Pored toga što je kolaps izazvan greškom u apdejtu, koji je blokirao banke, aerodrome i korporacije širom sveta tehničke prirode i objašnjiv je, on je i pouka da treba koristiti nove tehnologije, ali treba imati na umu kako se treba ponašati ako nešto od tih servisa nije raspoloživo, a naročito ako ništa od njih nije na raspolaganju.
Ovim rečima IT konsultant Vojislav Rodić komentariše digitalni kolaps koji je blokirao više od polovine sveta.
Podsećamo, niz kompanija, banaka, medija i avio-kompanija širom sveta prijavilo je tehničke problema usled kojih imaju poteškoća u radu. Došlo je do obustavljanja letova, kao i nemogućnosti da avioni slete iz, kako je navedeno tehničkih razloga.
Svaki put kada neki sistem prestane da funkcioniše posledice su sve veće
Prema Rodićevim rečima, do kolapsa je došlo zato što je razvoj informacionih tehnologija od ljudi stvorio bespomoćne korisnike koji rade ono što im je rečeno da mogu da rade i nemaju nikakav stepen autonomije.
„Drugim rečima, mi smo samo korisnici koji su u potpunosti ili u ogromnoj meri zavisni od tehnologije koja će, prema svim uveravanjima, da funkcioniše dok ne prestane da funkcioniše, što je retko. Ali svaki put kada se desi, posledice su sve veće. Zašto? Zato što su naše potrebe, svi servisi koje nosimo, sve više u potpunosti oslonjeni na jedan mali broj firmi“, kaže on.
Oni koji su pratili šta se događa, mogli su isprva da čuju da je problem sa „Majkrosoftom“. Problem se zapravo, samo manifestovao na uređajima koji imaju „Majkrosoftov“ operativni sistem, a sam problem napravio je jedan proizvođač jedne od aplikacija i to baš one koja je vezana za sigurnost.
Ova aplikacija vezana je za operativni sistem „Majkrosofta“ do tačke gde jedna uobičajena operacija izazove potpuni zastoj u radu operativnog sistema.
Sada se desilo „Majkrosoftu“ i „Kraudstrajku“, drugi put dogodiće se nekom drugom, ali posledice će biti sve ozbiljnije, objašnjava Rodić.
Zamislimo, kaže Rodić, da se sličan kolaps dogodio sa sistemima za navigaciju. Papirne mape nismo sačuvali, a i pitanje je koliko su ažurne. Zašto bismo ih i čuvali, kada danas možemo da se orijentišemo u prostoru pomoću signala koji dolazi sa satelita. Ali, šta da se radi ako je satelitski signal ometen ili ako ga nema, pita se on.
Plavi ekran smrti pravi probleme korisnicima
Šta se zapravo dogodilo? Ono što se za sada zna jeste da je firma „Kraudstrajk“ uradila apdejt svog antivirusnog softvera, što, prema Rodićevim rečima, nije ništa neuobičajeno. Tu je došlo do greške – pokazalo se da je jedan deo apdejta neispravan. Kao posledica, došlo je blokade računara i pojave takozvanog „plavog ekrana smrti“ kod svih korisnika „Vindous“ operativnog sistema.
„Kraudstrajk“ povlači apdejt i vraća se na stari. Međutim, ono što će biti problem milionima korisnika je kako će saznati za apdejt, objašnjava Rodić.
„Potrebno je da restartujete mašinu, ali u takozvanom „sejf modu“. Običan restart ne pomaže, vrtite se u krug. Za većinu prosečnih korisnika to je praktično nerazrešiv problem. Kao i za one koji rade u korporativnim okruženjima, gde postoje desetine hiljada radnih stanica koje sada sve dele istu sudbinu, a korisnici nisu u mogućnosti da samostalno preduzimaju korake“, napominje on.
