celo ljudsko biće, kao što se sunčeva svetlost uvlači u sve. Ako postim, pohvaliću se svojim postom. Ako učinim dobro delo, pohvaliću sebe i reći drugima šta sam uradio da bih dobio pohvalu. Ponekad mogu da ćutim tokom diskusije, ali ne iz poniznosti, već da bih privukao pažnju na sebe.
Kompleks inferiornosti hrani ponos. Ljudi kojima je potrebna pažnja, ljubav i briga ne traže ih na pogrešnim mestima.
Takvi ljudi imaju tendenciju da se afirmišu i na svaki mogući način ističu svoje prisustvo, što može biti u suprotnosti sa prihvaćenim normama i standardima. I sve to kako bi privukli pažnju drugih na sebe. Nisu li modni trendovi, razni ukrasi i promene u izgledu samopotvrđivanje postojanja i skrivena izjava: „Tu sam“? Zar ljudi ne iskrivljuju svoj izgled samo da bi privukli pažnju? Šta znači sve te neprihvatljive stvari koje ponekad vidimo u izgledu ljudi?
Gordost počinje kada oholost naraste do prezira prema bližnjem, ali se istovremeno hvali i uznosi. Gordost izbegava svaku kritiku ili zamerku i odbija da čuje ono što mu se ne sviđa. Gord čovek odbacuje Boga i Njegovu pomoć, ograničavajući se na zadovoljstvo sobom i svojim mogućnostima.
Na taj način on podražava pale duhove. Što se gordost više ukorenjuje u nama, to nam je više potrebno isceljenje od ove strasti, jer „oholost je mrska i Gospodu i ljudima, i zločin je i protiv jednog i drugog“ (Sir. 10:7).
Kako se boriti protiv gordosti i arogancije? Sećanje na sopstvene grehe, mane i mane, prekorevajući sebe zbog njih. Svakodnevno ispitujte svoju savest da biste prepoznali svoje nesavršenosti. Sa strpljenjem prihvatite kritiku onih koji vas vole, i procenite sebe kada dobijete oštru kritiku ili prekore od voljenih. Možda su u pravu? Ništa ne podstiče gordost kao zaboravljanje sopstvenih nedostataka i grehova. Uporedi se sa onima koji su duhovno bolji od tebe, koji su pre tebe išli ovim putem sticanja vrlina. Sprijateljite se sa svecima i zapamtite da je put koji još treba da pređete prilično dug. Obratite pažnju na svoj bes. Ovo je jasan znak ponosa. Sveto pismo kaže: „Gnev čovekov ne proizvodi pravdu Božiju“ (Jakov 1:20) . Neprestano se potvrđuj u delima ljubavi, ugasi u duši oholost i oholost. Učite od prirode. Drveće natovareno plodovima ponizno se klanja do zemlje, dok se neplodna stabla ponosno uzdižu do neba. Najniža zemlja dobija dar reka i potoka, postaje plodna i donosi obilnu žetvu.
Umnožite svoje vrline, činite dobra dela, eliminišite svoj kompleks inferiornosti. Upoznajte sebe i priznajte svoje nedostatke sa poniznošću da biste mirno krenuli ka njihovom ispravljanju. Pomirite se sa svojom prošlošću da biste mogli da idete napred. Otpusti svoje teškoće, poveri ih Bogu, čini dela ljubavi. S vremena na vreme uporedite svoj život sa onima koji su manje srećni od vas da biste naučili da budete zahvalni i zadovoljni onim što imate. Živite sa Jevanđeljem u rukama i u srcu svom i ispitujte sebe u svetlosti zapovesti Gospodnjih. Tada ćete otkriti broj poroka i grehova koji se gnezde u vama i početi da se borite protiv njih. Učinite Hrista svojim uzorom, tada možete početi da se oslobađate gordosti, volite poniznost i pronalazite duševni mir koji tražite. Amin.
Mitropolit Savva (Esper)
