Već dva veka u stiškom Kasidolu na verski praznik Todorovu subotu organizuju se konjske trke, a od pre nekoliko godina kao dodatna atrakcija za gledaoce uvedena je i revija fijakera i čeza

Već po tradiciji Todorova subota u Kasidolu drugo je ime za konjske trke i reviju fijakera koje se održavaju na seoskom hipodromu. Okupe se rasna grla i vešti jahači, uživa se u dvoprezima, folkloru, kuhinjskim đakonijama po stiškim receptima baka iz braničevskog kraja.

Uz ovaj tako isplaniran i uvek rado iščekivan program nađe se mesta čak i za međunarodnu izložbu sitnih životinja. Pa, ko voli nek izvoli, za svakog ponešto, rekli bi naši stari.

 Konjarska tradicija za poštovanje

– Konjarska tradicija Kasidola je za svako poštovanje. Ovo mesto je od davnina, kao uostalom i ceo Braničevski okrug, poznat po vitezovima i otmenim atovima. U neka starija vremena bilo je više i meštana u selu, pa tako i konjanika, ali ni sadašnjost, uprkos modernizaciji i novim, digitalnim igricama, nije za potcenjivanje, daleko od toga. I ove godine manifestacija na Todorovu subotu bila je odlično posećena, trke su se pratile s uživanjem, delili se pehari ponosnim vlasnicima.

Mnogi još pamte i šezdesete godine prošlog veka kada su se i filmski režiseri i producenti otimali o vešte kasidolske jahače koje su angažovali za istorijske spektakle. Prohujala vremena, ali tradicija je ostala. Ono što spaja različite generacije Kasidolčana već dva veka upravo je minula manifestacija koja se redovno održava na ovaj verski praznik, koji pada u prvu subotu vaskršnjeg posta. Tako je bilo i ovoga puta. Na seoskom hipodromu održan je revijalni trkački dan, čime je otvorena sezona konjičkog sporta u požarevačkom kraju.

– Ukupan nagradni fond za tri galopske trke iznosio je 290.000 dinara, a organizatori nadmetanja bili su Konjičko društvo „Knez Mihailo” i Konjička sekcija Kasidol, uz pokroviteljstvo Grada Požarevca – rekao nam je Aleksandar Milenković, direktor Konjičkog društva „Knez Mihailo” iz Požarevca.

U prvoj trci pod nazivom „Memorijal Zorana Ivića Miglje” na stazi dugoj 1.200 metara od starta do cilja vodilo je ljubičevsko grlo Rondina s džokejem Milošem Milojevićem, vlasništvo porodice Ivić. Usledilo je glavno galopsko nadmetanje na distanci od 1.600 metara „Sveti Todor”, u kojem je trijumfovala Varena Storm s jahačem Darkom Ljubomirovićem. Osim novčane nagrade od 65.000 dinara prvoplasiranom timu, braći Arifović pripao je pehar koji im je uručio gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović. Trijumfom Jupi Roada s jahačem Lucom Vasiljevićem, u trci „Pehar sela Kasidola”, završen je trkački dan.

Ono što je izazvalo veliku pažnju okupljenih bio je i defile konjskih zaprega. U pauzama između trka prodefilovalo je 26 fijakera i čeza s dvoprezima i troprezima, a kočijašima, odnosno učesnicima revije dodeljeni su pehari i diplome.

U Srbiji se, osim glavne trkačke sezone na hipodromima, u manjim sredinama održavaju i ovakvi, revijalni trkački dani. Oni ne spadaju u zvanični program, ali su rado posećene manifestacije koje imaju dugu tradiciju i obično su vezani za verske praznike. To je ostalo od davnina kada se za „crveno slovo” u kalendaru nije radilo u polju, pa su se organizovali različiti događaji za zabavu.

Nažalost, danas su i u većim mestima neki hipodromi zamrli, konjički klubovi ugašeni, ali Braničevski okrug i Mačva i dalje se drže tradicije. U Šapcu se osim velikih trka tokom godine organizuju revijalne utakmice i to na samom početku godine, 1. januara, a u Bogatiću na Božić, 7. januara.

