Nemačka, donedavno sinonim za industrijsku snagu i ekonomski prosperitet, sada se suočava s dubokom i složenom krizom. Ranije je BDI (Savez nemačke industrije) upozorio da se nemačka industrija suočava s ozbiljnim rizicima deindustrijalizacije zbog visokih troškova energije i smanjene potražnje za tehnologijom, što posebno pogađa srednje preduzetnike.
Godinama su se ekonomski problemi prikrivali stabilnom zaposlenošću i relativnim mirom na političkoj sceni, ali ti izazovi sada izlaze na videlo u punom obimu, izazivajući zabrinutost za budućnost najveće evropske ekonomije – prenosi POLITICO.
Četiri ključna faktora doprinose ovoj situaciji: industrijski egzodus, demografski pad, propadanje infrastrukture i nedostatak inovacija. Nemačka industrijska snaga, nekada dominantna u sektorima poput automobilske proizvodnje, čelika i hemijske industrije, sada je ozbiljno ugrožena.
Industrijski egzodus i transformacija
Automobilska industrija, na čelu s gigantima poput Volksvagena, suočava se s brzim prelaskom na električna vozila, ali ima problema s prilagođavanjem. Još jedna simbolična industrija, proizvodnja čelika, suočava se s velikim poteškoćama. ThyssenKrupp, nekada lider u ovom sektoru, suočava se s padom potražnje, strogim ekološkim standardima i visokim troškovima energije.
Vlada pokušava da podrži prelazak na “zeleni čelik” kroz subvencije, ali veliki izazovi ostaju. Proizvodnja čelika na bazi vodonika zahteva ogromne količine energije, a nedovoljna infrastruktura za obnovljive izvore energije čini ovaj cilj udaljenim.
Duisburg, središte nemačke industrije čelika, suočava se s neizvesnom budućnošću. To bi moglo pogoditi desetine hiljada radnih mesta. Uz to, sve veći odlazak mladih i obrazovanih stručnjaka, koji traže bolje prilike u inostranstvu, dodatno pogoršava demografske probleme.
Propadajuća infrastruktura
S obzirom na to da su investicije u infrastrukturu bile zanemarene tokom poslednjih nekoliko godina, a troškovi tih projekata sada rastu, Nemačka se suočava s problemima koji zahtevaju brze, ali i skupe intervencije. Ustavna ograničenja na državnu potrošnju ograničavaju kapacitet vlade da ulaže u neophodne projekte, što dodatno usporava bilo kakve napredke.
Nemačka, koja je nekad bila tehnološki pionir, suočava se s velikim digitalnim zaostatkom. Uspeh iz 20. veka u sektorima poput automobilske i hemijske industrije nije bio praćen razvojem digitalnih tehnologija.
Zemlja je sporo reagovala na globalnu digitalnu revoluciju, a to je postalo očigledno kroz slabosti u sektorima poput razvoja softvera, veštačke inteligencije i modernih energetskih tehnologija.
Za upoređivanje, industrija u SAD-u i Kini, koje su usvojile digitalizaciju i inovacije, preuzele su prednost, ostavljajući Nemačku iza. Intelova nedavna odluka da odloži svoje planirano ulaganje od 30 milijardi evra u nemačke čipove samo je dodatno osnažila osećaj da Nemačka gubi bitku u tehnološkom nadmetanju.
Politička kriza
Sve ove ekonomske nevolje pogoršava politička nestabilnost i nesposobnost trenutne koalicione vlade pod vođstvom Olafa Šolca da iznese konkretne mere za rešavanje problema. Šolcova vlada, sputavajući se unutrašnjim sukobima i ograničenjima potrošnje, suočava se s padom popularnosti. Njegova Socijaldemokratska partija (SPD) doživela je istorijski loše rezultate na izborima. Sve veći uticaj desne partije Alternativa za Nemačku (AfD) stvara politički nemir.
Ekonomske brige postale su glavni prioritet Nemcima. Prema istraživanjima, odmah iza pitanja migracija. To stvara dodatni pritisak na Šolca, čija popularnost pada na rekordno niske nivoe. Samo 18% Nemca je zadovoljno njegovim vođenjem zemlje. To je značajno niže od bilo kog prethodnog nemačkog kancelara. U isto vreme, opozicioni lider Fridrih Merc iz CDU-a jača svoju poziciju i priprema se za sledeće izbore s programom obnove nemačke industrije i povećanja produktivnosti.
Nemačka se suočava s vremenom suštinskih promena i izazova, pri čemu mnogi strahuju da bi ekonomski problemi mogli dodatno polarizovati društvo i dovesti do rasta političkih ekstremizama. Dok su Nemačka i njeni građani bili fokusirani na spoljne izazove poput rata u Ukrajini i migracione krize, domaće ekonomske poteškoće su se godinama akumulirale, sada dolazeći do tačke kada više ne mogu biti ignorisane.
