КАДА се скрене са магистралног пута који кроз село поред албанских кућа води до манастира Девич, долази се најпре до пункта Косовске полиције. Испред рампе крај монтажног објекта, један од двојице полицајаца пита да ли смо се најавили и, по потврдном одговору, пропушта нас да прођемо путем који води до доње манастирске капије.
А са њене леве стране, крај новообновљеног конака, уређен је широки паркинг, док се са десне стране назире економија иза које је густа шума. Виде се пластеник са поврћем и кошнице, у дну је извор лековите воде и поток изнад којег се „пење“ брдо са густом шумом у којој се – по предању – подвизавао Свети Јоаникије…
– Осим да се помоле за оздрављење, овде долазе и они са болестима душе, тужни и жалосни. Кажу да Свети Јоаникије лечи пре свега патњу – каже водич из Косовске Митровице који нам је помогао да дођемо до светиње, јер је пут са магистрале која води ка Истоку и Пећи, односно до околне Србице, познат само мештанима, или онима који често долазе у светињу. Масивну манастирску капију откључава старија монахиња која, мада смо кренули да купимо свеће, каже да најпре уђемо у цркву и помолимо се крај моштију светитеља.
– Ове дарове су нам донели верници који су били јутрос, а многи долазе, иако није баш једноставно стићи – каже и одводи нас до манастирске продавнице која је, као и светиња, упркос огради и псима који „патролирају“ бетоном ограђеним делом надомак главног конака, не тако давно била на мети лопова. Нечасни, једноставно, користе задњи део имања, крај економије, да упадну у унутрашњост храма.
Сазнајемо и да је времешна игуманија веома болесна, али не одустаје од бављења пчелама које су својеврсно благо светиње на пет километара јужно од Србице, у средишту Дреничког краја, у којој је некада било свега пар зграда, а сада су ту на десетине нових вишеспратница. Нажалост, Срба нема, баш као ни у читавом крају који је назван по дрењинама које су овде обилно рађале…
Иначе, манастир Девич је у 15. веку саграђен на месту шупље букве у којој се подвизавао Свети Јоаникије. Он се сматра првим ктитором цркве посвећене Ваведењу Пресвете Богородице, док је богомољу и конаке – као захвалност за оздрављење ћерке – саградио Ђурађ Бранковић. Иако је камена црква делом оштећена, а манастирски конаци запаљени током Мартовског погрома 2004, када су монахиње избавили француски војници из састава Кфора, светиња се обнавља, а мошти светитеља остале су нетакнуте, упркос упаду на хиљаде Албанаца који су и на мермерној плочи са моштима Светог Јоаникија урезивали слова УЧК…
Фото: Д. З.
Осим на празник Јоаникија Девичког, који се обележава 15. децембра, у манастир – поред верника са Косова и Метохије, махом из Митровице али и села око Вучитрна, чији мештани често помажу монахињама око економије – све чешће долазе и поклоничке групе са свих страна.
