KADA se skrene sa magistralnog puta koji kroz selo pored albanskih kuća vodi do manastira Devič, dolazi se najpre do punkta Kosovske policije. Ispred rampe kraj montažnog objekta, jedan od dvojice policajaca pita da li smo se najavili i, po potvrdnom odgovoru, propušta nas da prođemo putem koji vodi do donje manastirske kapije.
A sa njene leve strane, kraj novoobnovljenog konaka, uređen je široki parking, dok se sa desne strane nazire ekonomija iza koje je gusta šuma. Vide se plastenik sa povrćem i košnice, u dnu je izvor lekovite vode i potok iznad kojeg se „penje“ brdo sa gustom šumom u kojoj se – po predanju – podvizavao Sveti Joanikije…
– Osim da se pomole za ozdravljenje, ovde dolaze i oni sa bolestima duše, tužni i žalosni. Kažu da Sveti Joanikije leči pre svega patnju – kaže vodič iz Kosovske Mitrovice koji nam je pomogao da dođemo do svetinje, jer je put sa magistrale koja vodi ka Istoku i Peći, odnosno do okolne Srbice, poznat samo meštanima, ili onima koji često dolaze u svetinju. Masivnu manastirsku kapiju otključava starija monahinja koja, mada smo krenuli da kupimo sveće, kaže da najpre uđemo u crkvu i pomolimo se kraj moštiju svetitelja.
– Ove darove su nam doneli vernici koji su bili jutros, a mnogi dolaze, iako nije baš jednostavno stići – kaže i odvodi nas do manastirske prodavnice koja je, kao i svetinja, uprkos ogradi i psima koji „patroliraju“ betonom ograđenim delom nadomak glavnog konaka, ne tako davno bila na meti lopova. Nečasni, jednostavno, koriste zadnji deo imanja, kraj ekonomije, da upadnu u unutrašnjost hrama.
Saznajemo i da je vremešna igumanija veoma bolesna, ali ne odustaje od bavljenja pčelama koje su svojevrsno blago svetinje na pet kilometara južno od Srbice, u središtu Dreničkog kraja, u kojoj je nekada bilo svega par zgrada, a sada su tu na desetine novih višespratnica. Nažalost, Srba nema, baš kao ni u čitavom kraju koji je nazvan po drenjinama koje su ovde obilno rađale…
Inače, manastir Devič je u 15. veku sagrađen na mestu šuplje bukve u kojoj se podvizavao Sveti Joanikije. On se smatra prvim ktitorom crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice, dok je bogomolju i konake – kao zahvalnost za ozdravljenje ćerke – sagradio Đurađ Branković. Iako je kamena crkva delom oštećena, a manastirski konaci zapaljeni tokom Martovskog pogroma 2004, kada su monahinje izbavili francuski vojnici iz sastava Kfora, svetinja se obnavlja, a mošti svetitelja ostale su netaknute, uprkos upadu na hiljade Albanaca koji su i na mermernoj ploči sa moštima Svetog Joanikija urezivali slova UČK…
Foto: D. Z.
Osim na praznik Joanikija Devičkog, koji se obeležava 15. decembra, u manastir – pored vernika sa Kosova i Metohije, mahom iz Mitrovice ali i sela oko Vučitrna, čiji meštani često pomažu monahinjama oko ekonomije – sve češće dolaze i pokloničke grupe sa svih strana.
