Уколико се пребројавају кранови делује да албанска престоница цвета. Али милијарде „црног новца“ послатих у земљу од банди које контролишу европске руте трговине наркотицима су оно због чега блиста градска панорама.
Панорама албанске престонице је објава самопоуздања. Широм Тиране шљаштеће нове куле се дижу у небо, а неке од њих пројектовале су светски уважене архитекте.
На средишњем Скендербеговом тргу, џиновски блок пословних и блиставих стамбених зграда назире се иза деветнаестовековне џамије, вртешке и Националног историјског музеја на чијим улазним вратима је џиновски мозаик израђен у стилу социјалистичког реализма.
Али има још нечега у овом градитељском буму што измиче погледу. Истражитељи криминала и економисти указали су да указује на тамну страну државне економије, подстакнуту албанским нарко-босовима који делују широм света и кући шаљу више од милијарду евра годишње за прање кроз изградњу и послове са некретнинама.
„Тешко је прорачунати колико новца се пере, али често је довољно само пребројати кранове, и Тирана је погодно место за ту рачуницу“, каже Антонио Никасо, стручњак за мафију и писац.
Новац се слива из Белгије, Шпаније, Холандије и Јужне Америке. Стотине милиона фунти такође пристижу из Велике Британије, према британској Националној криминалистичкој агенцији (National Crime Agency). Ко год купује кокаин у Британији врло вероватно помаже да се Тиране преметне у минијатурни Дубаи.
Празни станови и милијарду фунти нарко-капитала
Количина новца која циркулише изван званичних новчаних токова је запањујућа. Неких 3,7 милијарди евра годишње се инвестира у албанске градитељске послове и послове са некретнинама, према Ола Џами, истраживачком новинару која се бави пословањем и којиа сарађује са Транспаренси интернешенелом. То је 15 одсто бруто домаћег производа. Џама је сазнала да од те суме, свега 847 милиона евра пролази кроз банкарски систем.
„То значи да је око 2,85 милијарди евра тамни новац, и чак уколико се у обзир узму дознаке које шаље дијаспора и чињеница да је албанска економија економија у којој се прилично ради са готовином, процењујем да је у питању око 1,3 милијарде евра од трговине наркотицима“.
Прљави новац подстакао је тражњу за имовином у Тирани, са ценама за станове које су скочиле са 1.000 евра по метру квадратом 2017. године на око 4.000 евра данас. Понуда сада надмашује тражњу и многи станови остају непродати, али се цене не спуштају наниже.
Новац се не троши само на куповину станова већ такође и на куповину фирми које их граде, каже Белинк Келичи, члан албанске опозиционе Демократске партије која се у својој кампањи залагала за борбу против прања новца када се Келичи неуспешно кандидовао за градоначелника Тиране прошле године.
„То је разлог због чега постоје компаније које добијају дозволе да граде зграде вредне десетине милиона евра а које имају капитал од хиљаду евра“, каже. „Тирана је имала 8.000 празних станова 2015. године. Од тада дозволе су издате за десетине милиона квадратних метара грађевинских пројеката и сада је број таквих станова 40.000 хиљада. Ипак, цене расту и просечном пару је сада потребно да штеди шездесет четири животна века да би купили мали стан“.
Како су албански кланови преузели кокаинске руте
Из његових страначких просторија Келичи гледа на албанску најновију и највишу кулу која је завршена прекопута: тридесетседмоспратна зграда Даунтаун Један, на којој је фасада неправилног облика која наликује карти Албаније.
Подземну гаражу за кулу је ископао локални подизвођач, Алесио 2014, који је имао улогу у бројним новим градитељским подухватима и хвали се заједничким пословима са албанским Министарством финансија.
Стога је било изненађујуће када је власник, Антон Ђинај, ухапшен по шпанском налогу за хапшење 2021. године за кријумчарење хероина вредног 1,9 милиона евра из Холандије у Шпанију у точковима аутомобила.
Сливање новца у Албанију одиграва се захваљујући изузетном успеху нарко-кланова из ове земље, који потичу још из деведесетих година прошлог века. Осиромашена земље је изашла из комунистичког режима и кријумчари су видели своју шансу у продаји калашњикова италијанској криминалној организацији Ндрангета. „Ндрангета је разумела да може да верује Албанцима, те их је повезала са картелима у Колумбији и Еквадору пред којима су гарантовали за њих“, каже Никасо.
У фебруару, Европол је изјавио да је разбио путању кријумчарења наркотика из Еквадора у Европу чији је шеф био Албанац који је имао договор са колумбијским узгајивачима да прибавља четири тоне кокаина месечно, који би били кријумчарени скривени у кутијама банана. Овакве кријумчарске операције нису неуобичајене.
