Светски економски форум – који се чешће назива Давос, са собом увек доноси реакције, углавном оне негативне. Давос је смештен у снежним врховима швајцарских Алпа, а сама манифестација са собом носи различите епитете. Многи је називају параваном за блуд и неморал старих дечака окруженим разним опојним супстанцама и младим девојкама сумњивог морала, те подсећа на рекреативни фестивал „светске суперкласе“. Истина је вероватно негде између, али у овом тексту се нећемо бавити тиме.
Пре свега, овај догађај је еволуирао у вишеструки самит који се наводно дотиче „људских права“, али пре свега економије, личних интереса и протока новца.
Светски економски форум
Корпорације, лобисти, њихови медији и политичари изабрани њиховим новцем и наравно оснивач Клаус Шваб (увек проблем за владавину права, демократију и слободно тржиште) интегрални су и неизоставни део овог догађаја.
Познавајући структуру учесника, поставља се велико питање, а оно гласи: Да ли стварно ова група људи ставља интересе обичног човека испред својих приватних и финансијских интереса?
Чињеница је да су ови људи изнимно финансијски моћни и политички утицајни. Нису ли онда они ту да реше проблеме пандемија, ратова широм света и сиромаштва, које захвата све већи део популације? Просто и једноставно, када саберемо два и два, долазимо до закључка да су њихови интереси далеко битнији од интереса целог човечанства, а да су те флоскуле које понављају из године у годину, само мртво слово на папиру. Acta non verba.
Сами су себе одабрали, сами владају светом, имају утицај на глобалном нивоу и бескрупулозно га користе. Једноставно, реч демократија коју толико потенцирају постала је оксиморон и вео за њихове личне интересе, а свет њихова шаховска табла.
Замислите Давос као најутицајнију вечеру на свету. Догађај са собом носи епитет „краља златних конференција“, где учесници троше велики новац да размењују флоскуле, друже се са људима попут Мета Дејмона и Mика Џегера и бивају виђени у ексклузивном скијалишту.
Давос пружа јединствену могућност изузетно богатим људима да се друже са креаторима светске политике и водећим светским догађајима. Иако је упитно да ли вас богатство аутоматски чини стручњаком за глобалну политику, имати новац значи да имате ресурсе за промену, у ком год смеру она ишла. Ово је прилика за велике инвеститоре да добију увид у хитна јавна питања и смернице из „прве руке“ чиме постају део моћне политичке елите.
Једноставно, 25.000 појединаца који присуствују, говоре о улагању у глобалне трендове и креирању светске политике (наравно у њихову корист) како би подстакли регионалну и индустријску трансформацију и поврх свега, остварили углавном своје приватне интересе.
Теме које покрива конференција у Давосу
Овде се углавном говори о родној неједнакости, климатским променама и дигиталној економији. Од 2015. се потенцира прича о проблему неједнаке распоређености капитала између мушког и женског пола, те овај догађај наводно представља микро одраз макро проблема.
Даље, с обзиром на огромно богатство већине учесника Давоса, иронично је то што се уопште прича фокусира на друштвену нестабилност, узевши у обзир да 85 најбогатијих људи на свету (већина учесници ове конференције из године у годину) има исто богатство као и читавих 50 процената најсиромашнијих. Лицемерно, зар не?
2023. година и незибежна тема о Украјини
Скуп је посветио време Украјини као никада раније. Акценат прошлодишњег састанка Светског економског форума, који је завршен 20. јануара прошле године, био је обим и природа његовог фокуса на Украјину. Још значајнији је био све већи број гласова који су наглашавали опасност од овог рата за глобални систем правила и институција, и тиме прихватили и захтевали већу подршку Украјини.
„На њему је закључено да је потребан ’јуриш’ како би се сломила руска операција у Украјини. Тај ’јуриш’ требало би да укључи: ефикасније оружје и обуку, ракете већег домета, више ракетних система ’патриот’ и противваздушну одбрану – укључујући координацију са Пољском и Словачком које би требало да користе своје „патриоте“ дуж украјинских граница да обезбеде кишобран за западну Украјину – тенкове „Абрамс“ и Ф-16.
Други део ове стратегије требало би да укључи санкције и контролу извоза у координацији са Европском унијом.
Холандски премијер Марк Руте формулисао је тај начин размишљања као императив да Европа настави да се супротставља „руској агресији“, рекавши да регион мора да учини ’све што може да помогне Украјинцима. „Ако се агресор не заустави, то се неће завршити са Украјином. Цео Запад је угрожен“, рекао је Руте. Руски званичници, са своје стране, упоредили су ове западне стратегије с Наполеоновим освајањима и Хитлеровим ратом против Русије, уз поновну напомену о условима у којима је Русија спремна да употреби нуклеарно оружје јер је запад спреман на све, само да би поразио Русију.
Србија и Давос
Србија је као и увек била изложена снажним политичким притисцима за које практично нема рационалног решења. Доведени смо у ситуацију да се определимо, а како год да се определимо, ми ћемо погрешити. Ако уведемо санкције Русији, претрпећемо штету, јер ми са Русијом имамо и војне, и политичке, и економске односе, и они су гарант својим ветом у Савету безбедности, не само у вези са Косовом.
Од нас се тражи да идемо као и остали део „цивилизованог“ света, да пуцамо сами себи у ногу. То је нешто што се по ко зна који пут испоручивало пред Србијом. Све се нама нуди уз онако једну фину обланду да ћемо ми некад постати чланица ЕУ. Велики део становништва Србије сматра да никада нећемо бити део ЕУ, нити да нам је то уопште потребно јер Европа неминовно слаби из дана у дан.
Међутим, Европа нас је и тада уцењивала, као што ће вероватно и убудуће, а колики притисци ће бити, зависиће од светске геополитике и европске економије. Наметање независности Косова, питање Санџака, да нам стално прете са тим њиховим страним компанијама које су у Србији, како ће отићи, све они то могу. Да нам промене статус који имамо у Европској унији, да нам укину визни режим. Дакле, ЕУ може практично да ради Србији шта год хоће. Ми смо један од два асиметрична партнера – ми смо партнер који нема апсолутно могућност да изабере решење које само нама одговара.
Кључна питања у Давосу за 2024.
Главни фокус је на повратку бившег председника САД-а Доналда Трампа, који је проглашен победником републиканских каучуса у Ајови, постављањем за фаворита за републиканску председничку номинацију.
Иако Трамп није присутан, његов утицај је примећен у Давосу, где се расправља о могућности његовог повратка на политичку сцену.
Такође се истиче важност вештачке интелигенције (AI) на форуму, са разним догађајима посвећеним овој теми, док се АI истражује као кључна тема са широким спектром ставова о њеном утицају. Банка Америке пружа савете Украјини у вези са капиталним тржиштима, а прича се и о опоравку немачке као водеће економске силе у Европи, цени енергената итд.
Дакле, акценат је на повратку Трампа, значају вештачке интелигенције и међународној подршци Украјини.