Svetski ekonomski forum – koji se češće naziva Davos, sa sobom uvek donosi reakcije, uglavnom one negativne. Davos je smešten u snežnim vrhovima švajcarskih Alpa, a sama manifestacija sa sobom nosi različite epitete. Mnogi je nazivaju paravanom za blud i nemoral starih dečaka okruženim raznim opojnim supstancama i mladim devojkama sumnjivog morala, te podseća na rekreativni festival „svetske superklase“. Istina je verovatno negde između, ali u ovom tekstu se nećemo baviti time.
Pre svega, ovaj događaj je evoluirao u višestruki samit koji se navodno dotiče „ljudskih prava“, ali pre svega ekonomije, ličnih interesa i protoka novca.
Svetski ekonomski forum
Korporacije, lobisti, njihovi mediji i političari izabrani njihovim novcem i naravno osnivač Klaus Švab (uvek problem za vladavinu prava, demokratiju i slobodno tržište) integralni su i neizostavni deo ovog događaja.
Poznavajući strukturu učesnika, postavlja se veliko pitanje, a ono glasi: Da li stvarno ova grupa ljudi stavlja interese običnog čoveka ispred svojih privatnih i finansijskih interesa?
Činjenica je da su ovi ljudi iznimno finansijski moćni i politički uticajni. Nisu li onda oni tu da reše probleme pandemija, ratova širom sveta i siromaštva, koje zahvata sve veći deo populacije? Prosto i jednostavno, kada saberemo dva i dva, dolazimo do zaključka da su njihovi interesi daleko bitniji od interesa celog čovečanstva, a da su te floskule koje ponavljaju iz godine u godinu, samo mrtvo slovo na papiru. Acta non verba.
Sami su sebe odabrali, sami vladaju svetom, imaju uticaj na globalnom nivou i beskrupulozno ga koriste. Jednostavno, reč demokratija koju toliko potenciraju postala je oksimoron i veo za njihove lične interese, a svet njihova šahovska tabla.
Zamislite Davos kao najuticajniju večeru na svetu. Događaj sa sobom nosi epitet „kralja zlatnih konferencija“, gde učesnici troše veliki novac da razmenjuju floskule, druže se sa ljudima poput Meta Dejmona i Mika Džegera i bivaju viđeni u ekskluzivnom skijalištu.
Davos pruža jedinstvenu mogućnost izuzetno bogatim ljudima da se druže sa kreatorima svetske politike i vodećim svetskim događajima. Iako je upitno da li vas bogatstvo automatski čini stručnjakom za globalnu politiku, imati novac znači da imate resurse za promenu, u kom god smeru ona išla. Ovo je prilika za velike investitore da dobiju uvid u hitna javna pitanja i smernice iz „prve ruke“ čime postaju deo moćne političke elite.
Jednostavno, 25.000 pojedinaca koji prisustvuju, govore o ulaganju u globalne trendove i kreiranju svetske politike (naravno u njihovu korist) kako bi podstakli regionalnu i industrijsku transformaciju i povrh svega, ostvarili uglavnom svoje privatne interese.
Teme koje pokriva konferencija u Davosu
Ovde se uglavnom govori o rodnoj nejednakosti, klimatskim promenama i digitalnoj ekonomiji. Od 2015. se potencira priča o problemu nejednake raspoređenosti kapitala između muškog i ženskog pola, te ovaj događaj navodno predstavlja mikro odraz makro problema.
Dalje, s obzirom na ogromno bogatstvo većine učesnika Davosa, ironično je to što se uopšte priča fokusira na društvenu nestabilnost, uzevši u obzir da 85 najbogatijih ljudi na svetu (većina učesnici ove konferencije iz godine u godinu) ima isto bogatstvo kao i čitavih 50 procenata najsiromašnijih. Licemerno, zar ne?
2023. godina i nezibežna tema o Ukrajini
Skup je posvetio vreme Ukrajini kao nikada ranije. Akcenat prošlodišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma, koji je završen 20. januara prošle godine, bio je obim i priroda njegovog fokusa na Ukrajinu. Još značajniji je bio sve veći broj glasova koji su naglašavali opasnost od ovog rata za globalni sistem pravila i institucija, i time prihvatili i zahtevali veću podršku Ukrajini.
