Navrašava se 40 godina otkad je snimljen film „Bilo jednom u Americi“, jedan od najboljih filmova svih vremena, u vreme kada je premijerno prikazan u Americi je doživeo debakl. Nije dobio nijednu nominaciju za Oskara, čak ni Enio Morikone, čiji se soundtrack smatra najboljim ikada. Film je prikazan u Americi u skraćenoj verziji i samim tim je potpuno osakaćen, dobio je brojne loše kritike. Zvanično najinteligentniji glumac Holivuda Džejms Vuds video je da po bioskopima puštaju skraćenu verziju gde je sve bilo nepovezano, film su proglasili za najgori 1984, da bi kasnije isti ti kritičari kada su pogledali ceo proglasili za najbolji osamdesetih. Tada su film nazvali lošom verzijom „Kuma“. Koji je inače, upravo Serđo Leone trebao da režira, ali je odbio zato što je pripremao ovaj film punih 10 godina.
Od 1980. do 1982. godine, Serđo Leone je podelio svoje vreme između ostalog za intervjuisanje više od 3.000 glumaca i glumica (od toga je 500 audicija snimljeno na video), izviđanja lokacija i ispravljanje scenarija. Bila je to prva uloga Dženifer Koneli, on ju je praktično otkrio. Razočaran lošim uspehom, kao i reakcijama kritike i publike na ovu verziju, Leone sve do svoje smrti 1989. nije više snimio nijedan film. Ipak pre Amerike ovaj film je u originalnoj verziji prikazan u Kanu i publika ga je pozdravila ovacijama. Nakon mnogo godina kritičari su se složili-„Videti ovaj film znači biti prosto oduvan samopouzdanošću i vitalnošću velikog reditelja koji stvara svoje testamentarno delo u mediju koji je obožavao.“ Serđo Leone je zasnovao vizuelni stil filma na slikama umetnika Redžinalda Marša, Edvarda Hopera, Normana Rokvela i Edgara Dega (za Deborine plesne scene) i fotografijama Jakoba Risa (za sekvence iz 1922-inače fotograf koji je prvi koristio blic i koji je otkrio decu radnike na fotografijama time uticao na socijalne reforme).
Možda se njegov citat može upotrebiti i za ovaj film: „Kada ništa ne pomaže odem i gledam kamenoresca kako udara čekićem po velikom kamenu. Udari i stotinu puta, a na kamenu nema ni pukotine. Ipak, nakon stotinu i prvog udarca kamen pukne na pola… Ja znam da nije pukao baš od toga udarca nego od svih prethodnih koji su zadani.“
