Masovna grobnica Jasenovca nalazi se, verovali ili ne, u centru Beograda. U donjem delu Kalemegdana pokopano je gotovo 30.000 leševa, koji su tokom ratnih godina plutali sve do Beograda.
Ustaše su ih, posle mučenja i ubijanja u zloglasnom logoru, bacale u Savu. Pošto ih je voda izbacivala najčešće na obale kod beogradske tvrđave, građani su se spontano organizovali, izvlačili tela i sahranjivali ih kod Kule Nebojša.
Ovu tajnu, čuvanu 80 godina, otkriva predsednik Razvojne akademije Srba, poznati hirurg, prof. dr Alek Račić, koji se već 15 godina zalaže za to da kraj Kule Nebojša bude izgrađeno spomen-obeležje u znak sećanja na žrtve Jasenovca.
Prenošenje posmrtnih ostataka posle rata
U godinama neposredno posle Drugog svetskog rata, skeleti pokojnika sahranjeni kod Kule Nebojša, prema nekim tvrdnjama, prebacivani su na Novo groblje i druga mesta. To je u javnost iznosio dr Marko Popović, viši naučni savetnik Arheološkog instituta u Beogradu.
– Tokom sve četiri ratne godine, leeše iz logora Jasenovac, plutali su celom dužinom Save i stizali su do Beograda. Usuput su se mnoga tela zaglavljivala, naročito kod Železničkog mosta, pa su tu Nemci čak minirali leeše da bi oslobodili plovni tok reke. Neki su nastavljali plutanje.
Baka mi je pričala da se tada jak smrad širio sve do Senjaka. Kako god, građani Beograda su se spontano organizovali i sahranjivali te leševe, ili ono što je od tela ostalo, i to kod Kule Nebojša. Mnogi su o tome svedočili.
Tu je, ispod zemlje, masovna grobnica sa oko 20.000–30.000 žrtava. To je, otprilike, na mestu gde se sad nalazi parking ispod te kule na beogradskoj tvrđavi – priča Račić.
Oznaka grobnice i prva istraživanja
Nekada je ta masovna grobnica, kako dodaje, bila skromno obeležena kamenom, koji je, kako se pretpostavlja, u međuvremenu namerno sklonjen, ili je otplovio, jer je Sava neretko plavila taj teren.
– Na moju inicijativu, pre 15 godina, firma “Geosonda” izašla je da snimi taj teren. Sondiranjem je utvrđeno da tamo ima ljudskih kostiju. Ušće vrvi od leeševa koji su tu doplovili Savom iz Jasenovca. Možda je nekoliko hiljada žrtava bilo i s drugih mesta. Zato sam pokrenuo inicijativu da se podigne spomen-obeležje – navodi Račić.
U blizini je, ističe on, još jedna grobnica, kod Ratnog ostrva, gde su, po istom principu, sahranjivani leševi stradalih u novosadskoj raciji.
Strašne priče iz ratnih godina
Račić kaže da su mu poznate i priče da je SPC ratnih godina napravila presedan da oni koji slave posne slave taj dan obeležavaju mrsnom hranom i bez ribe. Razlog: ribe su grickale tela koja su plutala Savom, Dunaovom i drugim rekama.
Ističe, međutim, da o stravičnim načinima ubijanja u Jasenovcu svedoče i kazani u kojima su se od tela logoraša pravili sapuni, koji su stizali čak i u Beograd:
– Nemci su nekim Beograđanima davali tzv. “sledovanja”, pakete, u kojima je bio i taj sapun. Na njima je pisalo: “napravljen od leeševa u Jasenovcu”.
Svedočanstva naučnika i eksperata
O masovnoj grobnici kod Kule Nebojša govorio je i pok. akademik Srboljub Živanović, predsednik Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu, nekadašnji profesor na Medicinskom fakultetu Svetog Vartolomeja u Londonu, forenzičar i antropolog. On je sve video svojim očima.
– Ne znamo ni imena žrtava koje su, kao ostrva leeševa, plovile Savom i Dunavom iz Jasenovca. Lično sam ih posmatrao, a izbacivala ih je voda na obale ove dve reke. Sahranjivani su na lokalnim grobljima bez ikakvih obeležja. Jedna takva masovna grobnica se nalazi pored Kule Nebojša u Beogradu.
Sada više niko i ne zna da je tu masovna grobnica. Mnogo leševa je bilo i na vrhu Ratnog ostrva, to je naša komisija ustanovila – ispričao je Živanović.
