Klimatske promene sve izraženije, potrebna edukacija i podrška proizvođačima. Poljoprivreda je jedan od sektora najugroženijih klimatskim promenama zbog čega su edukacija, promena svesti i podrška lokalnim proizvođačima neke od mera koje su preporučili stručnjaci na skupu „U susret KOP 29: Klimatska akcija u oblasti poljoprivrede”, saopštio Centar za unapređenje životne sredine, a prenosi Beta. Učesnici su podsetili da je ovo leto bilo najtoplije u istoriji Srbije, da su oboreni rekordi u pogledu temperatura, kao i da 70 dana nije bilo padavina.
„Ovakva leta će u budućnosti u Srbiji predstavljati neku vrstu normale, to jest očekivanog događaja. Ekstremna leta će biti daleko ozbiljnija po pitanju ovih temperaturnih rekorda”, rekao je profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević. On je kazao da je i ova godina bila jedna od najsušnijih s obzirom na to da je od marta do avgusta bila ekstremna suša na 95, a možda čak i 99 odsto teritorije i dodao da se to može u potpunosti pripisati klimatskim promenama. „U našoj zemlji analize pokazuju permanentan gubitak količine vode u podzemnim rezervoarima i taj gubitak može da se poveže s klimatskim promenama i povećanom učestalosti suša i to je trajni gubitak vode kao resursa za našu zemlju. Ne postoji plan niti mera prilagođavanja kojom možete da vratite vodu u te podzemne rezervoare”, kazao je Đurđević. Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Zorica Ranković Vasić izjavila je da je prošla zima bila najtoplija od 1951. godine, bez padavina, zimskog mraza i snežnog pokrivača, što je katastrofalno za poljoprivredu, posebno ratare. Podsetila je da je posle takve zime usledio mraz na proleće, koji je napravio veliku štetu, a zatim kiše i oluje u periodu cvetanja i onda sušno vrelo leto. „Sve je to uticalo na smanjenje prinosa i na ponudu i potražnju, i na kraju na visoke cene”, rekla je prof. Ranković Vasić. Ona je navela da poljoprivreda, prema podacima iz 2020, učestvuje u BDP-u sa visokih 7,5 odsto, od čega je 68 odsto biljna proizvodnja, a 32 odsto stočarstvo. Saradnica Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) Dragana Tar ukazala je da u svetu ne postoji dovoljna prehrambena sigurnost, Tarova je istakla da su ključni razlog za to konflikti, ali da se ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene sada naglašeno pojavljuju kao razlog zašto neke države nemaju dovoljan pristup hrani. Panel-diskusija je organizovana u okviru projekta „Klimatski forum”, koji je podržan kroz program „EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine”, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.
