Društvene mreže postale su deo svakodnevice za decu i tinejdžere, ali njihova prekomerna upotreba može imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje.
Sve je više dokaza da dugotrajna izloženost ekranima može izazvati stres, nesigurnost i emocionalnu iscrpljenost. Roditelji se često pitaju da li su društvene mreže odgovorne za porast anksioznosti i depresije kod dece. Odgovor nije jednostavan, ali jasno je da digitalni svet nosi i rizike koje ne treba zanemariti.
Kako društvene mreže utiču na decu?
Društvene mreže omogućavaju povezivanje s vršnjacima, istraživanje kreativnih ideja i pristup korisnim informacijama. Međutim, prekomerno korišćenje može dovesti do negativnih posledica. Prema UNICEF-u, deca koja provode više od tri sata dnevno na društvenim mrežama izložena su većem riziku od depresije, niskog samopouzdanja i problema sa snom.
Jedan od najvećih problema je nezdravo poređenje s drugima. Perfektno uređeni životi influensera mogu kod dece stvoriti osećaj manje vrednosti. Takođe, digitalno zlostavljanje, negativni komentari i isključivanje iz onlajn zajednica mogu izazvati ozbiljnu anksioznost. Stalni protok informacija može preopteretiti dečji mozak i stvoriti osećaj iscrpljenosti. A plavo svetlo ekrana ometa proizvodnju melatonina i narušava kvalitet sna.
Kada internet postaje izvor stresa?
Društvene mreže prestaju biti izvor zabave i postaju uzrok stresa kada dete oseća pritisak da izgleda savršeno na fotografijama, konstantno proverava lajkove i komentare, doživljava anksioznost kada nije onlajn ili se povlači iz stvarnog života, zanemarujući hobije i obaveze. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dugotrajna izloženost negativnom sadržaju na internetu može povećati rizik od depresije kod adolescenata za čak 30 odsto.
Kako zaštititi decu od negativnih uticaja društvenih mreža?
Jedan od ključnih koraka je postavljanje vremenskih ograničenja. Deca ne bi trebalo da provode više od jedan do dva sata dnevno na društvenim mrežama, a pravilo „bez ekrana pre spavanja“ može značajno poboljšati kvalitet sna. Otvoren razgovor o digitalnom svetu takođe je važan. Decu treba naučiti kako da prepoznaju negativan uticaj društvenih mreža i da ne porede svoj život s onim što vide onlajn.
Pored toga, važno je podsticati aktivnosti van ekrana. Sport, umetnost i druženje u stvarnom životu pomažu u očuvanju mentalnog zdravlja. Roditelji bi takođe trebali pratiti sadržaj koji njihova deca konzumiraju, proveravati koje profile prate i učiti ih da prepoznaju lažne vesti i manipulativni sadržaj. Jednako važno je i postavljanje ličnog primera – ako roditelji provode previše vremena na telefonu, i deca će to smatrati normalnim ponašanjem.
Digitalna ravnoteža je ključ
Društvene mreže mogu biti korisne, ali njihova prekomerna upotreba povećava rizik od anksioznosti i depresije kod dece. Roditelji i staratelji imaju ključnu ulogu u edukaciji dece o zdravom korišćenju interneta. Pronalazak balansa između digitalnog i stvarnog sveta ključan je za mentalno zdravlje mladih.
Internet može biti saveznik mentalnog zdravlja – ako se koristi pametno.
