Godine 1952. London je doživeo pet zastrašujućih dana poznatih kao Veliki smog. To je jedna od najsmrtonosnijih zabeleženih epizoda urbanog smoga do danas. Tih pet dana zagađenja ubilo je 12 hiljada ljudi.
Zagađenje zraka problem je s kojim se London suočavao stotinama godina. Postalo je značajno gore kada je grad prerastao u moderan, industrijaliziran grad u 18. veku. Pet dana Velikog smoga iz 1952. bilo je toliko loše da je označilo prekretnicu u borbi protiv zagađenja. Vlasti su bile prisiljene da nešto naprave. Učinili su to donošenjem Zakona o čistom zraku iz 1956. za borbu protiv onečišćenja zraka u gradu.
London je bio poznat po magli još tokom Viktorijanskog doba, odnosno 19. veka. Međutim, ovo je zapravo bio smog, a ne magla – opasna mešavina magle i sumpornog dioksida nastala izgaranjem uglja.
Visoke nivoi zagađenja zadržale su se u 20. veku. Londonci su se redovno susretali s gustim žutim ili smeđim smog koji je ispunjavao zrak, zbog čega je bilo teško gledati i disati.
Zašto je London bio toliko zagađen?
U 1950-ima Londonci su uglavnom grejali svoje domove izgaranjem uglja. Istočni London još uvek je bio dom fabrika, a elektrane na ugalj kao što su Battersea i Lots Road bile su pozicionirane duž Temze. Svi su proizvodili velike količine dima.
Zadimljeni autobusi na dizelsko gorivo, koji su nedavno zamenili sistem električnih tramvaja, dodali su još više problemu.
I vreme i ekonomska situacija u decembru 1952. učinili su redovno onečišćenje Londona mnogo gorim. Novembar i decembar 1952. bili su jako hladni. Stanovnici Londona ložili su vatru na ugalj kako bi se zagrejali, a postoje dokazi da je ugalj koji su spaljivali zagađivao više nego inače, navodi se na zvaničnim stranicama Muzeja London.
Kvalitetnijeg, manje zagađujućeg uglja bilo je manje u zalihama, jer je slaba ekonomija zemlje zahtevala da se ovaj vredniji ugalj prodaje drugim zemljama. Tokom decembra, vremenska formacija zvana anticiklona uhvatila je dim uglja, dok je istočni vetar nosio zagađeniji zrak u London iz Evrope.
Kao rezultat toga, gusti smog prekrio je London između 5. i 9. decembra 1952. godine.
Kako je to uticalo na Londonce?
Dok je sunce izlazilo u petak, 5. decembra 1952., Londonci su se ponašali normalno. Ali kako je dan odmicao, smog je postajao sve gušći. Postalo je jasno da to nije uobičajeno.
Smog se pogoršao i trajao je pet dana. Ljudi koji su izašli van nisu mogli videti vlastita stopala. Čestice dima prekrile su njihovu odeću. Automobili su bili ostavljeni na cesti, a u jednom trenutku većina autobusa je otkazana.
Smog je prodrio čak i u domove ljudi, a otrovni zrak otežavao je disanje, posebno onima koji su već imali problema s plućima, što je kao posledicu mialo to da su se ljudi popočeli osećati bolesno.
Procenjuje se da je u pet dana umrlo 4000 ljudi. Stope smrtnosti dosegle su najviši nivo od epidemije Španske gripe 1918.-1919. Kasnije je više umrlo od dugotrajnih učinaka smoga, čime se procenjeni broj umrlih popeo na 12 hiljada.
Šta je bilo rešenje?
U početku, vlada nije bila uverena da je zagađenje uzrok smrti, ali na kraju su poduzete mere.
1954. City of London Corporation zabranio je pušenje u gradu.
Parlament je 1956. usvojio Zakon o čistom zraku, čime su stvorena područja bez dima širom Londona i regulisano izgaranje uglja u domovima i fabrikama.
Problem nije nestao preko noći. Drugi Zakon o čistom zraku donesen je 1968. Polako je ugalj zamenjen plinom, a elektrane su preseljene izvan Londona.
Kako piše nacionalna meteorološka služba Velike Britanije, ljudi su dobili određen period vremena da se prilagode novim pravilima, a periodi magle su se nastavili još neko vreme nakon što je Zakon iz 1956. donesen. Godine 1962., naprimer, 750 stanovnika Londona umrlo je od posledica magle, ali se nikada više nije dogodilo ništa na nivou Velikog smoga iz 1952. godine. Ova vrsta smoga sada je postala prošlost, delom zahvaljujući zakonodavstvu o onečišćenju, ali i modernim razvojima, kao što je raširena upotreba centralnog grejanja.
Može li se Veliki smog ponoviti?
Moderno onečišćenje Londona uglavnom je uzrokovano drumskim vozilima, čiji dimovi nisu tako vidljivi kao dim uglja.
Ali zrak u Londonu je i dalje opasan. Redovno je iznad zakonskih granica, a studija iz 2019. pokazala je da je onečišćenje pridonelo otprilike 6000 smrtnih slučajeva u glavnom gradu te godine.
Nedavni napori da se reši problem uključuju londonsku Zonu ultra-niskih emisija (ULEZ), prvi put uvedenu 2019., koja je naplaćivala vozačima vozila koja najviše zagađuju okoliš.
Da Londonci i vlasti ovom problemu pristupaju ozbiljno dokazuje i činjenica da je Grad London već pripremio strategiju koja se bavi kvalitetom zraka u narednih pet godina.
Borba protiv zagađenosti nikad ne prestaje
Korporacija City of London već dugo predvodi borbu protiv onečišćenja zraka. Kako navode na svojim stranicama, kvalitetu zraka mere više od 60 godina, a 1954. godine, nakon zloglasnog londonskog smoga, objavili su vlastiti zakon o zabrani proizvodnje dima u gradu. To je utrlo put nacionalnom Zakonu o čistom zraku iz 1956.
Oblik i izvor onečišćenja zraka menjao se tokom vremena i, iako znatno poboljšan, ostaje na nivou koja utiče na zdravlje. Pre dvadeset godina, nivoi onečišćenja zraka širom Londona bile su gotovo tri puta više nego danas. Tokom tog vremena preduzeli su fokusirane radnje kroz niz akcijskih planova i strategija za poboljšanje kvalitete zraka.
“Sama naša poslednja Strategija za kvalitetu zraka, podržana nacionalnim i regionalnim delovanjem, dovela je do prosečnog smanjenja onečišćujućih materijom azotovog dioksida i finih čestica (PM10) za 40%. Shema Bank on Safety i naknadna shema All Change at Bank doveli su do još većeg smanjenja lokalnih nivoa azotovog dioksida od preko 50%. Naša poslednja Strategija za kvalitetu zraka pokriva razdoblje od 2025. do 2030. Strategija opisuje kako ćemo nastaviti poduzimati radnje za poboljšanje lokalne kvalitete zraka. Ići ćemo dalje od svoje zakonske obaveze radeći umesto toga na ispunjavanju standarda navedenih u Smernicama Svetske zdravstvene organizacije za kvalitetu zraka za 2021. godinu”, poručuju.
Put do uklanjanja izvora zagađenosti zraka i postizanja relativno prihvatljive nivoi onečišćenosti je dug. Protiv vremenskih uslova i geografske pozicije se ne možemo boriti, ali mogu li Sarajevo i drugi gradovi u Bosni i Hercegovini primeniti praksu Londona, kako bi uklonili barem one veštačke zbog kojih iz godine u godinu sve teže dišemo.
