Veći prinosi meda i veći poljoprivredni prinosi, ali i zaštita biodiverziteta – ovo su očekivani rezultati saradnje pčelara i vlasnika zemljišta zahvaljujući novoj platformi u prestonici Austrije
Kako funkcioniše ovaj neobičan proces povezivanja?
Posredi je zapravo potpuno besplatna platforma na kojoj baštovani, vinari i ostali vlasnici zemljišta iz Beča mogu da objave lokacije na kojima iščekuju oprašivače, i na koje pčelari mogu privremeno da presele košnice kako bi se pčele hranile polenom i nektarom iz tamošnje vegetacije u jeku cvetanja.
Ko sve može da se registruje?
Kako stoji u saopštenju, na platformi za seobu pčela Bienenwanderbörse, pored poljoprivrednih gazdinstava, takođe mogu da se registruju i kompanije i opštine sa velikim zelenim površinama. Na njima je da na mapi označe mesta koja bi mogla da budu privlačna pčelama i na kojima se na oko petsto metara udaljenosti nalazi cveće.
Dvostrana korist za pčelare i vlasnike zemljišta
Ali proces funkcioniše i u obrnutom smeru. Registrovani pčelari mogu da navedu šta tačno traže za svoje pčele, npr. useve uljane repice ili suncokreta.
Korist je višestruka: iz perspektive vlasnika zemljišta, oprašivanje donosi veće prinose. Sa druge strane, nahranjene pčele daće više meda, što nije korisno isključivo za pčelare, već i za Austrijance koji se hrane medom.
Beč – grad prilagođen pčelama
Zbog brojnih parkova, saksija i rasvetalog drveća, Beč nudi idealno stanište za pčele. Stoga ne čudi da je prestonica Austrije dom preko šest hiljada košnica, kao i da 700 gradskih pčelara ima pune ruke posla.
Globalni izazovi i odgovor Beča
Jedna analiza iz prošle godine otkrila je potpuno suprotan trend na globalnom nivou. Među neboderima, stadionima i tržnim centrima, oprašivačima je sve teže da nađu stanište i hranu, a na najozbiljnijem udaru urbanizacije su pčele i leptiri.
Platformom za povezivanje vlasnika zemljišta i pčelara, kao i drugim održivim praksama, Beč nudi alternativni put – put čiji je fokus dobrobit oprašivača koji su od suštinske važnosti za ekosisteme, ali i za ishranu ljudi.
Kako bi Srbija mogla da primeni ovaj model?
Srbija, kao zemlja sa snažnom tradicijom u pčelarstvu i bogatim prirodnim resursima, mogla bi da primeni sličan model kao u Beču, uz nekoliko prilagođavanja lokalnim uslovima.
Razvoj nacionalne platforme za povezivanje pčelara i poljoprivrednika bio bi ključni korak. Poljoprivrednici, vinari i vlasnici voćnjaka mogli bi da objave svoje površine na kojima bi pčelari mogli da postave košnice.
Istovremeno, pčelari bi mogli da preciziraju šta traže – pčelinju pašu sa suncokretom, bagremom, lipom ili voćem. Ovakva platforma bi olakšala komunikaciju i osigurala bolje prinose i za pčelare i za poljoprivrednike.
Uključivanje lokalnih samouprava i kompanija bi drastično doprinelo
Uključivanje lokalnih samouprava i kompanija dodatno bi doprinelo uspehu. Opštine i gradovi mogli bi da registruju svoje javne zelene površine, parkove i urbane bašte kao pčelarske zone, dok bi velike kompanije sa slobodnim zemljištem oko fabrika ili kancelarijskih zgrada mogle da podstaknu postavljanje košnica, čime bi podržale ekološke inicijative.
Gradsko pčelarstvo takođe bi trebalo promovisati, naročito u većim urbanim centrima poput Beograda, Novog Sada i Niša. Ovi gradovi mogli bi da slede primer Beča i omoguće postavljanje košnica na krovovima javnih zgrada ili u velikim parkovima. Država bi mogla da uvede subvencije ili poreske olakšice za vlasnike zemljišta koji dozvole pčelarima da koriste njihove površine.
Naučne institucije imale bi važnu ulogu u ovom procesu. Poljoprivredni fakulteti i biološki instituti mogli bi da analiziraju kvalitet meda iz različitih regiona i ispituju efekte urbanog pčelarstva na biodiverzitet. Zajednički projekti pomogli bi u identifikaciji najboljih lokacija za pčelarske zone širom Srbije.
Podizanje svesti javnosti
Osim praktične primene, neophodno je i podizanje svesti javnosti. Nacionalna medijska kampanja mogla bi da istakne značaj pčela za poljoprivredu i ekosisteme, dok bi digitalne pčelarske mape i aplikacije građanima omogućile da znaju gde su pčelarske zone i kako da podrže lokalne pčelare kupovinom domaćeg meda.
Srbija već ima potencijal da postane regionalni lider u održivom pčelarstvu. Razvoj digitalne platforme, urbano pčelarstvo i podrška lokalnih samouprava mogli bi da doprinesu boljem oprašivanju, većoj proizvodnji meda i očuvanju biodiverziteta. Ovakva inicijativa ne bi bila korisna samo za poljoprivredu, već i za celokupan ekološki sistem zemlje.
