Svoju vojničku karijeru proslavljeni snajperista nije počeo u snajperskoj školi, nego u finansijsko-ekonomskom odeljenju Tihookeanske flote.
„Moja strast je da posmatram ponašanje neprijatelja. Na primer, vidim kako iz skloništa izlazi neki nadmeni fašistički oficir, pravi se važan, zapovedničim gestovima rasteruje vojnike na sve strane. Oni tačno izvršavaju njegovu volju, ispunjavaju njegove želje, njegove ćefove. A on ne zna da mu je ostalo samo nekoliko sekundi života…“ – zapisao je u svojim sećanjima „Preko Volge za nas nije postojala zemlja“ sovjetski snajperista Vasilij Zajcev.
Zajcev je usmrtio 242 neprijateljska vojnika i oficira. Ne spada među najefikasnije snajperiste Drugog svetskog rata, ali je sigurno najpoznatiji snajperista Staljingradske bitke.
Sa broda u rovove
Vasilij Grigorjevič je još u detinjstvu naučio da dobro gađa iz puške. Deda mu je bio iskusni lovac i često je vodio unuka sa sobom u uralsku tajgu.
Međutim, Zajcev rat nije dočekao u snajperskom vodu, nego na Tihom okeanu. S obzirom da je bio pismen, služio je u finansijsko-ekonomskom odeljenju štaba jedne vojne jedinice u sastavu flote.
Mnogi mornari hrlili su na front da se bore protiv neprijatelja, i Vasilij Grigorjevič nije bio izuzetak. Budući junak Staljingrada napisao je pet raporta sa molbom da ga pošalju u rat i na leto 1942. godine to mu je omogućeno. „Čitavih pet godina sam ponosno nosio mornarsku majicu, pripremao se za borbu na okeanu… A bilo mi je suđeno da ratujem na kopnu“, zapisao je Zajcev.
Rođeni strelac
U septembru 1942. godine Vasilij Grigorjevič se našao u Staljingradu u sastavu 284. streljačke divizije 62. armije general-lajtnanta Vasilija Čujkova. U prvo vreme učestvovao je u uličnim borbama kao običan pešadinac.
Međutim, ubrzo je zapažen njegov snajperski talenat. Grupa boraca nalazila se na položaju kada su se pred njima pojavila dvojica Nemaca. „Brzo sam podigao pušku i, gotovo ne nišaneći, ispalio. Fric je pao. Nekoliko sekundi kasnije tamo se pojavio drugi. I drugog sam smaknuo“, prisećao se Zajcev. Komandant puka koji je bio svedok ove scene odmah je naložio da se Vasiliju Grigorjeviču da snajperska puška sa optičkim nišanom.
Majstor snajperske veštine
Zajcev je posedovao odličan vid i sluh, izdržljivost, čvrst karakter i hladnokrvnost. Brzo se izdvojio kao jedan od najboljih snajperista Staljingrada.
Vasilij Grigorjevič je neprekidno usavršavao svoje umeće, proučavao taktiku protivnika, postavljao sopstvena pravila i pritom se nije plašio improvizacije: „Kada izađeš napred, kamufliraj se, leži mirno kao kamen i posmatraj, proučavaj okolinu, vodi zapisnik, beleži posebne karakteristike“. Zajcev se trudio da ne radi u sumrak, jer je sunce na zalasku moglo da se ogleda u optičkom instrumentu i svojim odbleskom oda položaj snajperiste. Dok je jutarnje sunce obasjavalo dvoglede nemačkih oficira, korektora vatre i nišane na puškama neprijateljskih snajperista.
„Ako ujutro negde blesne sjaj upaljača, znači da je snajperista zapalio cigaretu. Memoriši tu tačku i čekaj: trebalo bi da se pojavi paučina duvanskog dima. Nešto kasnije, možda i dan kasnije, na delić sekunde će se promoliti šlem. Tada nemoj da zevaš!“
„Zečići“
Talentovani strelac i poznavalac snajperske veštine obučavao je druge snajperiste koje su nezvanično nazivali „zečićima“ (prezime Zajcev potiče od reči zajac – zec). Njih je bilo tridesetak.Vasilij Grigorjevič ih je učio da menjaju položaj posle dva-tri hica, da se brižljivo kamufliraju, da prave „mamce“ kako bi prevarili neprijatelja (na primer, postavljajući lutku obučenu u vojničku uniformu). Ali najvažnije što je Zajcev tražio od njih bilo je da razmišljaju izvan šablona i da improvizuju.