У међувремену, млади који су стасали на огромним албанским плантажама канабиса често, након што их полиција у земљи затвори, одлазе у иностранство где постају пешадинци криминалних кланова.
„Наједанпут, Албанци су постали укључени у читав ланац снабдевања кокаином у Европи, од произвођача до уличне продаје, и били су задовољни нижим профитима због чега су могли да понуде килограм кокаина чистоће од деведесет девет одсто у Лондону за 4.000 до 6.000 фунти док су Холанђани тражили 20.000“, каже Никасо.
За разлику од Ндрангете, која скрива свој новац у иностранству и оставља матичну Калабрију да тавори у сиромаштву, албански картели често су склонији да шаљу своје профите кући како би се окористили слабијом регулативом и економијом у којој доминира готовина.
„Албанске организоване криминалне групе имају знатан приступ британском тржишту наркотика које је великим делом готовински посао“, каже Пит Стивенс, заменик директора Националне криминалистичке агенције. „Они су генерално веома брзи у премештању готовине од криминалних активности назад у Албанију где га користе за инвестиције или једноставно где га смештају на безбедно од власти“.
Клодиана Лала, албански криминалистички новински извештач каже: „Албански наркокартели који делују у Великој Британији улажу новац у грађевинарство и друге послове у Албанији. Они су се некада окупљали, изнајмљивали комбије и враћали их кући натоварене готовином, или су се користили камионима који превозе аутомобиле у којима су скривали новац, али сада су криптовалуте све измениле – сви их користе“.
Прошле године 436 милиона фунти стерлинга је послато у Албанији, што је скок са 250 милиона колико је послато 2019. „Очигледно се нешто чудно дешавало“, каже Ола Џама, која је израчунала бројеве. Она је пронашла да је током 2022. године 368 фунти стерлинга дошло до Албаније ван банкарских токова.
Прљави новац се слива и у албанску економију и у њену политику, пошто нарко-босови купују гласаче за 50 евра у корист пријатељских политичара. Албанска влада је реаговала тако што је именовала специјалну истражну јединицу названу Спак (Специјално тело за борбу против корупције, албански Struktura e Posaçme Anti-Korrupsion), чије је припаднике обучавао Еф-би-ај у Вирџинији.
То већ има извесног ефекта. Спак је 2022. године замрзао имовину повезану са Ђинајем, градитељским тајкуном чији су истакнути подизвођачи ископали подземну гаражу за Даунтон Један. Они су навели сумњу да је његово неуобичајено велико богатство повезано са трговином наркотицима.
Сад се чека судска наредба да се конфискује његова имовина. Међу том имовином је компанија која стоји иза градње Гарден резиденс Турдиу, новог триа стамбених зграда у Тирани где живот уобичајено тече. „Не бих купила свој стан овде да сам знао да ће га власти запленити“, каже четрдесетогодишња Фајтона док гледа своју децу док се играју.
Портпарол фирме Алесио 2014, подизвођача, каже: „То је отворени судски случај који ће се убрзо разјаснити“.
Време цури
Дуж обале, где се новац пере кроз низ нових хотела где долазе туристи који откривају албанску обалу, влада покушава да покаже како се бори против криминалних картела.
У јануару, министар унутрашњих послова, Таулант Бала, обзнанио је да ће хотел са прелепим погледом заплењен од криминалаца у Валони служити полицајцима за одморе преко викенда. Пелунбa Ђокајa, бизнисменa којег је албанска влада раније означавала као „стратешког инвеститора“ и коме је дата дозвола да изгради одмаралиште вредно 52 милиона евра на обали, ухапсио је прошле године СПАК, пошто је осумњичен да је наређивао гангстерске ликвидације.
Али време цури за власти које покушавају да зауставе проток криминалне готовине: расте ризик од мехура на тржишту некретнина, и заједно са њим ризик од потенцијално разарајућег ефекта по економију.
„Грађевински сектор је растао много брже од економије током претходне три године“, каже економиста Клодијан Томори.
„У Тирани се сада гради око 300 метара квадратних стамбеног простора за сваког новог становника. То је девет пута више од просека у Европској унији, што све увећава шансу за настанак мехура у градитељском сектору. Уколико дође до пуцања овог мехура доћи ће до повећавања броја ненаплативих потраживања, грађевинске фирме ће банкротирати, власници станова остаће без својих инвестиција и можда ће уследити рецесија. Остаје да сачекамо и видимо шта ће се десити“.
Превео: М. М. Милојевић