Najuglednije ličnosti srpske kulture nastojale su da svojim mišljenjima uobliče istinu o jednom malom, ali stvaralački utemeljenom narodu. Nastojeći da svoje misli učine dostupnim svima nama, iza sebe su ostavili oglede koji do danas plene svojom svežinom i snagom. Čitajući velikane srpske misli lakše dolazimo do Srbije i sebe i povezujemo prošlost sa budućnošću. U organizaciji Kulturno–obrazovnog programa Kulturnog centra Čačak, u ponedeljak, 17. marta, predavanje, pod nazivom „Srpski zavet i srpski karakter“, održao je dr Vladimir Dimitrijević, profesor srpskog jezika i književnosti, književnik, književni kritičar i analitičar.
SAVEZ IZMEĐU BOGA I LJUDI
Srbi su zavetni narod. To znači da imaju svoj zavet sa Bogom, koji je zaključio u ime svih Srba, do kraja sveta i veka, Sveti otac Sava. Slovenski osećaj i narodna crta, ostaju glavna karakteristika Savinih teoloških nastojanja. Posle Savinog života narod je preneo na sebe sve snažne crte njegovog karaktera. Srpski zavet sa Bogom izrečen je najlepšim deseteračkim epskim stihovima i prenošen je vekovima sa kolena na koleno.
– Taj zavet je utvrdio Sveti knez Lazar na Kosovu. Upravo na izboru kneza Lazara za Carstvo Nebesko, koje niče na temelju svetosavskog učenja, počiva ceo srpski narod, njegova kultura i istorija. On je suština našeg postojanja. Kao što je uobličio Ljubomir Simović u svojoj drami „Boj na Kosovu“ taj zavet je naše sve: „Nek nemamo ništa do jedno zrno soli, al nek sve bude njime osoljeno. I kad nam sve odnesu vode i vatre, to jedno zrno neka nam bude sve. Amin! – uvela je u predavanje Verica Kovačević, urednica Kulturno-obrazovnog programa Kulturnog centra Čačak.
„ZEMALJSKO JE ZAMALENA CARSTVO, A NEBESKO UVEK I DOVEKA“
Profesor Vladimir Dimitrijević je naglasio da je zavet uspostavljanje zajednice između Boga i čoveka i Boga i naroda. Srpski zavet ima nekoliko elemenata, a četiri su osnovna. Prvi zavet je „svetosavski“, za očuvanje pravoslavne vere, odnosno, odluka naroda da zauvek pripada jednoj veri i jednoj crkvi u Carstvu Nebeskom. Drugi je Lazarev zavet ili „vidovdanski“, koji kaže: „Zemaljsko je zamalena carstvo, a Nebesko uvek i doveka“.
– To znači da se u sukobu između zemaljskog i nebeskog, nikad se ne odričući od zemaljskog, uvek treba opredeljivati aksiološki za vrednosnu lestvicu – prvo nebesko, pa zemaljsko. U prevodu „Oče naš“ potkrala se jedna greška, „Neka bude volja Tvoja i na zemlji, kao i na nebu“. Izvorno, i u grčkom i u crkvenoslovenskom kaže se: „Neka bude volja Tvoja, kako na nebu, tako na zemlji“. Prvo se pominje nebo, pa zemlja, jer je nebeski obrazac ljudskoga života upravo ideja da je „Zemaljsko zamalena carstvo, a Nebesko uvek i doveka“ – naglašava profesor Dimitrijević.
„NEKA BUDE ŠTO BITI NE MOŽE!“
Treći je zavet „njegoševski“: „Neka bude što biti ne može!“ To je zavet koji ukazuje da su Srbi u svojoj istoriji imali mnogo situacija iz kojih je izgledalo da nikad neće izaći. Ropstvo pod Turcima, neprestane borbe za očuvanje identiteta itd. Ali, na kraju se pokazalo da je ta vera u nemoguće, zavetna misao Njegoševa Srbima, ipak, pomogla da opstanu.
– Četvrti zavet je Žarko Vidović zvao „logoraškim“ zavetom srpskog naroda. To su reči starca Vukašina: „Samo ti dete radi svoj posao“, ustaši koji je pokušavao da ga natera da vikne: „Živeo Ante Pavelić“. Kada je čovek potpuno poražen, njemu ostaje odbrana ličnog i hrišćanskog dostojanstva, čak i po cenu stradanja – kaže Dimitrijević.
