Zvaničnici EU gotovo mole Trampa da ih ne drži „u šaci“. Bajden nije morao jer su se za njega dobrovoljno „postavili u ti poziciju.“
Dok su čekali rezultate predsedničkih izbora u SAD, američki „namesnici“ u Evropi – ambasadori od Londona i Pariza do Brisela i Berlina, koji rizikuju da budu sklonjeni ako Tramp pobedi – izgleda su odlučili da provedu veče jedući tone sladoleda „Ben i Džeriz“ na kauču, umesto da priređuju zabave i rizikuju da se zagrcnu kavijarom ukoliko Tramp ipak pobedi.
Nije bilo apetita za gledanje još jedne Trampove pobede
Jedan visoki američki diplomata rekao je za „Politiko“: „Mislim da nije bilo apetita za gledanje još jedne Trampove pobede“, nazivajući njegovu prošlu pobedu 2016. „katastrofalnom.“ Ovo zvuči kao da je mesto izgledalo kao studentska kuća posle noći opijanja od tuge.
Njihovi prijatelji iz EU establišmenta takođe nisu bili raspoloženi za slavlje. Ponašali su se kao da ih čeka neminovan razvod iz braka koji svi vide kao toksičan, osim njih samih ili da je prekid sa Vašingtonom pod Bajdenovom upravom najgora stvar koja bi im se mogla dogoditi.
Naravno, jer EU trenutno tako sjajno prolazi, kao i uloga suvozača sa Ujakom Semom po pitanju Ukrajine. Povrh svega, stvarno se drže protiv Putina, koji sigurno briše suze kineskim juanima, umesto evrima.
I naravno, nimalo ne ispaštaju na polju trgovine, već uživaju u skupom američkom tečnom prirodnom gasu, koji je zamenio jeftini ruski gas. Život je jednostavno divan. Samo pitajte sve Evropljane koji masovno glasaju protiv establišmenta EU u izborima, od Francuske i istočne Nemačke do Austrije i Slovačke.
Prijatelji vas ne bodre da uvodite sankcije Rusiji koje uništavaju bašu ekonomiju
Ali, ako su primorani na transatlantski brak sa ovim Trampom, propuštaće sve „dobre“ trenutke sa administracijom Bajdena, koja ih je zapravo samo gaslajtirala dok su to pogrešno doživljavali kao dobronamernost.
Prijatelji se ne ponašaju kao mafijaši, pred vama i medijima, dok spekulišu o okončanju vaše ekonomske linije života. Ne usvajaju „zelene“ politike koje nude subvencije za odlazak vaše posrnule industrije, posebno nakon misterioznog napada na Severni tok. Ne bodre vas da uvodite sankcije Rusiji koje uništavaju vašu ekonomiju, dok oni nisu ni približno izloženi istom riziku – i onda vam ponude „pomoć“ prodajom skupljih zamena za energiju.
Evropa žali zbog Bajdenovog odlaska
Činjenica da Zapadna Evropa čak žali zbog Bajdenovog odlaska i Trampovog dolaska zvuči kao klinička, a ne politička situacija, posebno kada su se, uprkos strahu da će ih opet „stisnuti“, opet sami postavili u pat poziciju.
Na primer, odnosi britanskog premijera iz Laburističke partije, Kira Starmera, sa Trampom nedavno su opisani kao „topli,“ verovatno zbog vatre njihovih loših opklada koje gore u plamenu. To bi bila opklada Laburista da se svim silama bore protiv Trampa, pri čemu je njihov operativni direktor čak na LinkedIn-u objavio poziv za volontere iz Velike Britanije da idu u SAD i agitiju protiv Trampa za njegovog demokratskog protivnika, Kamalu Haris, koja bi im platila smeštaj. Valjda su se nadali da Tramp to neće primetiti. Ipak, primetio je. Čak je to nazvao stranim mešanjem u izbore.
