Kada je Sveti Sava Osvećeni bio blizu kraja svog zemnog života (6. stoljeće), rekao je svojim monasima da čekaju dan u dalekoj budućnosti u koji će arhiepiskop, Božiji čovek istog imena, doći iz daleke zapadne zemlje.
Monasi će njemu dati žezlo Svetog Save i ikonu Bogorodice. Oni će znati da je došao očekivani čovek tako što će, u trenutku njegovog poklonjenja grobu, svezani predmet pasti na tlo. Dve stotine godina kasnije, Sveti Jovan Damaskin dodao je svoju čudotvornu ikonu Bogorodice Trojeručice u nasledstvo.
Kada je Sveti Sava Srpski posetio manastir svog imenjaka, nekih 700 godina nakon upokojenja Svetog Save Osvećenog, monasi su i dalje čuvali proroštvo njihovog osnivača, pronašavši njegovo ispunjenje u Svetom Savi Srpskom. Dok se klanjao svetiteljevom grobu, predmet je pao. Čudo se ponovilo i naredni dan, i sve sumnje monaha bejahu otklonjene. Oni su sa sigurnošću znali da je Sveti Sava Srpski onaj koga su čekali.
Na taj način je veoma poštovana ikona Bogorodice Trojeručice (kroz koju se čudo zaceljenja ruke Svetog Jovana Damaskina ostvarilo), zajedno sa žezlom, došla da boravi u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori.
Danas se u Kareji nalazi kelija koja pripada manastiru Hilandaru i koja se naziva imenom Paterica (žezlo). Predmet od ebanovine, napravljen od slonovih kljova, nalazi se u hilandarskom katolikonu na ikoni Bogorodice Trojeručice.