SAČUVATI NACIONALNU SUŠTINU I NE PASTI U OČAJANJE
Biti Srbin znači imati najviše moguće moralne standarde i ne kršiti ih, makar i stradali. Srpski karakter je i u najboljem i najgorem smislu „pubertetski“. To je narod koji je spreman na mladićke podvige, ali istovremeno i kadar da se povuče, da padne u depresiju, kad ne može da izdrži da upadne u stanje očajanja. Najnegativnija srpska osobina je u stvari naličje najpozitivnije. A najpozitivnija srpska osobina je prkos, kao ne pristajanje na laž i duboki izraz potrebe za slobodom. Ali, druga strana prkosa je inat. Između tih osobina se kreću sve naše oscilacije koje nisu male, napominje profesor.
– U istoriji četiri zaveta se istovremeno nalazi i naša etnopsihološka istorija. Srbi su složen narod. Osnovna crta srpskog naroda je da su pubertetlije, i u najboljem, i u najgorem smisu te reči. Pubertetlija je spreman na žrtvu, herojski opredeljen, čovek koji može mnogo da podnese. Albanska golgota je najveći dokaz za to. Istovremeno, Srbi su narod koji očekuje da im drugi ukažu poštovanje. Tako Vuk Isakovič u „Seobama“ očekuje da će jednog dana neko o njegovom puku izgovoriti: „Gle, Srbi!“ A neće niko to da izgovori. Zato se Srbi, kao i svaki pubertetlija, razočaraju kad drugi u njima ne prepoznaju one vrednosti koje oni imaju. To je osobina dinarskog mentaliteta, mada srpski mentalitet nije samo dinarski, mi imamo ljude sa juga Srbije, koji su drugačiji, trpeljiviji i trezveniji. Suština cele priče je u ovome. Razočaranje, tj. periodi velike aktivnosti i periodi depresije. Karađorđe je poslednjih šest meseci, pred pad Ustanka, 1813. godine bio u depresiji. Nigde se, ni na frontu nije pojavljivao. Mi ne znamo tačno uzroke tome. Ali, to je umnogome doprinelo padu Srbije. U čoveku koji je bio neumoran na svim frontovima, pred kraj Ustanka, nešto se slomilo – kaže Vladimir Dimitrijević.
Profesor napominje da je najvažnije kroz sva četiri zaveta sačuvati svoju nacionalnu suštinu i ne pasti u očajanje.
– To je borba koja će trajati dok god bude bilo Srba, do sada smo izdržali, a nadamo se da ćemo i dalje. Kad dobiješ zavet, ne možeš da ga menjaš, možeš samo da pristaješ ili da ne pristaješ na njega. „…Što se ne hće u lance vezati, to se zbježa u ove planine… Da junački amanet (zavet) čuvamo, divno ime i svetu slobodu“. Divno ime i sveta sloboda, to je osnova srpskog zaveta – zaključio je Dimitrijević stihovima „Gorskog vijenca“, jedne od najznačajnijih tvorevina koje su ostale u amanet srpskom narodu.
N. R.
NAJVIŠE DUHOVNE VREDNOSTI: ISTINA, PRAVDA I LJUBAV
– Preko Svetog Save, Svetog Lazara Kosovskog i naših svetih predaka Srbi su sklopili svoj zavet sa Bogom. Malo je naroda na svetu koji imaju nacionalni zavet, a da je zavet srpskog naroda najuzvišeniji, jer je on opredeljenje za Carstvo Nebesko, to je opredeljenje za najviše duhovne vrednosti: istinu, pravdu i ljubav. Svaki Srbin ovo treba da zna. Često se priča o „Srpskom pitanju“, ali se isto tako često i preskače odgovor na to pitanje. U vremenu posle svih poraza kada u srpskom narodu vlada velika ravnodušnost spram nacionalnih pitanja, potrebno je buditi novu nadu. Srpski odgovor kao ne čekanje, akcija, korak ispred neprijateljske propagande. Srpski odgovor kao konstantno svedočenje istine o našem narodu i njegovoj istoriji. I najuglednije ličnosti srpske kulture nastojale su da svojim mišljenjima uobliče istinu o jednom malom, ali stvaralački utemeljenom narodu. Čitajući velikane srpske misli lakše dolazimo do Srbije i sebe, i povezujemo prošlost sa budućnošću – naglasila je Verica Kovačević, urednica Kulturno-obrazovnog programa.
