Najhladniji grad na svetu je u Sibiru. Najtoplije je u julu kada je oko 20 stepeni tokom dana. Jakutsk u Rusiji je najhladniji grad na Zemlji. Smešten u Sibiru, jednom od najhladnijih i najređe naseljenih regiona na svetu, Jakutsk je dom za oko 336.200 ljudi, od kojih mnogi rade za Alrosu, kompaniju koja vodi rudnik dijamanata. Temperature u Jakutsku dostigle su svoj najdeblji minus koji je iznosio minus 60 stepeni. Neki stanovnici navode da je bilo dana kada je bilo i hladnije, ali za tako nešto ne postoje zvanični podaci jer „termometar očitava samo do -63 ”.
Jakutsk ima prosečnu godišnju temperaturu od minus 7,5 stepeni prema podacima merenja sajta Klima data – prosečne temperature su ispod nule tokom šest meseci u godini, a nivo žive dostiže maksimum od oko 20 stepeni u julu.
Jakutsk je najveći grad izgrađen na permafrostu — zemlji koja je bila trajno zamrznuta najmanje dve godine zaredom. Većina zgrada u gradu izgrađena je na stubovima ili šipovima tako da toplota koju generišu ne topi smrznute slojeve ispod. Topli vazduh iz zgrada takođe može da dovede do toga da grad bude obavijen „stambenom maglom” jer je vazduh toliko hladan da se vruć vazduh iz kuća i automobila ne može podići, piše Live Science. Smrtni slučajevi uzrokovani prehladom, međutim, zapravo ne utiču na grad. Jedna studija objavljena pokazala je da stope smrtnosti od bolesti povezanih sa prehladom nisu porasle u Jakutsku kako su temperature padale. To je zato što stanovnici znaju da nose veoma toplu odeću i da ostanu u zatvorenom prostoru.
Međutim, dok je Jakutsk najhladniji grad, postoje druga, manje naseljena stalno naseljena mesta koja su još hladnija. Ojmjakon, rusko naselje od oko 500 ljudi, dostiglo je temperaturu od minus 71,2 1924. godine. Pomalo iznenađujuće, Jakutsk i Ojmjakon nisu tako blizu jedan drugom. Razdvojeni su 928 kilometara, a vožnja od jednog do drugog traje oko 21 sat. Ipak, povezuje ih pripadnsot Sibiru koj je tako hladan zbog „kombinacije visoke geografske širine i tako velike kopnene mase”.
Aleks Dekarija, profesor meteorologije na Univerzitetu Milersvil u Pensilvaniji naveo je:
„Globalni temperaturni ekstremi – i visoki i niski – obično se dešavaju na kontinentima jer se zemljište zagreva i hladi brže nego okeani. U slučaju Sibira, sneg i ledeni pokrivač takođe igraju ulogu, jer pomažu da se region ohladi reodbijajući dolazno sunčevo zračenje nazad u svemir. Ova kombinacija faktora dovela je do stvaranja velike, polutrajne zone visokog pritiska koja se formirala nad Sibirom tokom zime, poznate kao „Sibirski visoki“. Visoki pritisci iznad kontinenata velikih geografskih širina su generalno poznati po tome što imaju stabilan vazduh, nisku vlažnost i vedro nebo, što rezultira veoma niskim površinskim temperaturama“.
Sa posebnim osvrtom na uslove u Jakutsku i Ojmjakonu, topografija takođe igra ulogu.
„Ova mesta su u lokalnim dolinama, okružena višim terenom“, objasnio je Jouni Raisanen, viši predavač na Institutu za istraživanje atmosferskog i zemaljskog sistema na Univerzitetu u Helsinkiju u Finskoj ističući da je u tom slučaju posledica da se takozvana jezera hladnog vazduha lako formiraju u mirnim zimskim uslovima. Pa zašto ljudi nastavljaju da žive na ovim neprijateljskim sibirskim lokacijama?
„Mislim da su ljudi ponosni na to gde žive, oni uspešno žive na surovim mestima“, rekla je Kara Okobok, biološki antropolog i direktor Laboratorije za ljudsku energiju na Univerzitetu Notr Dam.
