Српски фудбал је одувек имао играче светске класе, али српски клубови никада нису правили озбиљан новац од продаје играча.
Годинама смо се питали како то да загребачки Динамо реализује озбиљне трансфере из године у годину, а српски клубови, пре свих београдски „вечити ривали“, не могу да направе играча и продају га за велики новац.
Вест да је Црвена звезда прихватила понуду Астон Виле за младог Косту Недељковића (9.000.000 евра уз проценте од наредне продаје), навела нас је да се присетимо највећих продаја и најскупљих играча српског фудбала.
Партизан – Матеја Кежман, Стефан Савић, Страхиња Павловић
Партизан је зарадио највише од продаје Матеје Кежмана.
У лето 2000. године, ПСВ је дошао у Београд по талентованог нападача и одвео га у Холандију за 14.000.000 евра.
Кежман је постао легенда у Ајндховену, одакле је отишао у Челси, па потом играо и за Атлетико, Фенербахче, ПСЖ, Зенит…
Други најскупљи играч Партизана је Стефан Савић.
Капитен црногорске репрезентације је прешао у Манчестер сити 2011. године за 12 милиона евра.
Није се много задржао у Манчестеру (иако је освојио титулу), преселио се у Фјорентину, одакле је отишао у мадридски Атлетико 2015. године.
Код Дијега Симеонеа је заиграо на врхунском нивоу, и профилисао се као један од најбољих дефанзиваца у Европи.
Страхиња Павловић је 2019. године потписао за Монако, а Партизан је зарадио 10.000.000 евра.
Павловић је остао у Хумској на позајмици, а потом је био прослеђен у Серкл Бриж, па потом и у Базел.
На крају, Павловић је 2022. године продат Салцбургу, где и даље игра.
Лазар Марковић је важио за једног од најталентованијих фудбалера своје генерације, када се појавио на теренима Суперлиге.
Партизан га је продао за 10.000.000 евра, а купац је била португалска Бенфика 2013. године.
Само годину дана се задржао у Лисабону, одакле се у великом трансферу преселио у Ливерпул.
Међутим, никада није испунио пун потенцијал, али је направио богату каријеру – играо је и за Фенербахче, Спортинг, Андерлехт, Фулам.
У Партизан се вратио 2019. године, а тренутно игра за турски Гацијантеп.
Партизан је зарадио и од трансфера Умара Садика у Алмерију (9.000.000 евра), као и од преласка Филипа Стевановића у Манчестер сити (8.500.000 милиона).
Црвена звезда – Друлић, Станковић, Ераковић
Београдски црвено-бели највеће трансфере остварили су на почетку 21. века.
Горан Друлић је и даље најскупље продат играч, а он је Љутице Богдана напустио 2001. године, када се преселио у Сарагосу за 13.000.000 евра.
У Сарагоси је провео четири године, а потом је играо за Локерен, ОФИ Крит и Кавалу.
Друлић је тада срушио рекорд који је, неколико година раније, поставио Дејан Станковић.
У лето 1998. године, Станковић је прешао у Лацио за 12.39 милиона евра, а у Риму направио озбиљно име у европском фудбалу.
Позицију је додатно учвртстио играма у Интеру, са којим је освојио Лигу шампиона.
Повратак Звезде у Лигу шампиона донео је, коначно, и добре послове ван терена.
Тако је Звезда продала Немању Радоњића у Олимпик из Марсеља за 12 милиона евра, док је Страхиња Ераковић прешао у Зенит за осам милиона.
Чукарички – Каменовић, Тедић, Ракоњац
Да не могу само „вечити“ да праве паре од продаје играча, доказује Чукарички.
Клуб са Бановог брда је протеклих година, за своје услове и стандарде, остварио неколико респектабилних трансфера.
Тако је Димитрије Каменовић продат Лацију за три милиона евра, Слободан Тедић је отишао у Манчестер сити за исту суму, а Чукарички је исти новац добио из САД, за потпис Николе Петковића, док је Марко Ракоњац прешао у Локомотиву из Москве за 2.500.000 евра.
Свима је јасно да је Србија одувек препуна талентованих фудбалера. Неки су правили погрешне кораке, неки нису испунили свој потенцијал, али исто тако је и јасно да ни клубови нису умели увек да преговарају и „извуку“ бољу цену за своје бисере.
Предуслов за бољу преговарачку позицију свакако мора да буде испуњен – а то је стабилно и стандардно пословање српских клубова, као и стандардно учествовање у европским такмичењима, што није био случај претходних година.