„Na njemu je zaključeno da je potreban ’juriš’ kako bi se slomila ruska operacija u Ukrajini. Taj ’juriš’ trebalo bi da uključi: efikasnije oružje i obuku, rakete većeg dometa, više raketnih sistema ’patriot’ i protivvazdušnu odbranu – uključujući koordinaciju sa Poljskom i Slovačkom koje bi trebalo da koriste svoje „patriote“ duž ukrajinskih granica da obezbede kišobran za zapadnu Ukrajinu – tenkove „Abrams“ i F-16.
Drugi deo ove strategije trebalo bi da uključi sankcije i kontrolu izvoza u koordinaciji sa Evropskom unijom.
Holandski premijer Mark Rute formulisao je taj način razmišljanja kao imperativ da Evropa nastavi da se suprotstavlja „ruskoj agresiji“, rekavši da region mora da učini ’sve što može da pomogne Ukrajincima. „Ako se agresor ne zaustavi, to se neće završiti sa Ukrajinom. Ceo Zapad je ugrožen“, rekao je Rute. Ruski zvaničnici, sa svoje strane, uporedili su ove zapadne strategije s Napoleonovim osvajanjima i Hitlerovim ratom protiv Rusije, uz ponovnu napomenu o uslovima u kojima je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje jer je zapad spreman na sve, samo da bi porazio Rusiju.
Srbija i Davos
Srbija je kao i uvek bila izložena snažnim političkim pritiscima za koje praktično nema racionalnog rešenja. Dovedeni smo u situaciju da se opredelimo, a kako god da se opredelimo, mi ćemo pogrešiti. Ako uvedemo sankcije Rusiji, pretrpećemo štetu, jer mi sa Rusijom imamo i vojne, i političke, i ekonomske odnose, i oni su garant svojim vetom u Savetu bezbednosti, ne samo u vezi sa Kosovom.
Od nas se traži da idemo kao i ostali deo „civilizovanog“ sveta, da pucamo sami sebi u nogu. To je nešto što se po ko zna koji put isporučivalo pred Srbijom. Sve se nama nudi uz onako jednu finu oblandu da ćemo mi nekad postati članica EU. Veliki deo stanovništva Srbije smatra da nikada nećemo biti deo EU, niti da nam je to uopšte potrebno jer Evropa neminovno slabi iz dana u dan.
Međutim, Evropa nas je i tada ucenjivala, kao što će verovatno i ubuduće, a koliki pritisci će biti, zavisiće od svetske geopolitike i evropske ekonomije. Nametanje nezavisnosti Kosova, pitanje Sandžaka, da nam stalno prete sa tim njihovim stranim kompanijama koje su u Srbiji, kako će otići, sve oni to mogu. Da nam promene status koji imamo u Evropskoj uniji, da nam ukinu vizni režim. Dakle, EU može praktično da radi Srbiji šta god hoće. Mi smo jedan od dva asimetrična partnera – mi smo partner koji nema apsolutno mogućnost da izabere rešenje koje samo nama odgovara.
Ključna pitanja u Davosu za 2024.
Glavni fokus je na povratku bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa, koji je proglašen pobednikom republikanskih kaučusa u Ajovi, postavljanjem za favorita za republikansku predsedničku nominaciju.
Iako Tramp nije prisutan, njegov uticaj je primećen u Davosu, gde se raspravlja o mogućnosti njegovog povratka na političku scenu.
Takođe se ističe važnost veštačke inteligencije (AI) na forumu, sa raznim događajima posvećenim ovoj temi, dok se AI istražuje kao ključna tema sa širokim spektrom stavova o njenom uticaju. Banka Amerike pruža savete Ukrajini u vezi sa kapitalnim tržištima, a priča se i o oporavku nemačke kao vodeće ekonomske sile u Evropi, ceni energenata itd.
Dakle, akcenat je na povratku Trampa, značaju veštačke inteligencije i međunarodnoj podršci Ukrajini.
