„Nema više šampiona u Evroligi, pobeda ne mora da znači i učešće u najjačem evropskom klupskom takmičenju. Mesto u domaćim ligama više nije važno, svako ima šansu, razgovaramo sa svakim. Klubovi će odlučiti. Moj zadatak je da iznesem kriterijume ocenjivanja kako bi klubovi to videli i razumeli. Nama je stalo do Albe i Berlina, ali oni su jedan od pet. Konačnu odluku će doneti evroligaški klubovi sa stalnim licencama“, rekao je Litvanac za košarkaški portal Basketnjuz.
Retka je prilika da se iskoriste jugonostalgičarski komentari sa društvenih mreža, ali se u Motejunasovoj izjavi zaista „vidi sva besmisao rata“. Netrpeljivost dve strane koja prevazilazi huliganizam na tribinama i bezazlenost na društvenim mrežama sada je na vrhuncu. Promatra se svaki detalj na terenu, naročito sudijske odluke, iščekuju se i analiziraju klupska saopštenja, budžeti rastu iz godine u godinu do neslućenih razmera, dovode se stranci i bivši srpski reprezentativci za nikad veće sume.
Bodiroga gaji nadu, ali nije sve do njega
Na Motejunasove reči, predsednik Evrolige Dejan Bodiroga pokušava da vrati optimizam navijačima „večitih“.
„Specijalna pozivnica će biti dodeljena u narednih mesec dana. Srbija i ceo region su veoma važni, oba kluba imaju veliku šansu da zaigraju u Evroligi. Mislim da će promena sistema biti kada Evroliga donese strategiju za period od 10 ili 20 godina i mislim da ćemo već tokom sledeće sezone doneti odluku da damo klubovima licence na tri do pet godina“, rekao je Bodiroga i dodao:
„Što se tiče oba srpska kluba, imali su bolju sezonu nego prošlu, ali svi prepoznaju ambijent koji se pravi u Beogradu. Oba srpska kluba imaju perspektivu na duge staze u Evroligi. Mi vidimo da mnogi ljudi iz inostranstva dolaze da gledaju utakmice Partizana i Zvezde u Evroligi i mislim da je to najbolja atmosfera u Evropi“, naveo je legendarni bivši košarkaš, trostruki prvak Evrolige, prilikom gostovanja u jednoj od srpskih televizija.
I pored ohrabrujuće poruke, realnost je da je Evroliga privatna i da odluke donosi bord deoničara. Zahvaljujući njihovim glasovima i težnjama, imamo projekat Dubaija, užasavajuće nezainteresovanu Albu, neostvareni plan ulaska Londona i ekspresni put trećeg francuskog kluba, baš Pariza, među najbolje kroz trofej u Evrokupu.
Nema „laktanja“ za Evroligu u Laktašima
Slučaj „Igokea“ iz sezone 2012/13. kompromitovao je integritet Evrolige. Čim im se nije svidela misao da će Real, Barselona, Olimpijakos, Panatinaikos, CSKA, Makabi i ostali morati da dolaze u Laktaše, postala je bitna udaljenost dvorane prvoplasiranog tima u regularnom delu Jadranske lige od aerodroma, kapacitet hale, kvalitet hotela… Pa ne radi se o simpozijumu, nego o utakmici.
Evroliga se saglasila da pobednik ligaškog dela ABA dobije direktno mesto, u slučaju da grad iz kojeg je ispunjava uslove za B licencu. U suprotnom bi se učesnici Evrolige odredili na osnovu finala plej-ofa nacionalnog prvenstva.
U praksi je to značilo da ako Igokea osvoji prvo mesto, mora da se izbori za elitu kroz fajnal-for, dok bi Crvenoj zvezdi mesto odmah bilo garantovano.
Jedno mesto je u svakom slučaju garantovano pobedniku fajnal-fora, te bi Igokea kao pobednik lige imala garantovane makar kvalifikacije, a plasmanom u finale i mesto u samom takmičenju, s tim što bi morala da igra evroligaške mečeve van svog grada (baš kao i kragujevački Radnički).
Epilog je da su Partizan i Zvezda igrali u finalu, a Igokea odustala od kvalifikacija za Evroligu, izabravši Evrokup.
