Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden nije samo pomilovao svog sina Hantera za nezakonito posedovanje vatrenog oružja, zbog čega je osuđen, i za poreske prekršaje, koje je priznao. Otac je pomilovao sina i za sva moguća nedela koja je učino ili u kojima je učestvovao poslednjih deset godina, a zbog kojih bi mogao da odgovara. Tako je Hanter stekao imunitet za sva podmićivanja, nezakonita lobiranja, nedela načinjena kao rezultat zavisnosti od droge… a koja se poslednju deceniju prišivaju uz njegovo ime.
Odluka o pomilovanju nije iznenađenje samo zato što je Bajden obećavao kako neće koristiti predsednička ovlašćenja da bi pomilovao svog sina, već predstavlja potpuni zaokret za čoveka koji je političku karijeru, dugu pet decenija, dobrim delom gradio i na ideji da ne treba ometati rad pravosudnog sistema.
Ali sada, na izlazu iz Bele kuće, Bajden peva drugačiju pesmu – tvrdi da je Hanter žrtva političkih neprijatelja svoga oca i da ga treba zaštiti od nepravednih sudskih procesa.
„Postojala je namera da se slomi Hanter koji je već pet i po godina čist, čak i suočen s neprkidnim napadima i selektivnim procesuiranjem. U pokušaju da slome Hantera, pokušali su da slome mene – i nema razloga da verujem da će se ovde zaustaviti. Dosta je bilo“, objašnjava Bajden u saopštenju.
Bajdenovo „potpuno i bezuslovno pomilovanje“ sina namerno je neodređeno. Odlazeći predsednik strahuje da bi Tramp mogao da ispuni svoje obećanje iz kampanje – da tokom svog drugog mandata istraži i procesuira članove Bajdenove porodice. I ne samo to. Hantera progoni duh njegovog laptopa, zaboravljenog na popravci u Delaveru.
Pred samu kampanju za predsedničke izbore 2020, na stranicama „Njujork posta“ objavljen je tekst „Bajdenovi tajni majlovi“ u kojem su bili podaci pronađeni u Hanterevom laptopu, a koji su ukazivali na korupciju. Naime, Hanter je poznato prezime koristio za poslovne aspiracije dok je njegov otac bio potpredsednik SAD. Pored toga, njegov otac je uticao na ukrajinsku vladu da smeni tužioca koji je istraživao rad tamošnje energetske firme u čijem je bordu Hanter sedeo i to za mesečnu platu od 50.000 dolara.
Iako su mnogi dovodili u pitanje verodostojnost podataka i tvrdili da je i to deo ruske propagande, forenzička analiza potvrdila je njihovu autentičnost. I ne samo to, na osnovu informacija iz laptopa podignute su i krivične optužnice. A da Bajdenove i to brine ukazuje datum važenja pomilovanja – 1. januar 2014, tri meseca nakon što je Hanter postao član upravnog odbora ukrajinske gasne kompanije „Burizima holdings“.
Bajdenova odluka izaziva kritike ne samo među republikancima, već i među pravnicima koji u ovom potezu vide zloupotrebu predsedničkih ovlašćenja i narušavanje vladavine prava. Stručnjaci za pitanje pomilovanja ističu da je samo još jedna osoba dobila oprost ovako širokog obima – Ričard Nikson od Džeralda Forda 1974. godine.
„Nikada nisam videla ovakav jezik u dokumentu o pomilovanju koji izgleda oprašta i dela za koja čak neko nije ni bio optužen, osim u slučaju pomilovanja Niksona“, izjavila je za „Politiko“ Margaret Lav, koja je od 1990. do 1997. bila advokat za pomilovanja u američkom Ministarstvu pravde i sa te pozicije pomagala predsedniku u pitanjima pomilovanja.
Bajdenovo pomilovanje Hanteru gotovo je identično Fordovom pomilovanju Niksona – nije pokrivalo samo aferu „Votergejt“, već „sve prekršaje protiv Sjedinjenih Američkih Država“ koje je Nikson „počinio ili je mogao počiniti“ u periodu od 20. januara 1969. do 9. avgusta 1974. Onoliko koliko je Nikson proveo na čelu Amerike.
„Čak su i najšira Trampova pomilovanja bila specifična u vezi s tim šta se oprašta“, dodaje Lav.
A i sam Tramp pomilovao je nekog iz kruga porodice, doduše šire – oca svog zeta Džareda Kušnera. Čarlsa Kušner bio je osuđen na dvogodišnju zatvorsku kaznu zbog prikazivanja lažnih poreskih i donatorski izveštaja, ali i zbog osvetničkog ponašanja.
Inače, pomilovanje je moćan pravni alat koji omogućava predsedniku da ispravlja greške pravosudnog sistema, a sada se možda najjasnije vide i rizici od političkih zloupotreba. Ovo ustavno ovlašćenje omogućava da predsednik nekoga potpuno pomiluje i tako ukloni sve pravne posledice osude, uključujući kaznu i krivični dosije. Dakle, kao da zločin nikada nije ni počinjen. Pored potpunog pomilovanja postoji i samo umanjenje kazne, gde se smanjuje njeno trajanje ili težinu. Ali u tom slučaju tragovi osude ostaju. Treća opcija odnosi se najčešće na slučajeve smrtne kazne, gde predsednik može privremeno da odloži njeno izvršenje. Postoji i uslovno pomilovanje – kada se pruža pomoć osuđeniku pod specifičnim uslovima koje mora da ispuni.
Jednom dato pomilovanje ne može da se povuče, pa tako ni Tramp kada stupi na dužnost neće moći da ga poništi.
Spas za Hantera stiže u poslednji čas i dan nakon što je Tramp nominovao Keša Patela za direktora FBI. Upravo on je, prošle godine, kada se činilo da je nestašni Hanter blizu postizanja nagodbe kako bi rešio svoje pravne probleme, kritikovao dogovor kao neuobičajeno blag.
„Kao bivši federalni javni branilac i tužilac za nacionalnu bezbednost, mogu reći da je ovaj slučaj naneo više štete pravosudnim institucijama nego bilo šta što sam video u životu“, kritikovao je Patel dogovor koji je kasnije propao.
A kritičarima Bajdenovog poteza manje smeta to što je otac pomilovao sina, koliko ih brine to što je Trampu dao izgovor za pomilovanje osuđenih za učešće u napadu na Kapitol 6. januara 2021.
Višnja Aranđelović
