Klimatske promene se u poljoprivredi i te kako osećaju. Zime su sve toplije i sa manje padavina, što svakako nepovoljno deluje na voćke. Pojedine voćne vrste su, upozoravaju stručnjaci, tokom novembra i decembra ponovo cvetale, pa se nisu dobro pripremile za zimsko mirovanje.
Kako je izostao duži period sa niskim temperaturama u nekim delovima zemlje, na voćkama su se već formirali pupoljci. Proizvođačima se savetuje da završe zimsku rezidbu, zaštite voćke preparatima bakra i provere da li u njihovim zasadima ima glodara poput voluharica i poljskih miševa.
Kao i prethodnih nekoliko i ovu zimu karakterišu temperaturna kolebanja. Tokom decembra, januara i februara temperature su iznad višegodišnjih proseka i dostižu u pojedinim danima i preko 15°C.
„Ovakve temperature ne pogoduju voćnim kulturama kojima više odgovara stabilno vreme sa nižim temperaturama tokom zime. Međutim, sve su češće zime bez dovoljno snežnih padavina, sa čestim toplim periodima koje zasigurno u izvesnoj meri nepovoljno deluju na voćke, ali se one polako navikavaju na ove promenjene uslove“, kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.
Više temperature tokom jeseni su, objašnjava, produžile vegetaciju pa je voće imalo kraći period da se „pripremi“ za ulazak u zimu.
„S obzirom na to da je prelaz ka zimi bio bez naglog pada temperature ne treba očekivati nikakve probleme u pogledu izmrzavanja letorasta i izdanaka. Kada govorimo o osetljivosti prema eventualnim prolećnim mrazevima to zavisi isključivo od momenta kretanja vegetacije“, ističe naš sagovornik.
Voćke nepripremljene ušle u period mirovanja
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da od 2012. godine prati klimatske promene u Srbiji i da od tada beleži tople periode u januaru i februaru.
„Do sada nismo imali da je kraj godine bio topao, kao što smo imali u decembru 2023. Nemamo ni vlage. Skoro da će se ponoviti 2019. kada smo u prva tri meseca imali samo 36 mm padavina”, objašnjava prof. dr Zoran Keserović.
Prošla godina je, navodi, bila dosta teška. Mnogi proizvođači nisu uspeli da se izbore sa bolestima, tako da je došlo do opadanja listova pogotovo kod jabuke zbog čađave krastavosti i kod koštičavih vrsta usled pegavosti.
„Takvi zasadi nisu mogli da se pripreme za zimski period mirovanja i voćke su nepripremljene ušle u zimu. Imali smo ubrzane procese formiranja pupoljaka, čak i cvetanje u novembru i decembru. Ukoliko se kasnije dese niske temperature ili eventualno prolećni mrazevi, što je od 2012. česta pojava, te voćke će biti daleko osetljivije u odnosu na godinu kada se proces kaljenja normalno odvija”, kaže Keserović.
Posebno su ugrožene vrste koje rano cvetaju, kao što su kajsija ili breskva, ali ni druge voćke nisu zaštićene.
„Neki dan sam u Selenči skidao pupoljke kod jabuke koja ne bi trebalo da je krenula. Primetio sam kod ranocvetnih sorti, poput jonagolda ili ajdare, da su pupoljci nabubreli i da nisu u fazi u kojoj bi trebalo tokom mirovanja. Svi kažu da je zima period mirovanja. Nije tačno. Ako se stvore uslovi tj. ako ima sunca i vlage u zemljištu ti procesi se ubrzano odvijaju u pupoljcima i oni kasnije postaju osetljiviji na niske temperature”, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U regionu koji pokriva Poljoprivredna savetodavna stručna služba Beograd za sada nema pupoljaka na voćkama.
„Trenutno se, na našem terenu, voće nalazi u fazi mirovanja. Nismo zapazili kretanje vegetacije što je povoljno, budući da smo imali neuobičajeno blagu zimu”, kaže Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva.
Zašto je važna zimska rezidba
Voćari tokom ovog perioda, kažu stručnjaci, treba da sprovode redovne mere u voćnjacima za ovo doba godine.
„Tu pre svega mislim na rezidbu, đubrenje mineralnim đubrivima na osnovu preporuka posle urađenih hemijskih analiza zemljišta i prolećnu zaštitu odgovarajućim preparatima. Ako đubrenje nije obavljeno u prethodnom periodu, mogu se primeniti adekvatne formulacije u što skorijem periodu. Krajem proleća, u zavisnosti od vrste voćaka vrši se prihrana zasada azotnim đubrivima“, objašnjava dr Darko Jevremović.
