„Нема више шампиона у Евролиги, победа не мора да значи и учешће у најјачем европском клупском такмичењу. Место у домаћим лигама више није важно, свако има шансу, разговарамо са сваким. Клубови ће одлучити. Мој задатак је да изнесем критеријуме оцењивања како би клубови то видели и разумели. Нама је стало до Албе и Берлина, али они су један од пет. Коначну одлуку ће донети евролигашки клубови са сталним лиценцама“, рекао је Литванац за кошаркашки портал Баскетњуз.
Ретка је прилика да се искористе југоносталгичарски коментари са друштвених мрежа, али се у Мотејунасовој изјави заиста „види сва бесмисао рата“. Нетрпељивост две стране која превазилази хулиганизам на трибинама и безазленост на друштвеним мрежама сада је на врхунцу. Проматра се сваки детаљ на терену, нарочито судијске одлуке, ишчекују се и анализирају клупска саопштења, буџети расту из године у годину до неслућених размера, доводе се странци и бивши српски репрезентативци за никад веће суме.
Бодирога гаји наду, али није све до њега
На Мотејунасове речи, председник Евролиге Дејан Бодирога покушава да врати оптимизам навијачима „вечитих“.
„Специјална позивница ће бити додељена у наредних месец дана. Србија и цео регион су веома важни, оба клуба имају велику шансу да заиграју у Евролиги. Мислим да ће промена система бити када Евролига донесе стратегију за период од 10 или 20 година и мислим да ћемо већ током следеће сезоне донети одлуку да дамо клубовима лиценце на три до пет година“, рекао је Бодирога и додао:
„Што се тиче оба српска клуба, имали су бољу сезону него прошлу, али сви препознају амбијент који се прави у Београду. Оба српска клуба имају перспективу на дуге стазе у Евролиги. Ми видимо да многи људи из иностранства долазе да гледају утакмице Партизана и Звезде у Евролиги и мислим да је то најбоља атмосфера у Европи“, навео је легендарни бивши кошаркаш, троструки првак Евролиге, приликом гостовања у једној од српских телевизија.
И поред охрабрујуће поруке, реалност је да је Евролига приватна и да одлуке доноси борд деоничара. Захваљујући њиховим гласовима и тежњама, имамо пројекат Дубаија, ужасавајуће незаинтересовану Албу, неостварени план уласка Лондона и експресни пут трећег француског клуба, баш Париза, међу најбоље кроз трофеј у Еврокупу.
Нема „лактања“ за Евролигу у Лакташима
Случај „Игокеа“ из сезоне 2012/13. компромитовао је интегритет Евролиге. Чим им се није свидела мисао да ће Реал, Барселона, Олимпијакос, Панатинаикос, ЦСКА, Макаби и остали морати да долазе у Лакташе, постала је битна удаљеност дворане првопласираног тима у регуларном делу Јадранске лиге од аеродрома, капацитет хале, квалитет хотела… Па не ради се о симпозијуму, него о утакмици.
Евролига се сагласила да победник лигашког дела АБА добије директно место, у случају да град из којег је испуњава услове за Б лиценцу. У супротном би се учесници Евролиге одредили на основу финала плеј-офа националног првенства.
У пракси je то значило да ако Игокеа освоји прво место, мора да се избори за елиту кроз фајнал-фор, док би Црвеној звезди место одмах било гарантовано.
Једно место је у сваком случају гарантовано победнику фајнал-фора, те би Игокеа као победник лиге имала гарантоване макар квалификације, а пласманом у финале и место у самом такмичењу, с тим што би морала да игра евролигашке мечеве ван свог града (баш као и крагујевачки Раднички).
Епилог је да су Партизан и Звезда играли у финалу, а Игокеа одустала од квалификација за Евролигу, изабравши Еврокуп.
„Први разлог је то што, када бисмо се квалификовали за такмичење, не бисмо имали времена да обезбедимо услове које прописује Евролига, а које ми сада не испуњавамо, пре свега капацитет дворане. Пласман у Евролигу смо остварили када смо АБА лигу завршили на првом месту, а тада су одређени лобији пронашли начин да нас онемогуће да остваримо заслужени пласман.
Донели смо одлуку да наступимо у Еврокупу и сматрамо да је то изузетно квалитетно такмичење које не заостаје много за Евролигом. Проширење Еврокупа гарантује низ квалитетних утакмица које ћемо играти у спортској дворани у Лакташима“, писало је тада у саопштењу.
Подсећања ради, у тадашњем систему Евролиге по групама, ексјугословенски регион је имао три представника – српски Партизан, хрватску Цедевиту и словеначку Олимпију.
Једанаест година касније, српска кошаркашка и навијачка јавност је роб Евролигиних хирова. Као Олуја из „Икс-мена“, Евролига диктира климу овог региона, која ни до сада није била блага. Прво дрхтимо шта ли ће се одлучити иза затворених врата. Потом, дочекујемо пљусак нових, скупих играча. Онда се знојимо у међусобним дуелима и за крај лешкаримо кад се освоји АБА лига. Сад нема ни тог лешкарења.
Евролига оком, „вечити“ скоком
Евролига се баш поиграва са АБА лигом. Као најлепша девојчица у одељењу чија су пажња и близина толико опијајући за младиће да међусобно подмећу ногу један другом, избијају зубе, оговарају и сплеткаре како би јој се додворили. Она само прекрсти руке, гласно мљацка жваку, „ошацује“ неког скоројевића из елитног дела града, жељног уласка у високо друштво. Џабе ти васпитање, моралне вредности, квалитет, лепота и шарм.
Она те тек помази по рамену, каже да си сладак и симпатичан, па ти румених образа левитираш данима између јаве и сна. Њу занимају „велике зверке“, за ситуираност и импоновање.
Финале АБА лиге је сада постало налик квалификационим дуелима за Евролигу и то можда, евентуално, ако је лепа боја дресова првака или нешто слично. Подигнеш трофеј и надаш се да ћеш измамити ма какав миг код руководилаца како би те уопште узели у разматрање, а на теби је да сам себе потапшеш по рамену да је све претходно вредело труда. Притом, само си стекао услов да седнеш за сто за преговоре.
У финалу регионалног такмичења су играле екипе које су биле ван најбољих 10 Евролиге прошле сезоне. Атмосфера на трибинама постала нам је главни адут пред Евролигом. Вирални снимци јесу импресивни, али Београд није Рио, нити су навијачи самба плесачице на карневалу.
Поставља се питање да ли смо промашили тему или се приклањамо клики која није за нас. Милиони накупљених прегледа и лајкова атмосфере Партизанових и Звездиних навијача служе да Евролига „покупи кајмак“ слогана да „свака утакмица много значи“. Мини-спектакли око терена утицајнији су јер нема „А“ лиценце, гаранције вишегодишњег учешћа у елити. Зато је максимална мобилизација црвено и црно-белог табора. Приказ Европи шта пропушта и шта јој је потребно.
Финтирање Евролиге на које „вечити“ аматерски наседају понавља се из сезоне у сезону. Звезда и Партизан припадају кругу најбољих и европска кошарка без српског представника није иста. Ваља увидети ко је главни ривал. Онај „вечити“ је ту за престиж и сласт победе, а прави је онај који из своје делимичне незаинтересованости буди раздор у друштву склоном поделама.
Елитизам. Ваћарење. Рoгобатно. Околишање. Лицемерност. Игнорисање. Грабеж. Алавост.
