Већи приноси меда и већи пољопривредни приноси, али и заштита биодиверзитета – ово су очекивани резултати сарадње пчелара и власника земљишта захваљујући новој платформи у престоници Аустрије
Како функционише овај необичан процес повезивања?
Посреди је заправо потпуно бесплатна платформа на којој баштовани, винари и остали власници земљишта из Беча могу да објаве локације на којима ишчекују опрашиваче, и на које пчелари могу привремено да преселе кошнице како би се пчеле храниле поленом и нектаром из тамошње вегетације у јеку цветања.
Ко све може да се региструје?
Како стоји у саопштењу, на платформи за сеобу пчела Bienenwanderbörse, поред пољопривредних газдинстава, такође могу да се региструју и компаније и општине са великим зеленим површинама. На њима је да на мапи означе места која би могла да буду привлачна пчелама и на којима се на око петсто метара удаљености налази цвеће.
Двострана корист за пчеларе и власнике земљишта
Али процес функционише и у обрнутом смеру. Регистровани пчелари могу да наведу шта тачно траже за своје пчеле, нпр. усеве уљане репице или сунцокрета.
Корист је вишеструка: из перспективе власника земљишта, опрашивање доноси веће приносе. Са друге стране, нахрањене пчеле даће више меда, што није корисно искључиво за пчеларе, већ и за Аустријанце који се хране медом.
Беч – град прилагођен пчелама
Због бројних паркова, саксија и расветалог дрвећа, Беч нуди идеално станиште за пчеле. Стога не чуди да је престоница Аустрије дом преко шест хиљада кошница, као и да 700 градских пчелара има пуне руке посла.
Глобални изазови и одговор Беча
Једна анализа из прошле године открила је потпуно супротан тренд на глобалном нивоу. Међу небодерима, стадионима и тржним центрима, опрашивачима је све теже да нађу станиште и храну, а на најозбиљнијем удару урбанизације су пчеле и лептири.
Платформом за повезивање власника земљишта и пчелара, као и другим одрживим праксама, Беч нуди алтернативни пут – пут чији је фокус добробит опрашивача који су од суштинске важности за екосистеме, али и за исхрану људи.
Како би Србија могла да примени овај модел?
Србија, као земља са снажном традицијом у пчеларству и богатим природним ресурсима, могла би да примени сличан модел као у Бечу, уз неколико прилагођавања локалним условима.
Развој националне платформе за повезивање пчелара и пољопривредника био би кључни корак. Пољопривредници, винари и власници воћњака могли би да објаве своје површине на којима би пчелари могли да поставе кошнице.
Истовремено, пчелари би могли да прецизирају шта траже – пчелињу пашу са сунцокретом, багремом, липом или воћем. Оваква платформа би олакшала комуникацију и осигурала боље приносе и за пчеларе и за пољопривреднике.
Укључивање локалних самоуправа и компанија би драстично допринело
Укључивање локалних самоуправа и компанија додатно би допринело успеху. Општине и градови могли би да региструју своје јавне зелене површине, паркове и урбане баште као пчеларске зоне, док би велике компаније са слободним земљиштем око фабрика или канцеларијских зграда могле да подстакну постављање кошница, чиме би подржале еколошке иницијативе.
Градско пчеларство такође би требало промовисати, нарочито у већим урбаним центрима попут Београда, Новог Сада и Ниша. Ови градови могли би да следе пример Беча и омогуће постављање кошница на крововима јавних зграда или у великим парковима. Држава би могла да уведе субвенције или пореске олакшице за власнике земљишта који дозволе пчеларима да користе њихове површине.
Научне институције имале би важну улогу у овом процесу. Пољопривредни факултети и биолошки институти могли би да анализирају квалитет меда из различитих региона и испитују ефекте урбаног пчеларства на биодиверзитет. Заједнички пројекти помогли би у идентификацији најбољих локација за пчеларске зоне широм Србије.
Подизање свести јавности
Осим практичне примене, неопходно је и подизање свести јавности. Национална медијска кампања могла би да истакне значај пчела за пољопривреду и екосистеме, док би дигиталне пчеларске мапе и апликације грађанима омогућиле да знају где су пчеларске зоне и како да подрже локалне пчеларе куповином домаћег меда.
Србија већ има потенцијал да постане регионални лидер у одрживом пчеларству. Развој дигиталне платформе, урбано пчеларство и подршка локалних самоуправа могли би да допринесу бољем опрашивању, већој производњи меда и очувању биодиверзитета. Оваква иницијатива не би била корисна само за пољопривреду, већ и за целокупан еколошки систем земље.