Zimska rezidba se obavlja od momenta opadanja lišća, pa sve do proleća i perioda cvetanja.
„Rezidba pred cvetanje nije pogrešna i kasna. To, pre svega, nije preporučljivo iz praktičnih razloga, jer je nakon rezidbe potrebno ukloniti granje iz zasada radi nesmetanog kretanja mehanizacije. Voćari tada imaju malo vremena da se pripreme i izvedu prskanje zasada. U praksi, rezidba prvo kreće u velikim zasadima zbog obima posla. Mlada stabla se najčešće orezuju tokom marta“, objašnjava naš sagovornik.
Rezidbom se regulišu kvanitativne i kvalitativne osobine ploda, a kontroliše se i rast voćaka.
„Prethodne godine registrovali smo simptome raznih oboljenja. Tokom rezidbe ključno je preduzeti sanitarne mere zbog smanjenja infektivnog potencijala raznih bolesti poput monilioze, šupljikavosti lista koštičavog voća, kovrdžavosti lista breskve, rogača šljive, pegavosti lista višnje i trešnje, bakterioznih oboljenja koštičavog voća“, navodi Koprivica.
Zimskom rezidbom uklanjaju se oštećene i polomljene grane, grane koje su promenile boju, mumificirani plodovi voća.
„Sve se to skuplja i iznosi iz voćnjaka, a alat i pribor za rezidbu potrebno je obavezno dezinfikovati. Za to je dovoljan sedamdeseto procentni alkohol“, dodaje naša sagovornica.
U narednom periodu proizvođači se moraju pripremiti za odbranu od eventualnih prolećnih mrazeva.
„Ja savetujem da se kod osetljivijih voćnih vrsta, a to su breskva, kajsija i neke sorte trešnje, rezidba ostavi malterne za početak vegetacije, kada prođu opasnosti od niskih temperatura. Mera koja može da ublaži efetke niskih temperatura, a što je već trebalo uraditi, jeste krečenje stabala i ramenih grana. Ima tu još dosta metoda. Od primitivnih, kao što je paljenje bala slame, do najsavremenijih antifrost sistema”, objašnjava Keserović.
Zaštita voćnjaka od bolesti i štetočina
Toplo vreme i te kako pogoduje razvoju bolesti i štetočina.
„Poslednjih godina veliki problem imamo sa kruškinom buvom, koja izaziva brojne probleme u zasadima kruške. Takođe, kod najranijih sorti breskve i nektarine postoji opasnost od infekcije kovrdžavosti lista. Preporučila bih našim proizvođačima da obiđu voćnjake, pogledaju šta se dešava i da pre padavina zaštite voćke bakarnim preparatima”, kaže Radmila Koprivica iz PSSS Beograd.
Ovo je, navodi, posebno važno za voćke koje su jesenas imale tzv. retrovegetaciju.
„Tada smo još preporučili, i nadamo se da su nas proizvođači poslušali, zaštitu bakarnim preparatima i rezidbu. Sada je preporuka da ponove zaštitu bakarnim preparatima. Te voćke su oslabljene ponovnim cvetanjem, smanjena im je adaptabilnost i otpornost na bolesti. Tu će biti smanjenog roda, ali uz dobru rezidbu neće biti većih šteta, ako ne bude većih prolećnih mrazeva, što sada ne možemo da predvidimo”, dodaje naša sagovornica.
Obilazak terena pokazao je da u voćnjacima postoji veliki broj aktivnih rupa od glodara, pre svega, voluharica i poljskih miševa.
„Proizvođačima se, ako utvrde da je broj aktivnih rupa na pragu nivoa štetnosti, što je za voluharice od 100 do 500 po hektaru, a za poljskog miša od 10 do 50, preporučuje primena rodenticida i to u vidu gotovih mamaka. Nikako voćari ne smeju da prave neke svoje, već treba da kupe gotove mamke, da ih stave u rupu i da tu rupu zatrpaju”, ističe Koprivica.
Kada je reč o proizvođačima koji su u prethodnom periodu planirali zasnivanje novih zasada, kaže dr Darko Jevremović, oni su bili ograničeni u pogledu obrade zemljišta, jer je ono tokom jeseni bilo suvo, pa ga je na nekim lokalitetima bilo teško pripremiti za sadnju. Kratak period nakon padavina iskorišćen je za obradu i sadnju, a nekoliko dana sa temperaturama ispod 0°C nije izazvalo nikakve probleme na tim novim zasadima.
