U vremenu burnih promena, između dva svetska rata, kada je srpsko društvo koračalo ka modernizaciji, ali i strepelo pred budućnošću, pojavio se umetnik koji je sve te napetosti umeo da uhvati jednim potezom pera – Petar Pjer Križanić, rodonačelnik srpske i jugoslovenske karikature. Pored karikature, bavio se pisanjem i slikarstvom, kao i likovnom kritikom.
Put od Gradiške do Beograda
Petar – Pjer Križanić rođen je 1890. godine u Glini, u vreme kada je ova oblast bila pod austrougarskom upravom. Iako je potekao iz provincije, njegov životni put bio je sve samo ne provincijalan. Školovao se u raznim gradovima Habzburške monarhije, usvajajući tehnike crtanja i umetničke osećajnosti koje će kasnije utkati u svoje delo.
U Beograd dolazi 1922. godine, već kao zrela ličnost, sa jasnim crtežom i humorom izoštrena pera. Njegov prvi angažman bio je u listu Novi list, a već sledeće godine prelazi u Politiku, gde će ostati dugo i ostaviti dubok trag.
Osnivač lista „Ošišani jež“
Malo je časopisa u srpskoj kulturnoj istoriji koji su imali toliki uticaj kao što je imao satirični list Ošišani jež. Pjer Križanić je bio jedan od njegovih osnivača 1935. godine. Zajedno sa Radetom Draincem i drugim saradnicima, stvorio je platformu za satiru koja je na suptilan, a često i otvoreno ironičan način kritikovala društvene pojave, političke devijacije, birokratiju i društveni moral.
Križanićev stil bio je prepoznatljiv: ekonomičan u liniji, ali dubok u značenju. On je umeo da u jednom crtežu sažme celu društvenu kritiku. Nije bio samo karikaturista – bio je mislilac u slikama.
Karikatura kao svedočanstvo vremena
U vremenu kada nije postojala sloboda izražavanja u onom obliku kakvom je danas poznajemo, Križanićeva karikatura bila je i oružje i utočište. Upirao je prstom u licemerje, ali bez mržnje; smejao se apsurdu, ali sa tugom; ukazivao na društvene nepravde, ali sa verom u čoveka.
Njegov rad ostao je kao svedočanstvo jedne epohe, kao vizuelni dnevnik jednog društva u potrazi za identitetom.
Pjer kao esejista i pisac
Pjer Križanić, iako je najpoznatiji po svom radu kao karikaturista, ostavio je za sobom i vredan književni opus – satirične tekstove, eseje i zapise koji se odlikuju duhovitošću, jezičkom preciznošću i oštrom društvenom kritikom. Njegov stil pisanja bio je usko povezan sa vizuelnim izrazom – sažet, ironičan i precizan.
Najpoznatija dela Pjera Križanića kao pisca i esejiste
„Ježeve priče“ (1936)
Zbirka kratkih satiričnih priča objavljena u okviru uređivanja Ošišanog ježa. Pisana u kolumnističkom duhu, ova knjiga sadrži brojne tekstove koji se bave društvenim temama, političkom hipokrizijom, građanskim licemerjem i svakodnevnim apsurdima.
„Ježev dnevnik“ (izlazio feljtonistički)
Niz kratkih tekstova objavljivanih u novinama i u „Ošišanom ježu“ pod tim naslovom. Ovi zapisi, često pisani u prvom licu, predstavljaju Pjerov satirični pogled na aktuelne događaje, a oblikovani su kao neka vrsta fiktivnog dnevnika humoriste.
„Čovek i građanin“ (neobjavljeni rukopisni zapisi)
Iako nije štampana kao knjiga za njegovog života, ova zbirka sačuvanih zapisa kružila je među saradnicima i prijateljima. Tekstovi u njoj bave se pitanjima morala, građanske odgovornosti i uloge intelektualca u društvu.
Tekstovi u časopisima „Politika“, „Ošišani jež“, „Mali žrtvovani narod“, „Ilustrovani list“
Pored ilustracija i karikatura, Križanić je redovno objavljivao i tekstualne feljtone, kritike, kratke eseje i reakcije na aktuelne pojave u društvu. Njegovo pismo odlikuje izuzetna snaga skraćene forme i uticaj škole srednjeevropskog novinarstva.
Stil i uticaj
Kao pisac, Pjer Križanić je bio negde na preseku između Branislava Nušića i Stevana Sremca, ali sa naglašenom ironijom karakterističnom za centralnoevropsku školu (nalik Karelu Čapeku).
Njegova reč je bila brza, tačna i – kao i njegova linija – bez suvišnosti. Posebno je kritikovao državnu birokratiju, građansku malograđanštinu i društvenu pasivnost.
Zašto je Pjer važan danas?
U dobu kada karikatura polako ustupa mesto digitalnim mimovima i kratkoj formi, Križanićev primer podseća nas na duboku snagu umetničke kritike. Njegovo delo uči nas da je moguće biti i zabavan i angažovan, i duhovit i ozbiljan, i kritičar i humanista.
Pjer Križanić nije samo stvaralac linija i figura – on je bio slikar duše jednog naroda u vremenu kad je ta duša bila pod najvećim pritiskom.
