Друштвене мреже постале су део свакодневице за децу и тинејџере, али њихова прекомерна употреба може имати озбиљне последице на ментално здравље.
Све је више доказа да дуготрајна изложеност екранима може изазвати стрес, несигурност и емоционалну исцрпљеност. Родитељи се често питају да ли су друштвене мреже одговорне за пораст анксиозности и депресије код деце. Одговор није једноставан, али јасно је да дигитални свет носи и ризике које не треба занемарити.
Како друштвене мреже утичу на децу?
Друштвене мреже омогућавају повезивање с вршњацима, истраживање креативних идеја и приступ корисним информацијама. Међутим, прекомерно коришћење може довести до негативних последица. Према УНИЦЕФ-у, деца која проводе више од три сата дневно на друштвеним мрежама изложена су већем ризику од депресије, ниског самопоуздања и проблема са сном.
Један од највећих проблема је нездраво поређење с другима. Перфектно уређени животи инфлуенсера могу код деце створити осећај мање вредности. Такође, дигитално злостављање, негативни коментари и искључивање из онлајн заједница могу изазвати озбиљну анксиозност. Стални проток информација може преоптеретити дечји мозак и створити осећај исцрпљености. А плаво светло екрана омета производњу мелатонина и нарушава квалитет сна.
Када интернет постаје извор стреса?
Друштвене мреже престају бити извор забаве и постају узрок стреса када дете осећа притисак да изгледа савршено на фотографијама, константно проверава лајкове и коментаре, доживљава анксиозност када није онлајн или се повлачи из стварног живота, занемарујући хобије и обавезе. Према подацима Светске здравствене организације, дуготрајна изложеност негативном садржају на интернету може повећати ризик од депресије код адолесцената за чак 30 одсто.
Како заштитити децу од негативних утицаја друштвених мрежа?
Један од кључних корака је постављање временских ограничења. Деца не би требало да проводе више од један до два сата дневно на друштвеним мрежама, а правило „без екрана пре спавања“ може значајно побољшати квалитет сна. Отворен разговор о дигиталном свету такође је важан. Децу треба научити како да препознају негативан утицај друштвених мрежа и да не пореде свој живот с оним што виде онлајн.
Поред тога, важно је подстицати активности ван екрана. Спорт, уметност и дружење у стварном животу помажу у очувању менталног здравља. Родитељи би такође требали пратити садржај који њихова деца конзумирају, проверавати које профиле прате и учити их да препознају лажне вести и манипулативни садржај. Једнако важно је и постављање личног примера – ако родитељи проводе превише времена на телефону, и деца ће то сматрати нормалним понашањем.
Дигитална равнотежа је кључ
Друштвене мреже могу бити корисне, али њихова прекомерна употреба повећава ризик од анксиозности и депресије код деце. Родитељи и старатељи имају кључну улогу у едукацији деце о здравом коришћењу интернета. Проналазак баланса између дигиталног и стварног света кључан је за ментално здравље младих.
Интернет може бити савезник менталног здравља – ако се користи паметно.
