Tokom decembra, internet je bio preplavljen iznenađenjem zbog nagle popularnosti novele Fjodora Dostojevskog „Bele noći“ među britanskom omladinom. Zahvaljujući viralnim objavama na TikToku, ljudi u Velikoj Britaniji brzo su razgrabili novo izdanje ove knjige.
Ovaj fenomen možda nije u potpunosti neočekivan; društvene mreže mogu bilo koju temu preko noći pretvoriti u trend. Ipak, lepo je pomisliti da su Bele noći nešto posebno — trajni fragment ruske kulture koji se ne može lako zanemariti. I to je zaista tačno.
Nešto u ovoj noveli uvek poziva na reinterpretaciju i oživljavanje
„Bele noći“ su ekranizovane čak 30 puta, od čega je samo pet adaptacija nastalo u Rusiji; ostale su proizvedene u Sjedinjenim Državama, Španiji, Italiji, Južnoj Koreji, Indiji i Nemačkoj. U poslednjih 20 godina ova novela je pet puta prevedena na engleski jezik. Nešto u njoj neprestano poziva na reinterpretaciju i oživljavanje.
Glavni junak Belih noći, bezimeni narator, oličenje je usamljenog čoveka. Njegov život sastoji se od samotnih šetnji ulicama Sankt Peterburga, toliko usamljen da razgovara sa kućama, čak brinući zbog jedne koja je prefarbana iz ružičaste u žutu. Kada napusti grad, zamišlja sebe u Italiji.
Njegova društvena izolacija je toliko duboka da ne može da pozdravi ljude koje svakodnevno sreće. Za njega je najdublja usamljenost biti okružen drugima, a ipak osećati se nevidljivim.
On je takođe siromašan. Kada upozna Nastenjku, kasni s plaćanjem kirije, nadajući se da će dug pokriti sledećom platom – svojim jedinim izvorom prihoda. Čak mu ni osnovne potrebe nisu zadovoljene.
Narator ostaje slomljenog srca
Nakon što se otvori Nastenjki, mladoj ženi koja je podjednako nesrećna i zarobljena svojim okolnostima, čini se da je osvojio njenu ljubav. Ali ta krhka nada biva uništena kada se pojavi Nastenjkin bivši ljubavnik, a ona mu momentalno – gotovo instinktivno – pada u zagrljaj, ostavljajući naratora slomljenog srca i trajno „zarobljenog“ u prijateljskoj zoni.
Ovaj koncept – prijateljske zone – i danas je itekako aktuelan. Narator postaje „Šredingerov čovek“, istovremeno voljen kao prijatelj, ali isključen iz romantičnog odnosa. On je poverljiv sagovornik i emotivna podrška, ali na kraju ostaje po strani. Iako je isprva zadovoljan time da bude Nastenjkin prijatelj, ubrzo se zaljubljuje u nju. Ona mu zauzvrat obećava ljubav – ili se tako čini – sve dok se ne vrati njen pravi ljubavnik i njegove snove momentalno uništi.
Nastenjka: Složen lik u senci okolnosti
I sama Nastenjka je složen lik. Ona je ljubazna i lepa devojka, koja je odrasla vezana za svoju slepu babu. Njeno najživlje sećanje je odlazak u pozorište na predstavu Seviljski berberin. Zaljubljuje se lako, gotovo impulsivno. Možemo li je zbog toga kriviti?
Usamljenost i čežnja za nedostižnim
Teme priče – usamljenost, neispunjena čežnja i društvena isključenost – duboko rezoniraju sa savremenim mladim ljudima. Svet sveden na ekrane mobilnih telefona podstiče izolaciju. Povezivanje s drugima postaje sve teže iz više razloga: atomizacija društva u informacione mehure i rastući troškovi života, koji često guraju mlade u dug pre nego što zarade prvu platu.
Tu je i potraga za ljubavlju. Pronaći partnera putem mobilne aplikacije može delovati kao zgodno rešenje, ali paradoks je očigledan: što je potraga efikasnija, to veze postaju prolaznije. Iskusto se možda povećava, ali sreća često ostaje nedostižna.
Na taj način, tri centralne teme Belih noći se prepliću: otuđenost od društva, lična usamljenost i čežnja za nedostižnim. Ove univerzalne borbe direktno obraćaju mladima koji se suočavaju sa fragmentiranim društvenim i ekonomskim stvarnostima današnjice.
Dostojevski kao most između prošlosti i sadašnjosti
U svetu neograničenih opcija i nesigurnih prilika, čovek može osećati da luta u društvenom liftu koji nikada ne vodi nikuda. Dostojevski, tradicionalno viđen kao jedan od najmračnijih pisaca u istoriji književnosti, pruža spasonosno uže. On poručuje: „Nisi sam. Ljudi su se ovako osećali pre 150 godina u Sankt Peterburgu i preživeli su.“
Na šta nas podseća ovo delo?
Njegovo delo nas podseća da su usamljenost, razočaranje, ljubav i gubitak sastavni deo ljudskog iskustva. Njegova poruka, isporučena kroz prizmu ruskog psihološkog realizma, jeste poruka solidarnosti: „Nisi sam u svojim borbama.“
Zato Fjodor Dostojevski opstaje. „Bele noći“ nude svojevrsni umetnički priručnik za navigaciju kroz usamljenost i slomljeno srce. U eri kratkih video-formata i viralnih trendova, izuzetno je da je pisac iz 19. veka pronašao put do srca britanskih tinejdžera putem TikToka. Ali možda to ipak nije tako iznenađujuće. Dostojevski govori o bezvremenim i univerzalnim aspektima ljudskog postojanja – i to je nešto što nijedan algoritam ne može zameniti.