Zajcev je razvio taktiku grupnog lova u „šestorkama“, koju je uspešno primenjivao sa učenicima. Ona se sastojala u tome da se ista zona iz različitih pravaca efikasno pokrije vatrom tri para snajperista (strelci i osmatrači).
Čujkov se lično sretao sa mnogim snajperistima svoje armije. Susreta sa Zajcevom i njegovim učenikom Viktorom Medvedevom prisećao se na sledeći način. „Kada sam prvi put sreo Zajceva i Medvedeva, uočio sam njihovu skromnost, odmerenost pokreta, izuzetno smiren karakter, pažljiv pogled; mogli su dugo da gledaju u jednu tačku, ne trepćući. Imali su čvrstu ruku: pri rukovanju šaku su stezali kao kleštima“. Lovac na snajperiste
Tokom Staljingradske bitke Vasilij Zajcev je likvidirao jedanaest neprijateljskih snajperista. „Već sam naučio da brzo prepoznajem ‘potpis’ fašističkih snajperista, po karakteru paljbe i kamuflaže bez posebnog truda sam mogao da razlikujem iskusnije strelce od novajlija, kukavice od onih upornih i odlučnih“, prisećao se on.
Posebnu slavu je stekao duel između Zajceva i nemačkog majora Keniga, koji je upućen u Staljingrad kako bi uništio „zečiće“ i, naravno, glavnog „zeca“. Sukob dvojice majstora prikazan je u filmu iz 2001. godine „Neprijatelj pred vratima“. Identitet majora Keniga izaziva pitanja među istraživačima. Prema jednoj verziji, pod tim imenom se skrivao rukovodilac snajperske škole iz grada Cosen štandartenfirer SS-a Hajnc Torvald.
Kenig-Torvald je likvidirao nekoliko sovjetskih snajperista, nakon čega je ušao u duel sa Zajcevom. Nemca je uspeo da izmami osmatrač Nikolaj Kulikov.
„Kulikov je pažljivo, kako to ume samo izuzetno iskusan snajperista, počeo da podiže kacigu“, prisećao se Zajcev. „Fašista je opalio. Kulikov se na trenutak podigao, glasno uzviknuo i pao… Najzad je sovjetski snajperista, ‘glavni zec’, koga sam lovio četiri dana, ubijen! – pomislio je, verovatno, Nemac, i promolio iza lima glavu do pola. Ja sam opalio. Glava fašiste je klonula, a optički nišan njegove puške je i dalje blistao na suncu.“
Čim se spustila tama, sovjetska vojska je na tom mestu obavila izviđanje. U jeku borbe Zajcev je sa drugim snajperistom ispod lima izvukao ubijenog majora, uzeo njegova dokumenta i dostavio ih komandantu divizije.
U januaru 1943. godine Vasilij Grigorjevič je teško ranjen, pri čemu je privremeno izgubio vid. U Moskvi, gde je hitno upućen, vid mu je povraćen.
22. februara iste godine Vasiliju Zajcevu je za hrabrost i vojničku vrlinu pokazanu u borbama protiv nemačko-fašističkih okupatora dodeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza.Nakon oporavka Vasilij Grigorjevič se vratio u armiju, učestvovao u borbama , pripremao nove „zečiće“ i napisao dva udžbenika o snajperskoj veštini. Pobedu je dočekao u vojnoj bolnici u Kijevu.
Zajcev je odlučio da ostane u prestonici Sovjetske Ukrajine i tu je dugo radio na rukovodećim funkcijama u sferi lake industrije. Preminuo je 15. decembra 1991. godine nekoliko dana pre raspada SSSR-a.
Čuveni snajperista je u svom testamentu tražio da ga sahrane u Volgogradu (kako se od 1961. naziva Staljingrad). Međutim, dugo se njegov grob nalazio u Kijevu. Tek 2006. godine njegovi ostaci su svečano preneti i sahranjeni na Mamajevom Kurganu – mestu najžešćih borbi, gde danas počiva 35 hiljada zaštitnika grada.
