Ponedeljak. Za mnoge, ova reč izaziva uzdah, osećaj tereta, i neku vrstu rezignacije. Posle opuštajućeg vikenda, ponedeljak simbolizuje povratak u realnost – u radne obaveze, gužve, i neizbežnu rutinu. „Još jedan ponedeljak“, pomislimo, sa stisnutim zubima i šoljicom kafe u ruci, žudeći da dan što pre prođe.
Depresija zbog povratka na posao, poznata kao „ponedeljak bluz“, postala je gotovo univerzalna pojava. Ali šta ako bismo mogli da promenimo tu perspektivu? Šta ako bismo ponedeljak sagledali ne kao teret, već kao blagoslov, kao dan svetog početka?
Zapravo, ako pogledamo u samo srce biblijske istorije, otkrićemo da je sve počelo upravo tog dana.
Stvaranje sveta: ponedeljak kao Prvi dan Božijeg Dela
Postanje, prva knjiga Svetog Pisma, opisuje početak svega: „U početku stvori Bog nebo i zemlju.“ (Post. 1, 1). A zatim sledi opis prvog dana stvaranja:
„I zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i Duh Božji lebdijaše nad vodom. I reče Bog: Neka bude svetlost! I bi svetlost.“ (Post. 1, 2-3)
Ovaj epohalni događaj, prva Božija reč, prva iskra svetlosti koja je probila tamu haosa, dogodila se upravo na dan koji mi zovemo ponedeljak – prvi dan sedmice stvaranja. Nije to bio praznik, nije bio vikend, već običan, radni dan. Dan kada je Gospod rekao „Neka bude svetlost!“ i ni iz ničega počelo je da nastaje sve. Ova činjenica nas poziva da dublje promislimo o prirodi ponedeljka. On nije samo simbol povratka u rutinu, već podsetnik da je upravo na taj dan Bog počeo svoje veliko delo.
Ako je Bog započeo stvaranje sveta ponedeljkom, zašto mi ne bismo iskoristili taj dan za početak nečeg novog u našim životima? Često se osećamo zarobljeno u cikličnom ponavljanju grešaka, u osećaju da nikada ne možemo da se izbavimo iz starih navika. Ali hrišćanski život je upravo niz početaka. To je put pokajanja, put novih odluka, početak molitve, početak praštanja, početak povratka u hram, početak obraćanja Bogu. Kao što Sveto Pismo kaže:
„Jer pravednik pada sedam puta i ustaje.“ (Priče Solomonove 24, 16)
Ponedeljak kao podsetnik na naše nove početke
Nije važno koliko puta smo pali, već koliko puta smo ponovo ustali. Ponedeljak je dat kao blagoslov, a ne kao kazna – kao svež početak svake sedmice, kao prilika da se podignemo i krenemo iznova. To je dan kada možemo i mi, u svojoj maloj tami, izgovoriti: „Neka bude svetlost!“ i u svom srcu i u svom životu.
Ponedeljak se često doživljava kao težak ne zato što je loš sam po sebi, već zato što nas vraća u realnost – u obaveze, izazove, i ponekad, u teskobu svakodnevice. Ali ako je Bog prisutan u toj realnosti, čega možemo da se plašimo?
„Ne bojte se, jer sam Ja s vama.“ (Isaija 41, 10)
Ovaj dan je prilika da Gospod ponovo započne nešto u nama. Da od haosa unutar nas stvori red, da od našeg umora načini mir, da od naših nemira stvori svetlost. Ponedeljak nas podseća da, iako se svet može činiti mračnim i teškim, „svetlost svetli u tami, i tama je ne obuze.“ (Jovan 1, 5).
Kada pogledamo kroz Sveto Pismo, videćemo da su svi veliki Božiji pozivi dolazili u trenucima kada ljudi nisu bili spremni ili kada su bili najmanje očekivani. Mojsije je čuvao ovce u pustinji kada mu se Bog javio u zapaljenom grmu (Izlazak 3). David je bio najmlađi i najmanje značajan od Jesejevih sinova kada ga je Samuilo pomazao za cara (1. Samuilova 16). Petar je prao mreže, iscrpljen posle cele noći bezuspešnog ribolova, kada ga je Isus pozvao da postane „ribar ljudi“ (Luka 5). Pavle je bio na putu da goni hrišćane kada mu se Hristos javio i promenio mu život iz korena (Dela apostolska 9).
U svim ovim slučajevima, Bog je govorio: „Sada počinješ. Ne sutra. Ne kad bude lakše. Sada.“ Ovi primeri nas uče da ne treba da čekamo idealan trenutak – praznik, leto, penziju, ili neki „bolji trenutak“ – da bismo započeli promene u svojim životima. Nova sedmica je dovoljan razlog. Novo jutro je dovoljan znak.
Ponedeljak: Temelj, a ne Teret
Neka ponedeljak ne bude težina, već temelj. Ne teret, već podsećanje da smo i mi, kao i svet na početku stvaranja, pozvani da se izdignemo iz haosa i krenemo ka svetlosti. Ponekad je dovoljno samo reći: „Gospode, neka bude svetlost i u mom srcu.“
„I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; načiniću mu druga prema njemu.“ (Post. 2, 18)
Iako ovaj citat nije direktno vezan za stvaranje svetlosti prvog dana, on govori o Božijoj brizi i inicijativi da stvara i uređuje. Ponedeljak nas podseća na tu Božiju inicijativu i na našu mogućnost da se priključimo Njegovom planu za nas.
Ako je Bog započeo svet ponedeljkom, ako je tada počeo da stvara lepotu iz tame, zašto mi ne bismo započeli sebe? Zašto ne bismo svaki ponedeljak dočekali sa nadom i verom, znajući da je to dan kada možemo, ponovo, početi da radimo na sebi, da se okrećemo Bogu, i da pustimo svetlost u svoje živote? Neka nam svaki ponedeljak bude novi dan stvaranja, dan novog početka.