U Vrelu kod Uba trke se održavaju na Ivanjdan, 7. jula, a i kasački hipodromi u Banatu i Bačkoj imaju svoja takmičenja tokom sezone.

Požarevački kraj poznat je i po stotinama statista koji su sa svojim atovima snimali kaubojske i partizanske filmove od Old Šeterhenda i Vinetua do „Neretve” i „Sutjeske”. Jedan od njih je i 91-godišnji Ljubisav Kostić koji je šezdesetih godina prošlog veka bio i statista, ali i kaskader u oko četrdesetak filmova. Njegova porodica imala je i saradnju s Jugoslovenskom armijom i vojsci je prodavala konje za konjički puk u Zemunu.

Kostić je poznat kao odgajivač šampionskog grla Tina koja je devedesetih godina osvojila „Triplu krunu” na Beogradskom hipodromu.

– Tina je zaradila u trkama 40.000 maraka, a meni je pripalo osam hiljada maraka od te sume. Imao sam ugovor s ergelom „Ljubičevo” po kojem su oni bili zaduženi za treninge i snosili su sve troškove s obzirom na to da je to jako skup sport, a ja sam imao pravo na jednu trku i izabrao sam „derbi”. Tina je pobedila i u toj trci i donela mi solidnu svotu novca – seća se Kostić.

Još vitalan i u devedeset prvoj godini prisećao se ranih osamdesetih kada je seoski hipodrom građen. Svi meštani su pristali da se odreknu „komada” svoje zemlje u komasaciji i da se tako napravi prostor za takmičenja s odgovarajućom stazom, a ne da se trči po ledinama kao do tada. Pre nekoliko godina izgrađene su i tribine pa je sada ovo jedan od retkih seoskih hipodroma, a možda i jedini, na kojima publika može i da sedi.

Sledi „Ivanjdanski sastanak”

– I ove godine imali smo odličnu posetu, publika je živo ispratila sva dešavanja. Od pre nekoliko godina uveli smo i reviju fijakera i čeza što je prava atrakcija za posetioce. Odazvali su se i konjički klubovi iz drugih gradova, takmičari nisu bili samo iz naše opštine – kaže Aleksandar Milenković, koji kao zanimljivost ističe i da se na Todorovu subotu organizuju trke u još nekim pravoslavnim zemljama, primerice u Bugarskoj.

Milenković je najavio da je prvi trkački dan na hipodromu u Požarevcu 2. maja, zatim 9. juna, dok „Ivanjdanski sastanak” ove godine pada u nedelju, 7. jula, a „Ljubičevske konjičke igre” kao kruna sezone u Braničevu trajaće od petka 30. avgusta do nedelje 1. septembra kada je i glavni trkački program začinjen „Ljubičevskim višebojom”.

Poznati Kasidolci

Kasidol je od Požarevca udaljen 14 kilometra. U istoriji se ime sela prvi put spominje u zapisu Joakima Vujića iz 1826. godine. Ima više varijanti o poreklu imena, ali je najpopularnija ona da je nastalo od konjskog kasa (kas i dol). U srpsko-turskim ratovima iz sela je učestvovao čitav eskadron konjice. Iako je selo konjara, u njemu su rođene i druge znamenite ličnosti: Živojin Živko Kasidolac bio je upravnik grada Beograda 1894. godine. Povodom 150 godina od njegove smrti, u rodnom mestu po njemu je nazvana ulica.

Dimitrije Putniković Diško rođen 1859. godine, sin je sveštenika Jovana. Napisao je dva udžbenika: „Poznavanje prirode” i „Poljoprivrednu čitanku”. Osnivač je Pedagoškog muzeja u Beogradu. Bio je predsednik Skupštine učitelja Srbije. Uređivao je časopise „Učitelj” i „Mala Srbadija”. Po nalogu srpske vlade putovao je po Češkoj i po ugledu na njihove škole radio na otvaranju građanskih škola u Srbiji.

Među poznatim Kasidolcima su Jorgovanka Stević, slikarka i pesnikinja, Jasmina Sovilj, novinarka, i Dragana Mirković, poznata i kao „Luče iz Kasidola”, estradna umetnica.