Ukoliko se prebrojavaju kranovi deluje da albanska prestonica cveta. Ali milijarde „crnog novca“ poslatih u zemlju od bandi koje kontrolišu evropske rute trgovine narkoticima su ono zbog čega blista gradska panorama.
Panorama albanske prestonice je objava samopouzdanja. Širom Tirane šljašteće nove kule se dižu u nebo, a neke od njih projektovale su svetski uvažene arhitekte.
Na središnjem Skenderbegovom trgu, džinovski blok poslovnih i blistavih stambenih zgrada nazire se iza devetnaestovekovne džamije, vrteške i Nacionalnog istorijskog muzeja na čijim ulaznim vratima je džinovski mozaik izrađen u stilu socijalističkog realizma.
Ali ima još nečega u ovom graditeljskom bumu što izmiče pogledu. Istražitelji kriminala i ekonomisti ukazali su da ukazuje na tamnu stranu državne ekonomije, podstaknutu albanskim narko-bosovima koji deluju širom sveta i kući šalju više od milijardu evra godišnje za pranje kroz izgradnju i poslove sa nekretninama.
„Teško je proračunati koliko novca se pere, ali često je dovoljno samo prebrojati kranove, i Tirana je pogodno mesto za tu računicu“, kaže Antonio Nikaso, stručnjak za mafiju i pisac.
Novac se sliva iz Belgije, Španije, Holandije i Južne Amerike. Stotine miliona funti takođe pristižu iz Velike Britanije, prema britanskoj Nacionalnoj kriminalističkoj agenciji (National Crime Agency). Ko god kupuje kokain u Britaniji vrlo verovatno pomaže da se Tirane premetne u minijaturni Dubai.
Prazni stanovi i milijardu funti narko-kapitala
Količina novca koja cirkuliše izvan zvaničnih novčanih tokova je zapanjujuća. Nekih 3,7 milijardi evra godišnje se investira u albanske graditeljske poslove i poslove sa nekretninama, prema Ola Džami, istraživačkom novinaru koja se bavi poslovanjem i kojia sarađuje sa Transparensi internešenelom. To je 15 odsto bruto domaćeg proizvoda. Džama je saznala da od te sume, svega 847 miliona evra prolazi kroz bankarski sistem.
„To znači da je oko 2,85 milijardi evra tamni novac, i čak ukoliko se u obzir uzmu doznake koje šalje dijaspora i činjenica da je albanska ekonomija ekonomija u kojoj se prilično radi sa gotovinom, procenjujem da je u pitanju oko 1,3 milijarde evra od trgovine narkoticima“.
Prljavi novac podstakao je tražnju za imovinom u Tirani, sa cenama za stanove koje su skočile sa 1.000 evra po metru kvadratom 2017. godine na oko 4.000 evra danas. Ponuda sada nadmašuje tražnju i mnogi stanovi ostaju neprodati, ali se cene ne spuštaju naniže.
Novac se ne troši samo na kupovinu stanova već takođe i na kupovinu firmi koje ih grade, kaže Belink Keliči, član albanske opozicione Demokratske partije koja se u svojoj kampanji zalagala za borbu protiv pranja novca kada se Keliči neuspešno kandidovao za gradonačelnika Tirane prošle godine.
„To je razlog zbog čega postoje kompanije koje dobijaju dozvole da grade zgrade vredne desetine miliona evra a koje imaju kapital od hiljadu evra“, kaže. „Tirana je imala 8.000 praznih stanova 2015. godine. Od tada dozvole su izdate za desetine miliona kvadratnih metara građevinskih projekata i sada je broj takvih stanova 40.000 hiljada. Ipak, cene rastu i prosečnom paru je sada potrebno da štedi šezdeset četiri životna veka da bi kupili mali stan“.
Kako su albanski klanovi preuzeli kokainske rute
Iz njegovih stranačkih prostorija Keliči gleda na albansku najnoviju i najvišu kulu koja je završena prekoputa: tridesetsedmospratna zgrada Dauntaun Jedan, na kojoj je fasada nepravilnog oblika koja nalikuje karti Albanije.
Podzemnu garažu za kulu je iskopao lokalni podizvođač, Alesio 2014, koji je imao ulogu u brojnim novim graditeljskim poduhvatima i hvali se zajedničkim poslovima sa albanskim Ministarstvom finansija.
Stoga je bilo iznenađujuće kada je vlasnik, Anton Đinaj, uhapšen po španskom nalogu za hapšenje 2021. godine za krijumčarenje heroina vrednog 1,9 miliona evra iz Holandije u Španiju u točkovima automobila.
Slivanje novca u Albaniju odigrava se zahvaljujući izuzetnom uspehu narko-klanova iz ove zemlje, koji potiču još iz devedesetih godina prošlog veka. Osiromašena zemlje je izašla iz komunističkog režima i krijumčari su videli svoju šansu u prodaji kalašnjikova italijanskoj kriminalnoj organizaciji Ndrangeta. „Ndrangeta je razumela da može da veruje Albancima, te ih je povezala sa kartelima u Kolumbiji i Ekvadoru pred kojima su garantovali za njih“, kaže Nikaso.
U februaru, Evropol je izjavio da je razbio putanju krijumčarenja narkotika iz Ekvadora u Evropu čiji je šef bio Albanac koji je imao dogovor sa kolumbijskim uzgajivačima da pribavlja četiri tone kokaina mesečno, koji bi bili krijumčareni skriveni u kutijama banana. Ovakve krijumčarske operacije nisu neuobičajene.
