Problem srpskog tržišta stambenih nekretnina nije u nedovoljnoj ponudi. Barem ne u segmentu novogradnje, jer godišnje se odobri izgradnja između 35.000 i 40.000 stanova. To je više nego dovoljno za našu demografiju, kaže za Forbes Magazin Nebojša Nešovanović, rukovodilac tima za procene tržišta kompanije CBRE.
Stabilizacija cena nekretnina
„Naš problem na tržištu stanova više je na strani tražnje. Ona je dobrim delom generisana iz potrebe investiranja. Dobar deo kupaca su klasični investitori, koji su se do ovog momenta kladili na rast cena stanova i do sada su zaista bili u pravu. Ostvarivali su sjajne stope povraćaja. Ostvarivali su velike kapitalne dobiti.
Tržište stanova očigledno se hladi već neko vreme što obeshrabruje naročito te finansijske investitore, koji ne očekuju više toliku kapitalnu dobit. Oni će vremenom postajati sve manje aktivni. S druge strane, očekujemo da će ponuda nastaviti da bude dobra i to će nas dovesti do stabilizacije tržišta“, ističe Nešovanović.
Hoće li cene rasti ili padati?
Prema njegovim rečima, to znači da se ne očekuje dalji rast cena. Tržište će usporavati i naročito u pojedinim segmentima, u koje investitori u poslednje vreme vrlo rado ulažu, može doći do prezasićenja, odnosno i do pada cena, ali to su vrlo uski segmenti tržišta.
„Pretpostavljam da dobar deo porodica može da priušti da kupi nekretninu od 150.000 evra i da u okviru tog iznosa očekuje 2,5–3 spavaće sobe. Onda možete da izračunate koliko je to kvadrata i koliko je to evra po kvadratu. S tim što situacija nije ista kao pre pet godina kada sam rekao da više nećemo imati novogradnju ispod 1.000 evra po kvadratu. To je tada bilo prilično revolucionarno.
Sada se nadam da ćemo imati kvadrate ispod 1.500 evra, premda i to verovatno nije realno. Zato bismo mogli da se potrudimo da dobijemo kvadrate u rasponu od 1.500 do 2.000 evra, u zavisnosti od kvaliteta gradnje, a koji mogu da se ponude širokom tržištu“, kaže Nešovanović.
Potreba za priuštivim stanovima
Na tržištu je prepoznata potreba za stanovima dostupnim široj populaciji.
„Koliko mi je poznato, sprema se više velikih projekata. Kad pričamo o velikim projektima, to su projekti praktično veći od Beograda na vodi. Oni bi trebalo da donesu neki novi kvalitet i gradnje i života. Oni će biti priuštivi širem krugu ljudi koji će moći da uzmu kredit i da se dovoljno zaduže da reše svoje stambeno pitanje“, smatra Nešovanović.
Uticaj povoljnijih kredita na tržište
Očekuje se i da će u narednim godinama biti povoljnije uzeti kredit nego što je to slučaj danas.
„Zato možemo očekivati povratak kreditnih kupaca. Kreditni kupci ne kupuju stanove za 6.000 evra po kvadratu i ne plaćaju milione. Oni ipak kupuju te priuštivije stanove. I onda je ideja ponuditi što više priuštivih stanova, zato što se očekuje da tražnja u tom segmentu značajno poraste“, zaključuje Nešovanović.