Tramp je „pretnja“ napretku zapada
Tramp je možda primetio i da su laburisti jedva stali pred njega nazivajući ga reinkarnacijom Adolfa Hitlera. „Tramp nije samo mizogen, simpatizer neonacista i sociopata. On je duboka pretnja međunarodnom poretku koji je tako dugo bio osnova napretka Zapada. Zato što cenim i zalažem se za te vrednosti, ovog petka ću marširati sa Londonom protiv Donalda Trampa,“ rekao je poslanik iz Totenhema, Dejvid Lami, letos, prema časopisu „Tajm.“
Ali posle Trampove reizborne pobede, Starmer mu je čestitao, nazivajući njihov odnos „najbližim savezom.“ Valjda se sada mogu samo nadati da se on neće setiti svega ovoga ili to ikada iskoristiti protiv njih u nezgodnom trenutku. Recimo, prilikom pokušaja postizanja trgovinskog sporazuma SAD i Velike Britanije posle Bregzita, uprkos tome što njihov voljeni Džo Bajden nije ni pomislio da se obaveže.
Licemerje Evropske komisije i Ursule fon der Lajen
U međuvremenu, u Briselu… „Toplo čestitam Donaldu J. Trampu. EU i SAD su više od saveznika. Vezuje nas istinsko partnerstvo između naših naroda, koje ujedinjuje 800 miliona građana. Radujmo se zajedničkom radu na snažnoj transatlantskoj agendi koja donosi rezultate za njih,“ napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na društvenim mrežama.
Excellent phone call with @realDonaldTrump today to congratulate him on his election victory.
Looking forward to strengthening EU-US ties and working jointly to address geopolitical challenges.
We discussed defence and Ukraine, trade and energy.
Together, we can foster…
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) November 7, 2024
Još 2021. godine, ova neizabrana, de fakto kraljica Evrope, na čelu čitave armije birokrata koji diktiraju politiku EU, otvoreno je sugerisala da je demokratski izabran Tramp pretnja demokratiji.
Zelenski: Tramp ne razume šta se dešava u Ukrajini
Čak su se i oni koji aspiriraju na mesto u ovom tonućem brodu pridružili čestitkama. Vladimir Zelenski, sugerisao je za BBC tokom leta da bi bavljenje sa Trampom značilo da će morati da preokrene dosadašnje ulagivanje Zapadu, pa čak i lično da se angažuje – ili kako on to naziva „težak rad.“
Dodao je da Tramp možda zapravo ne razume šta se dešava u Ukrajini – kao da iko drugi ima pojma, s obzirom na to da je sam Zelenski nedavno izjavio da samo oko 10% američke vojne pomoći stiže do prve linije.
Ako neko zna da prepozna BS, to je verovatno dugogodišnji njujorški mogul nekretnina, Tramp. Taj posao bi verovatno uključivao pokušaj obmane njega. Srećno s tim.
Licemerje Zelenskog
Ali nakon Trampove pobede, svaki nagoveštaj da je možda „tupan“ nestao je. Umesto toga, Zelenski je napisao post koji je tako dugačak da može biti društveni ekvivalent „Rata i mira,“ prisećajući se njihovog „velikog sastanka“ u septembru i kako se raduje ličnoj čestitci Trampu. Zvuči kao osoba koja bi vam slala bezbroj poruka i kampovala ispred vaše kuće posle prvog sastanka.
Bez Vašingtona koji bi odredio pravac za transatlantski savez, EU „cirkus“ je potpuno izgubljen. I sada kada je anti-establišmentski Tramp ponovo pobedio, oni paniče da će biti odvedeni na „vožnju.“ Ili da će Tramp možda napustiti njihovu zajedničku avanturu u Ukrajini i ostaviti ih „na putu“ na putu „promene režima.“
Možda počinje da im svanjava da ih je administracija Bajdena upravo toliko i odvela niz taj put. Jer sada lideri EU govore kao da možda treba da počnu da planiraju sopstvena putovanja – ili njihov nedostatak – potpuno nezavisno od Vašingtona, sada kada je Tramp na čelu.
Ipak, teško je videti bilo šta osim dana vožnje u grču za lidere EU, da bi dobili kontrolu nad volanom nakon što su se potpuno posvetili američkom vođstvu i protiv interesa sopstvenih građana po pitanjima od Ukrajine do sopstvene ekonomije – sve pod potpuno iluzornim izgovorom da će, ako se sruše, Ujak Sem uvek biti tu da im pruži „besplatnu vožnju.“
U svakom slučaju, ne mogu reći da ih njihovi građani nisu upozorili, vrišteći iz zadnjeg sedišta da stanu pre nego što se katapultiraju preko litice.
