BIVŠA predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi uzdržala se danas od pune podrške kandidaturi američkog predsednika Džozefa Bajdena, rekavši da je na njemu odluka da li će se kandidovati, ali je upozorila da sat otkucava. – Na predsedniku je da odluči da li će se kandidovati. Svi ga ohrabrujemo da donese tu odluku jer vremena ističe – kazala je Pelosi u intervjuu za MSNBC, odgovarajući na pitanje da li je Bajden imao njenu podršku na predstojećim predsedničkim izborima u SAD.
Pelosi je nagovestila da ne može da kaže da li Bajden ima ogromnu podršku demokrata u Kongresu, posebno zato što ona više nije u liderskoj ulozi.
– Ali on je voljen, poštovan je i ljudi žele da on donese tu odluku. Ne ja – rekla je ona.
Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država je jedan od dva doma u bikameralnom zakonodavnom telu, drugi budući Senat. Ovaj dom se sastoji od 435 izabranih članova, koji predstavljaju izborne jedinice proporcionalno broju stanovnika. Svaki član Predstavničkog doma služi mandat od dve godine. Predstavnički dom ima nekoliko isključivih nadležnosti, uključujući iniciranje zakona koji se tiču poreza i pokretanje procesa opoziva federalnih službenika. Takođe, u slučaju da elektorski kolegijum ne može da izabere predsednika, Predstavnički dom ima ovlašćenje da izvrši taj izbor.
Predstavnički dom je prvobitno imao 65 članova, a broj poslanika je rastao sa povećanjem broja stanovnika. Međutim, 1929. godine je odlučeno da će se u ovaj dom trajno birati 435 poslanika, bez obzira na porast stanovništva. Broj poslanika iz pojedinačnih saveznih država se određuje na osnovu popisa stanovništva koji se vrši svakih deset godina, pri čemu Kalifornija trenutno ima najveći broj poslanika, njih 53.
Zakoni koje usvoji Predstavnički dom moraju biti odobreni od strane Senata i potpisani od predsednika SAD. Ako predsednik stavi veto na zakon, on neće stupiti na snagu osim ako oba doma ponovo ne izglasaju zakon dvotrećinskom većinom. Ustav Sjedinjenih Američkih Država dodeljuje Kongresu sve zakonodavne moći federalne vlasti, ali su nadležnosti Kongresa ograničene na one nabrojane u Ustavu, dok su sve ostale ostavljene državama i građanima.
Kongres može uređivati trgovinu među saveznim državama i spoljašnju trgovinu, nametati poreze, organizovati federalne sudove, upravljati vojskom, proglasiti rat i provoditi druge neophodne mere. Predstavnički dom i Senat su jednaki domovi u smislu zakonodavne moći, ali postoje i posebna ovlašćenja dodeljena samo jednom domu. Na primer, Savet i odobrenje Senata su potrebni za potvrđivanje predsedničkih nominacija na visoke izvršne i sudske položaje, kao i za potvrđivanje međunarodnih ugovora.
