„Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!“. Ova rečenica vojvode najbolje opisuje ko je zapravo bio. Na današnji dan rođen je veliki Živojin Mišić.
Dete sa sela koje je iz opanaka stiglo do najviših srpskih i svetskih odlikovanja, savremenici su mu se divili, a oreol časnog vojnika i komandanta nije dovođen u pitanje, ipak je bio žrtva spletkarenja i karijerizma.
Zbog političkih previranja tri puta je bio udaljen iz službe i sva tri puta vraćan.
Danas on je mnogima sinonim za reč vojvoda – što je i titula, ne samo vojni čin, koji se daje za izuzetne zasluge pojedinicima.
Mišić je ostao upamćen kao komandant srpske vojske koji je u Prvom svetskom ratu izvojevao pobedu u bici na Kolubari.
Njegov manevar se i danas izučava na vojnim školama, a bio je i deo oslobodilačke Solunske operacije 1918.
Spomenici Mišiću nalaze se na gradskim trgovima u Mionici, Valjevu, a jedan manji je i ispred Beogradskog sajma.
Njegova rečenica s početka teksta već godinama prekriva ruševine zgrade Generalštaba, oštećene 1999. tokom NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije.
Mišića su, tvrdi, vojnici voleli i bojali su ga se, ali su znali da je pravičan i verovali su u njegovu srećnu zvezdu.
„Slučaj Hrvati“
U više navrata se prethodnih decenija u medijima pojavljivalo da je Mišić navodno u jednom izveštaju kralju Aleksandru Karađorđeviću, posle proputovanja po Hrvatskoj, napisao da se pokajao zbog ideje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca.
Tvrdilo se navodno i da je rekao da bi se trebalo otcepiti od „Hrvata, a njima dati državu“.
Međutim, istoričar Mile Bjelajac navodi da je to „legenda i konstrukt“, jer su se Mišića dohvatili i publicisti i novinari, a ne samo naučnici.
„Imali su sklonosti i između dva svetska rata da neke sopstvene misli i naknadna razočaranja stavljaju u usta pokojnom vojvodi, koja on nije mogao da demantuje“, navodi Bjelajac.
Naprotiv, želeo je da završi nedovršene jugoslovenske planove, govorio je da „će da tera Italijane do poslednjeg“.
Istoričar se detaljno bavio tvrdnjama da Mišić nije bio za državu sa Hrvatima i kaže da ne postoji nijedan dokument u kom se tako nešto navodi, jer je to bila zvanična politika tadašnje vlade.
„To je bio ceo koncept, koji je bio u interesu i srpskog naroda i ostalih. Nikad Mišić ništa slično nije predlagao regentu“, tvrdi Bjelajac.
Učesnik šest ratova
Mišić je učesnik šest ratova – od Srpsko-turskog rata 1876, preko Balkanskih do Prvog svetskog rata.
Pored toga što je bio komandant prve srpske armije na Kolubari, bio je i deo pobedonosne Solunske ofanzive 1918. i prvi načelnik Generalštaba vojske novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Priznat je za jednog od značajnih stratega 20. veka. Navodno njegova strategija se izučava i na američkoj vojnoj akademiji na Vest pointu.
Ono što je sigurno je da je to neizostavni deo literature na Vojnoj akademiji u Beogradu. I na osnovnim i na specijalističkim studijama.