U međuvremenu, mladi koji su stasali na ogromnim albanskim plantažama kanabisa često, nakon što ih policija u zemlji zatvori, odlaze u inostranstvo gde postaju pešadinci kriminalnih klanova.
„Najedanput, Albanci su postali uključeni u čitav lanac snabdevanja kokainom u Evropi, od proizvođača do ulične prodaje, i bili su zadovoljni nižim profitima zbog čega su mogli da ponude kilogram kokaina čistoće od devedeset devet odsto u Londonu za 4.000 do 6.000 funti dok su Holanđani tražili 20.000“, kaže Nikaso.
Za razliku od Ndrangete, koja skriva svoj novac u inostranstvu i ostavlja matičnu Kalabriju da tavori u siromaštvu, albanski karteli često su skloniji da šalju svoje profite kući kako bi se okoristili slabijom regulativom i ekonomijom u kojoj dominira gotovina.
„Albanske organizovane kriminalne grupe imaju znatan pristup britanskom tržištu narkotika koje je velikim delom gotovinski posao“, kaže Pit Stivens, zamenik direktora Nacionalne kriminalističke agencije. „Oni su generalno veoma brzi u premeštanju gotovine od kriminalnih aktivnosti nazad u Albaniju gde ga koriste za investicije ili jednostavno gde ga smeštaju na bezbedno od vlasti“.
Klodiana Lala, albanski kriminalistički novinski izveštač kaže: „Albanski narkokarteli koji deluju u Velikoj Britaniji ulažu novac u građevinarstvo i druge poslove u Albaniji. Oni su se nekada okupljali, iznajmljivali kombije i vraćali ih kući natovarene gotovinom, ili su se koristili kamionima koji prevoze automobile u kojima su skrivali novac, ali sada su kriptovalute sve izmenile – svi ih koriste“.
Prošle godine 436 miliona funti sterlinga je poslato u Albaniji, što je skok sa 250 miliona koliko je poslato 2019. „Očigledno se nešto čudno dešavalo“, kaže Ola Džama, koja je izračunala brojeve. Ona je pronašla da je tokom 2022. godine 368 funti sterlinga došlo do Albanije van bankarskih tokova.
Prljavi novac se sliva i u albansku ekonomiju i u njenu politiku, pošto narko-bosovi kupuju glasače za 50 evra u korist prijateljskih političara. Albanska vlada je reagovala tako što je imenovala specijalnu istražnu jedinicu nazvanu Spak (Specijalno telo za borbu protiv korupcije, albanski Struktura e Posaçme Anti-Korrupsion), čije je pripadnike obučavao Ef-bi-aj u Virdžiniji.
To već ima izvesnog efekta. Spak je 2022. godine zamrzao imovinu povezanu sa Đinajem, graditeljskim tajkunom čiji su istaknuti podizvođači iskopali podzemnu garažu za Daunton Jedan. Oni su naveli sumnju da je njegovo neuobičajeno veliko bogatstvo povezano sa trgovinom narkoticima.
Sad se čeka sudska naredba da se konfiskuje njegova imovina. Među tom imovinom je kompanija koja stoji iza gradnje Garden rezidens Turdiu, novog tria stambenih zgrada u Tirani gde život uobičajeno teče. „Ne bih kupila svoj stan ovde da sam znao da će ga vlasti zapleniti“, kaže četrdesetogodišnja Fajtona dok gleda svoju decu dok se igraju.
Portparol firme Alesio 2014, podizvođača, kaže: „To je otvoreni sudski slučaj koji će se ubrzo razjasniti“.
Albanska zastava, (Foto: Okvir)
Vreme curi
Duž obale, gde se novac pere kroz niz novih hotela gde dolaze turisti koji otkrivaju albansku obalu, vlada pokušava da pokaže kako se bori protiv kriminalnih kartela.
U januaru, ministar unutrašnjih poslova, Taulant Bala, obznanio je da će hotel sa prelepim pogledom zaplenjen od kriminalaca u Valoni služiti policajcima za odmore preko vikenda. Pelunba Đokaja, biznismena kojeg je albanska vlada ranije označavala kao „strateškog investitora“ i kome je data dozvola da izgradi odmaralište vredno 52 miliona evra na obali, uhapsio je prošle godine SPAK, pošto je osumnjičen da je naređivao gangsterske likvidacije.
Ali vreme curi za vlasti koje pokušavaju da zaustave protok kriminalne gotovine: raste rizik od mehura na tržištu nekretnina, i zajedno sa njim rizik od potencijalno razarajućeg efekta po ekonomiju.
„Građevinski sektor je rastao mnogo brže od ekonomije tokom prethodne tri godine“, kaže ekonomista Klodijan Tomori.
„U Tirani se sada gradi oko 300 metara kvadratnih stambenog prostora za svakog novog stanovnika. To je devet puta više od proseka u Evropskoj uniji, što sve uvećava šansu za nastanak mehura u graditeljskom sektoru. Ukoliko dođe do pucanja ovog mehura doći će do povećavanja broja nenaplativih potraživanja, građevinske firme će bankrotirati, vlasnici stanova ostaće bez svojih investicija i možda će uslediti recesija. Ostaje da sačekamo i vidimo šta će se desiti“.
Preveo: M. M. Milojević
