Umnjaci, često smatrani nepotrebnim i uklanjani bez razmišljanja, mogu biti izvor ćelija sa neverovatnim potencijalom za regeneraciju srca, mozga i kostiju.
Ono što se do sada smatralo „otpadnim“ materijalom u stomatologiji, može postati dragoceni resurs za buduće terapije.
Naučnici sa japanskog Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju (AIST) i Univerziteta u Nevadi, Las Vegas, otkrili su da pulpa iz umnjaka sadrži snažne mezenhimalne stem ćelije (MSCs), sposobne da se pretvore u ćelije srca, nerava i kostiju. „Stem ćelije se mogu izdvojiti iz gotovo svakog živog tkiva, a pulpa umnjaka predstavlja dostupan i etički neproblematičan izvor, sa velikim potencijalom za regenerativne terapije“, kaže dr Džejms Mah sa Univerziteta u Nevadi.
Istraživanja objavljena u International Journal of Molecular Sciences ukazuju da ćelije pulpe umnjaka imaju „multilinijski potencijal da se razvijaju u više različitih tipova ćelija, kao i sposobnost samoobnavljanja“, što ih čini odličnim kandidatom za lečenje oštećenja kostiju, srca i moždanih povreda, piše mdpi.com. Umnjaci se često vade zbog ortodontskih ili drugih stomatoloških razloga, pa su zato dostupni kao „zdravi“ zubi, koji sadrže pulpu pogodnu za izdvajanje pluripotentnih stem ćelija. Dr Karl Kingsli, sa UNLV, objašnjava:
„Oko pet miliona odraslih u SAD vade umnjake svake godine… većina tih zuba sadrži živu pulpu koja može da proizvede ćelije pogodne za terapije.“
Iako je primena još uvek u eksperimentalnoj fazi, naučnici u Japanu i SAD istražuju potencijal ovih ćelija u lečenju srčanih i moždanih povreda, kao i u obnovi kostiju. Studije pokazuju da mezenhimalne ćelije iz pulpe mogu da stimulišu formiranje krvnih sudova i time pomognu u lečenju ishemijskih stanja.
Stomatolozi i klinike mogu da ponude uslugu skladištenja pulpe umnjaka u bankama stem ćelija, što već u nekim zemljama postaje standardna praksa. Pacijenti bi trebalo da budu informisani da vađenje umnjaka ne mora biti samo „uklanjanje zuba“, već prilika za buduće terapije.
