Евролига је објавила одлуке својих акционара током састанка одржаног у уторак у Барселони. Оно што је најзанимљивије за навијаче у Сбрији је да су Црвена звезда и Партизан заинтересовани да постану део франшизног модела такмичења.
Кључни састанак Евролиге одржан је у уторак (14.4) са неколико важних питања на дневном реду. Задржавање формата за сезону 2026–27, истраживање новог система такмичења и квалификација, као и потпуни прелазак са 10-годишњих лиценци на систем франшиза, биле су неке од главних одлука акционара.
У ствари, објављено је да је више од 10 клубова изразило интересовање да се придружи као франшизе у новој ери лиге.
У саопштењу, Евролига је објавила закључке састанка и стратешку и финансијску будућност организације.
Оно што је занимљиво, како преноси грчки Спорт 24, већ сада постоји листа клубова који су изразили интересовање да постану део новог пројекта, а међу њима се налазе и српски великани — КК Црвена звезда и КК Партизан.
Поред клубова из Србије, интересовање су, према истим информацијама, показали и Бешикташ, Хапоел Јерусалем, Хапоел Тел Авив , Париз, Валенсија , Виртус Болоња, Бахчешехер, као и Дубаи , уз још неколико европских клубова попут Зенита и Наполија.
– Управни одбор Евролиге састао се у уторак у Барселони, окупљајући клубове чланице како би донели стратешке одлуке у вези са форматима такмичења, финансијском расподелом и следећом фазом трогодишњег стратешког плана Евролиге.
Састанак је означио још једну важну прекретницу у континуираној еволуцији организације, са посебним нагласком на одрживи развој, конкурентску равнотежу и стварање дугорочне вредности.
Организација и формат такмичења
Управни одбор је потврдио своју посвећеност очувању формата лиге са 20 тимова и системом такмичења по принципу “свако са сваким” за сезону 2026–27, уз истовремену стратешку намеру да се истраже могућности проширења у блиској будућности.
Клубови су такође разматрали предложена побољшања услова путовања и здравствене заштите играча које је представила ЕЛПА (Удружење играча Евролиге), као и потенцијалну имплементацију тих побољшања на нивоу целе лиге и појединачних клубова.
Такође су одобрена и побољшања у структури Еврокупа, укључујући јачање квалификација заснованих на учинку, где би најмање 10 тимова улазило кроз резултате у домаћим лигама, уз вишегодишње лиценце за изабране клубове.
Финансијски модел Евролиге
Евролига усвојила је нову еволуцију модела финансијске расподеле, прву велику ревизију у више од две деценије.
Нови оквир одражава већу комерцијалну зрелост лиге и раст прихода, уз јачање колективног модела и награђивање спортских резултата и доприноса клубова.
Ревидирани модел укључује два главна фонда расподеле:
1. ТВ приходи:
Лиценцирани клубови задржавају 65% нето прихода од телевизијских права на својим тржиштима, док се преосталих 35% дели равномерно међу свим лиценцираним клубовима, пише Телеграф.
2. Комерцијални приходи лиге:
75% се дели на основу спортских резултата, ангажовања навијача (посета, ТВ гледаност, дигитална интеракција) и историјских резултата, док се 25% дели равномерно међу лиценцираним клубовима.
Након раста дистрибуције од 18% у сезони 2025–26, очекује се додатни двоцифрени раст у сезони 2026–27, уз рекордне финансијске резултате.
Лиценцирање и ширење лиге
Управни одбор је обавештен о преласку са 10-годишњих лиценци на модел трајних “права експлоатације”, који би требало да буде завршен у сезони 2026–27.
Ова промена има циљ да повећа стабилност, вредност клубова и отвори нове инвестиционе могућности.
Такође је потврђено да је више од 10 клубова и тржишта послало писма о интересовању за улазак у лигу у оквиру будуће експанзије, чија би прва фаза истраживања требало да почне у јулу 2026.
Независна процена ЈБ Capital-а проценила је вредност Евролиге и њених лиценци на 3,2 милијарде евра, уз очекивање даљег раста након имплементације новог модела.
Сарадња са НБА
Управни одбор је такође информисан о разговорима са НБА лигом у вези са потенцијалним пројектом “НБА Европа“.
Евролига остаје посвећена отвореном дијалогу са НБА, са циљем проналажења стратешког партнерства које би унапредило европску кошарку у наредним годинама.
