Studija Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz 2021, pod nazivom „Pad nivoa testosterona među adolescentima i mladim odraslim muškarcima u SAD“, sprovedena u periodu od 1999. do 2016. godine, utvrdila je pad u ukupnom nivou testosterona.
Ovo istraživanje, koje je obuhvatilo muškarce od 17 do 40 godina starosti, otkrilo je da su ukupni nivoi testosterona bili niži kod muškaraca posmatranih između 2011. i 2016. godine, u poređenju sa onima izmerenim između 1999. i 2010, odnosno da je ovaj hormon niži kod mlađih („zed“ i „milenijalaca“), nego kod starijih generacija.
Naime, prosečni nivoi testosterona smanjili su se sa 605,39 nanograma po decilitru (ng/dl) u 1999. na 451,22 ng/dl u 2020, što je pad od oko 25 odsto.
Drugo istraživanje iz 2007. godine sprovedeno u Danskoj, takođe je pokazalo da da je nivo testosterona pre 100 godina – kod muškaraca rođenih 1920-ih – bio viši od onih kod generacije rođenih 1960-ih.
Autori su prilikom procene nivoa testosterona takođe uzeli u obzir faktore kao što su starost, indeks telesne mase (BMI), upotreba alkohola, navike u pušenju i nivoe fizičke aktivnosti.
Urolog i seksolog dr Aleksandar Milošević, koji se poslednje tri decenije bavi problematikom impotencije, steriliteta i seksualnosti, za RT Balkan otkriva da se nivo testosterona kod svih muškaraca smanjio za pola, kao i da mu u ordinaciju dolaze sve mlađe generacije.
„Pre 30 godina broj listića spermatozoida koji se smatrao normalnim iznosio je između 20 i 200 miliona, a sada je između 10 i 100 miliona u mililitru. Činjenica je da se najviše spermatozoida stvara pod uticajem optimalne količine normalnog testosterona i uobičajenog rada hipofize“, podseća on.
Prema njegovim rečima, počev od 2000. godine, napredak tehnologije i interneta, sve veće zloupotrebe društvenih mreža, gledanje u ekran, stres, anksioznost i odsutnost fizičke aktivnosti, doveli su do masovnog opadanja nivoa ovog hormona.
S obzirom da, kako kaže, lučenje testosterona stimulišu rad i fizički normalan napor, odsustvo aktivnosti prouzrokuje pad nivoa prosečnog testosterona. Određenu ulogu, prema studiji, imaju i genetski uslovi, nespušteni testis ili povreda testisa, prečesto vežbanje, stanja poput tuberkuloze, otkazivanje jetre i HIV/AIDS, izlaganje hemikalijama koje ometaju rad endokrinog sistema, poput mikroplastike, niska funkcija štitne žlezde, gojaznost, upotreba lekova.
„To sve dovodi do promene moždanih funkcija, hipofize, koja je direktno odgovorna za nastanak testosterona u testisima kod muškaraca, odnosno kod žena u jajnicima. Pored osiromašenog rečnika, kod mladih se javljaju smanjenja drugih funkcija – sve je više mladića koji su nezainteresovani za seksualne odnose, usporene ejakulacije i seksualnih nagona, bračnog steriliteta i na sve strane niču vantelesne oplodnje“, navodi urolog.
Kaže da muškarci sve češće posežu za veštačkim testosteronom, androgenom, koji obara prirodni testosteron.
„Neki ga koriste za podmlađivanje, za jačanje potencije, podizanje mišićne mase, ali nema uticaj na povećani broj i pokretljivost spermatozoida, pa se kao posledica javlja sterilitet“, upozorava on.
Testosteron ima važnu ulogu za normalno funkcionisanje čoveka – utiče na mozak, na sve naše krvne sudove, smanjuje mogućnost nastanka karcinoma, reguliše rad reproduktivnih organa.
„Kada ovog hormona nema dovoljno, muškarac počinje da sve više liči na ženu, a averziju prema odnosima i seksualnom vrhuncu supstituiše pornografskim metarijalom i masturbacijom. Ljudi postaju otuđeni i okrenuti sami sebi, a tom propadanju civilizacije takođe doprinosi manjak testosterona, pa je lek vratiti se prirodi, bez gužve, stresa i traume“, savetuje lekar.
Manjak testosterona, sa druge strane, kod muškaraca može da prouzrokuje i ozbiljne bolesti i stanja kao što su dijabetes, manjak ili lošiji san, nervozu, povećava mogućnost ateroskleroze, povećava se estrogen kod muškaraca koji dovodi do zgrčavanje krvnih sudova i mogućnost infarkta i nastanak tumora.
U dijagnozi bolesti učestvuju urolozi, endrokrinolozi i psiholozi.