„Prvi razlog je to što, kada bismo se kvalifikovali za takmičenje, ne bismo imali vremena da obezbedimo uslove koje propisuje Evroliga, a koje mi sada ne ispunjavamo, pre svega kapacitet dvorane. Plasman u Evroligu smo ostvarili kada smo ABA ligu završili na prvom mestu, a tada su određeni lobiji pronašli način da nas onemoguće da ostvarimo zasluženi plasman.
Doneli smo odluku da nastupimo u Evrokupu i smatramo da je to izuzetno kvalitetno takmičenje koje ne zaostaje mnogo za Evroligom. Proširenje Evrokupa garantuje niz kvalitetnih utakmica koje ćemo igrati u sportskoj dvorani u Laktašima“, pisalo je tada u saopštenju.
Podsećanja radi, u tadašnjem sistemu Evrolige po grupama, eksjugoslovenski region je imao tri predstavnika – srpski Partizan, hrvatsku Cedevitu i slovenačku Olimpiju.
Jedanaest godina kasnije, srpska košarkaška i navijačka javnost je rob Evroliginih hirova. Kao Oluja iz „Iks-mena“, Evroliga diktira klimu ovog regiona, koja ni do sada nije bila blaga. Prvo drhtimo šta li će se odlučiti iza zatvorenih vrata. Potom, dočekujemo pljusak novih, skupih igrača. Onda se znojimo u međusobnim duelima i za kraj leškarimo kad se osvoji ABA liga. Sad nema ni tog leškarenja.
Evroliga okom, „večiti“ skokom
Evroliga se baš poigrava sa ABA ligom. Kao najlepša devojčica u odeljenju čija su pažnja i blizina toliko opijajući za mladiće da međusobno podmeću nogu jedan drugom, izbijaju zube, ogovaraju i spletkare kako bi joj se dodvorili. Ona samo prekrsti ruke, glasno mljacka žvaku, „ošacuje“ nekog skorojevića iz elitnog dela grada, željnog ulaska u visoko društvo. Džabe ti vaspitanje, moralne vrednosti, kvalitet, lepota i šarm.
Ona te tek pomazi po ramenu, kaže da si sladak i simpatičan, pa ti rumenih obraza levitiraš danima između jave i sna. Nju zanimaju „velike zverke“, za situiranost i imponovanje.
Finale ABA lige je sada postalo nalik kvalifikacionim duelima za Evroligu i to možda, eventualno, ako je lepa boja dresova prvaka ili nešto slično. Podigneš trofej i nadaš se da ćeš izmamiti ma kakav mig kod rukovodilaca kako bi te uopšte uzeli u razmatranje, a na tebi je da sam sebe potapšeš po ramenu da je sve prethodno vredelo truda. Pritom, samo si stekao uslov da sedneš za sto za pregovore.
U finalu regionalnog takmičenja su igrale ekipe koje su bile van najboljih 10 Evrolige prošle sezone. Atmosfera na tribinama postala nam je glavni adut pred Evroligom. Viralni snimci jesu impresivni, ali Beograd nije Rio, niti su navijači samba plesačice na karnevalu.
Postavlja se pitanje da li smo promašili temu ili se priklanjamo kliki koja nije za nas. Milioni nakupljenih pregleda i lajkova atmosfere Partizanovih i Zvezdinih navijača služe da Evroliga „pokupi kajmak“ slogana da „svaka utakmica mnogo znači“. Mini-spektakli oko terena uticajniji su jer nema „A“ licence, garancije višegodišnjeg učešća u eliti. Zato je maksimalna mobilizacija crveno i crno-belog tabora. Prikaz Evropi šta propušta i šta joj je potrebno.
Fintiranje Evrolige na koje „večiti“ amaterski nasedaju ponavlja se iz sezone u sezonu. Zvezda i Partizan pripadaju krugu najboljih i evropska košarka bez srpskog predstavnika nije ista. Valja uvideti ko je glavni rival. Onaj „večiti“ je tu za prestiž i slast pobede, a pravi je onaj koji iz svoje delimične nezainteresovanosti budi razdor u društvu sklonom podelama.
Elitizam. Vaćarenje. Rogobatno. Okolišanje. Licemernost. Ignorisanje. Grabež. Alavost.
